Rasizam i seksizam: Diskriminacija u porastu

Mahmud očajnički traži stan, ali ga obično i ne pozovu da ga pogleda. Pritom njegov nemački prijatelj Štefan uspeva da dobije taj stan, iako je navodno zauzet. Tu je i homoseksualni par kojeg jedna lokalna Služba za mlade (Jugendamt) optužuje za „patološku, neprirodnu vezu“. A tu je pripravnik u logističkoj firmi kojeg njegov nadređeni u više navrata teško seksualno uznemirava. To su primeri ljudi u Nemačkoj koji su tokom 2024. kontaktirali Saveznu agenciju za borbu protiv diskriminacije i ispričali svoja iskustva s diskriminacijom.

„To ujedno predstavlja glas poverenja u vladavinu prava“, kaže Ferda Ataman, nezavisna savezna poverenica za borbu protiv diskriminacije. Ona povećanje broja tih prijava vidi kao pozitivan znak, jer smatra da to pokazuje da je sve više ljudi „svesno svojih prava“ i da se „brani od diskriminacije“. To se posebno odnosi na temu rasizma: više od 3.800 ljudi prijavilo je svoja iskustva prošle godine – to je bio gotovo svaki drugi upit Agenciji za borbu protiv diskriminacije.

Rasizam ostaje najčešći oblik diskriminacije

Ajman Kasarva je generalni direktor DaMOsta, krovne organizacije migrantskih organizacija na istoku Nemačke. U godišnjem izveštaju Agencije za borbu protiv diskriminacije on opisuje kako pogođeni doživljavaju rasizam: „Posebno su mladi migranti često izloženi rasističkim napadima u školama, a da pritom uopšte nema kompetentnih osoba s kojima bi mogli da razgovaraju.“

Crnkinje i žene koje su pokrivene takođe su meta rasističkog neprijateljstva. „Vređaju ih, pljuju po njima ili ih napadaju na ulici. Ponekad im strgnu marame“, kaže Kasarva. I na poslu te žene doživljavaju rasizam. „Na primer, lekarke u bolnici čuju od pacijenata: ’Ne želim da me ova žena leči’“, kaže Kasarva.

Žene na radnom mestu: seksizam i prepreke u karijeri

Nije slučajnost to da su žene posebno meta rasizma – mnoge od njih suočavaju se s dvostrukom diskriminacijom. U 2024. godini primljeno je 2.133 prijava u vezi s diskriminacijom na osnovu pola – više nego dvostruko u odnosu na pet godina ranije. „Diskriminacija na osnovu pola još uvek je duboko ukorenjena u našem društvu. I ponovno je u porastu“, kaže Ferda Ataman.

Prijave se pre svega odnose na slučajeve na radnom mestu. Žene tamo često doživljavaju seksualno uznemiravanje: opsceni gestovi, nametljivi pogledi, neželjeno dodirivanje i elektronske poruke sa seksualnim konotacijama.

Ali, suočavaju se s problemima i kada su u pitanju napredovanje na poslu, dok su trudne ili kada se vrate na posao nakon porodiljskog odsustva. Često ne dobijaju iste mogućnosti prilikom zapošljavanja. To se posebno odnosi na muslimanke koje nose marame, čije se prijave često odbijaju.

Isti posao, manja plata: uspešna tužba gradonačelnice

Žene u Nemačkoj i dalje zarađuju manje novca od muškaraca na poslu, u proseku 16 odsto manje. Glavni razlozi za razliku u platama su rad s nepunim radnim vremenom i rad u bitnim, ali slabije plaćenim zanimanjima, poput negovateljstva.

Ali, čak i ako žene rade potpuno isti posao, one mogu da završe s manje novca kada je reč o platama. To je recimo bio slučaj s Astrid Zims-Knoblih, koja je, kao gradonačelnica Milhajma u Baden-Virtembergu zarađivala manje od svog prethodnika i svog naslednika. Uspešno je podnela tužbu protiv toga.

„Nisam to uradila samo za sebe, već za sve žene koje su takođe pogođene takvom diskriminacijom“, rekla je ona za godišnji izveštaj Agencije za borbu protiv diskriminacije. „Na kraju krajeva, jednaka plata je osnovno pravo i niko u našoj zemlji ne bi trebalo da se ustručava da zahteva svoja osnovna prava.“

„Reforma Zakona o opštem jednakom postupanju odavno je trebalo da bude sprovedena“

„Politika borbe protiv diskriminacije nikada nije bila važnija. Vlada je pozvana da odlučno suzbije diskriminaciju i reformiše Zakon o opštem jednakom postupanju“, zahteva neovisna savezna poverenica za borbu protiv diskriminacije Ferda Ataman.

Iako je zakon, donesen 2006, dakle star je gotovo 20 godina i bio je prekretnica u zaštiti od diskriminacije, od tada nije nijednom reformisan i više nije ažuriran, kaže Ataman.

Zakon se naime ne odnosi na diskriminaciju od strane vladinih agencija: javnih ureda i vlasti, pravosuđa, javnih škola ili policije.

Nezavisna savezna poverenica za borbu protiv diskriminacije Ataman zato apeluje: „Diskriminacija nije samo problem za one koji je doživljavaju. Diskriminacija šteti privredi, ugrožava demokratiju i našu pravnu državu u celini.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku