Radioaktivni otpad: zašto Finska ima rešenje, a Nemačka ne?

April 2025. Pod najstrožim merama bezbednosti stiže visoko radioaktivni teret. Cilj: privremeno skladište Izar, okrug Landshut u Bavraskoj. Nuklearni otpad iz prerade u inostranstvu vraća se tamo gde je nastao — tako nalaže Zakon. Nije jasno koliko dugo će visoko radioaktivni otpad tamo ostati.

U Bavarskoj i još 15 privremenih skladišta širom Nemačke trenutno se čuva ukupno 1.750 Kastor-kontejnera. Jer potraga za konačnim skladištem ide veoma sporo.

Finska priča

Potpuno drugačija situacija je 2.000 kilometara severnije, na malom poluostrvu Olkiluoto u Finskoj. Oko 450 metara ispod zemlje trenutno se završava nešto jedinstveno u svetu: prvo konačno skladište za visoko radioaktivni otpad — Onkalo, što na finskom znači „mala pećina“.

Za sada se iskorišćene gorivne šipke čuvaju u podzemnim privremenim skladištima, a u Onkalu će se izvadti, sušiti i stavljati u novi čelični kontejner, koji se zatim ubacuje u bakarnu kapsulu — poklopac se zatvara, sve se zavaruje, potpuno automatski.

„Ovo je čarobno mesto“, kaže Pasi Tuohimaa u takozvanoj prostoriji za kapsuliranje, delujući gotovo dirnuto. „Ova prostorija postoji samo ovde, nigde drugde na svetu.“ On je portparol firme Posiva, koja gradi skladište. Ta firma je zajedničko preduzeće u kojem učestvuje i finski operater nuklearnih elektrana.

Pasi Tuohimaa je već ugostio naučnike i novinare iz celog sveta u toj razgranatoj mreži tunela i okana duboko ispod zemlje. To i ne čudi — mnoge zemlje koje imaju ili su imale nuklearne elektrane traže rešenje za svoj nuklearni otpad.

„Kontejneri sa nuklearnim otpadom biće ovde ugrađeni u stene stare 1.900 miliona godina“, kaže Tuohimaa. „Ako pitaš geologa kolika je verovatnoća da bi to stenje moglo da se ošteti, on će ti se samo nasmejati.“

Još pre više od dvadeset godina, opštinsko veće mesta Eurajoki — koje ima nešto više od 9.000 stanovnika — velikom većinom je glasalo da se na opštinskoj teritoriji zakopa finski nuklearni otpad.

Na emotivno nabijenu raspravu o konačnom skladištu u Nemačkoj, Finci samo odmahuju glavom. Oni i dalje veruju u nuklearnu energiju i smatraju: ko koristi nuklearnu energiju, mora i da reši pitanje otpada. Većina stanovništva takođe veruje da operateri nuklearnih elektrana, duboko u granitu, grade bezbedno konačno skladište.

Pogodna lokacija umesto „najbolja moguća“

Glavni geolog Onkala, Tuomas Pere, redovno razmenjuje iskustva i sa nemačkim naučnicima. Zna da se u Nemačkoj razmišlja drugačije. Na pitanje da li skladište nudi najbolje moguće uslove, odgovara: „To su pogodni uslovi za naš koncept.“

I upravo tu leži razlika: Finci rade sa pogodnom lokacijom. U Nemačkoj su sebi postavili viši cilj — i traže „najbolju moguću lokaciju“. Nakon što je slani sloj u Gorlebenu pre nekoliko godina odbačen kao opcija za konačno skladište, potraga je počela iznova — bukvalno na beloj mapi.

Da li će Nemačka dobiti svoje konačno skladište u ovom veku?

Zato nemačka „Savezna kompanija za konačno skladištenje“ pretražuje celu zemlju. Postepeno se isključuju pojedini delovi teritorije — vrši se selekcija. Još 44 odsto površine zemlje je u igri. Na kraju bi trebalo da ostane jedna lokacija — ranije se govorilo o 2031. ali sada se sve češće pominje 2074.

Kada će se to zaista desiti — niko više ne želi da se obaveže, pa ni direktorka Savezne kompanije za konačno skladištenje, Iris Grafunder:

„Ono što me čini izuzetno optimističnom jeste to što u Nemačkoj imamo veoma, veoma dobre geološke formacije. Zato sam veoma optimistična da ćemo uspeti da pronađemo veoma dobru lokaciju, onu sa najvećom mogućom bezbednošću — do sredine ovog veka.“

Stručnjaci poput Bruna Tomauskea su znatno pesimističniji kada je reč o rokovima. Ovaj fizičar je radio za Saveznu kancelariju za zaštitu od zračenja, bio je šef nuklearne energije u kompaniji Vatenfal, a kasnije se bavio istraživanjem. Decenijama se bavi potragom za konačnim skladištem i zbog toga je često bio i predmet kritike.

Po njegovom mišljenju, nerealno je očekivati da će se pronaći lokacija koja - nudi najveću moguću bezbednost, ostaje finansijski prihvatljiva i uključuje javnost. On smatra da „pre 2079. neće biti pronađena lokacija, koja zatim mora biti proverena, odobrena i izgrađena, tako da u ovom veku nećemo imati konačno skladište.“

Potpuno drugačije u Finskoj, 400 metara ispod zemlje: postrojenje je spremno za rad, a već naredne godine očekuje se da će tamo biti uskladišten prvi visoko radioaktivni otpad.

U Nemačkoj će radioaktivni otpad ostati još decenijama u nadzemnim privremenim skladištima. Portparol Tuohimaa to komentariše samo kad kamere nisu uključene. „Moram da ostanem diplomatski“, kaže i smeška se.