Putovanje kroz Evropu: Na šta da obrate pažnju LGBTQ+ osobe
1. avgust 2025.
Prava LGBTQ+ osoba znatno variraju širom sveta: ono što se u nekim zemljama kažnjava smrću, drugde se slavi na šarenim paradama ponosa. Čak i unutar Evrope postoje velike razlike, kako u pravnom okviru, tako i u društvenoj prihvaćenosti kvir-zajednice među državama.
„U osnovi, potrebe lezbejki, gejeva, trans-osoba i svih drugih identiteta potpuno su iste kao i kod bilo koga drugog“, naglašava Jerg Argelander. On zajedno s Gregorom Hibelom, od 1996. vodi berlinsku turističku agenciju „overtherainbow“, gde redovno savetuje LGBTQ+ osobe o bezbednom putovanju. „Želim da se odmorim, da se zabavim, da upoznam nove ljude i da se slobodno krećem“, sumira želje svojih klijenata.
Za kvir-putnike može biti korisno da se unapred informišu o društvenim normama, mogućim kontaktnim tačkama i sopstvenim pravima u zemlji destinacije.
Rangiranje zemalja
Evropska unija se zalaže za zaštitu LGBTQ+ osoba kroz različite propise, poput Amsterdamskog ugovora (1997), Povelje o osnovnim pravima EU (2000)... Ipak, kod nekih članica EU ili kandidata za članstvo primećuju se regresivne tendencije: tako su, na primer, Mađarska i Gruzija nedavno iz svojih zakona o ravnopravnosti izbacile pojam „rodni identitet“.
S druge strane, postoje i pozitivni pomaci: Austrija je ove godine u svom saveznom zakonu o ravnopravnosti definisala „rod“ kao skup rodnih karakteristika, identiteta i izraza.
Za procenu pravne i političke situacije evropskih destinacija korisna je Rainbow Map organizacije ILGA (Međunarodna asocijacija za prava lezbejki, gejeva, biseksualnih, trans i interseksualnih osoba). ILGA svake godine ocenjuje 49 evropskih zemalja prema 76 kriterijuma u sedam kategorija.
Malta već deset godina zauzima prvo mesto, a ove godine je ostvarila ocenu od 88,83 procenata, znatno iznad evropskog proseka od 41,85 odsto i proseka EU od 51,13 odsto. Poslednja tri mesta zauzimaju Rusija (2%), Azerbejdžan (2%) i Turska (5%). Nemačka je sa 69,1 procentom na osmom mestu.
Nacionalne navike
Prilikom pripreme za putovanje, korisno je obratiti pažnju ne samo na zakone, već i na društvene norme i običaje. LGBTQ+ vodiči, blogovi, aplikacije i portal Ministarstva spoljnih poslova Nemačke mogu pomoći u informisanju.
Na ulicama portugalskih gradova, istopolni parovi nisu retkost — ali javno iskazivanje nežnosti među odraslima, bez obzira na pol, nije uobičajeno. Portugalija je i jedna od retkih evropskih zemalja koja, slično kao Nemačka od novembra 2024, ima zakon o samoodređenju.
Pripreme za TIN osobe
Za TIN* osobe (trans*, inter* i nebinarne osobe), putovanja s graničnim kontrolama mogu biti posebno izazovna. „Konkretno: ako u pasošu ne piše M ili F, već ’divers’, to može biti problem u nekim zemljama — i to počinje već kod avionske karte,“ objašnjava Argelander.
Avio-kompanije retko nude opciju „divers“ na kartama. Preporučuje se emocionalna priprema za invazivna pitanja, npr. od strane bezbednosnog osoblja na aerodromu. „Posebno za trans-osobe, to nimalo nije zabavno kada vas svaki put izdvoje na skenerima. Ljudi koji nisu u toj situaciji toga nisu ni svesni“, dodaje Argelander.
Pored važećih dokumenata, korisno je poneti i potrebne lekove ili lekarska uverenja. U Nemačkoj se preko udruženja DGTI može dobiti dodatna legitimacija koja sadrži lične podatke koje sami birate i aktuelnu fotografiju. Taj dokument pokazuje razlike između izgleda osobe i podataka u zvaničnim dokumentima, te pomaže u izbegavanju diskriminacije — posebno za one koji još nisu doneli konačnu odluku o promeni imena ili pola.
DGTI-legitimacija se priznaje u mnogim institucijama: ministarstvima, bankama, univerzitetima, osiguravajućim kućama i policiji, ali je važeća samo uz zvanični dokument. Udruženje na svojoj veb stranici nudi i brojne savete za TIN* osobe o putovanjima i drugim životnim aspektima.
Aktivnosti u zemlji
Po dolasku na destinaciju, dobro je povezati se s lokalnom zajednicom. Postoje aplikacije preko kojih se mogu pronaći drugi putnici ili kvir-hosteli. LGBTQ+ turističke agencije su takođe dobra opcija za upoznavanje ljudi iz zajednice.
U velikim gradovima često postoje kvartovi poznati po kvir-sceni: Le Marais u Parizu, Chueca u Madridu, Via Lecco i Via Tadino u Milanu su samo neki primeri. Postoje i „gej plaže“, poput Elia Beach i Paraga Beach na grčkom ostrvu Mikonosu.
Za one koji više vole kulturne sadržaje, postoje mirnija mesta s pristupom zajednici: npr. muzej Queer Britain u Londonu ili knjižara Antigone u Milanu.
Najpopularniji gradovi za LGBTQ+ putnike u 2025. su Berlin, Amsterdam i Helsinki, zbog bogate ponude barova i klubova. Argelander ističe i Španiju i Grčku kao najtraženije destinacije: „Zato što je društvo tamo često i naprednije nego kod nas u Nemačkoj — i to se uopšte ne problematizuje“, objašnjava.
U većini evropskih zemalja LGBTQ+ osobe mogu da putuju bezbrižno, posebno u velikim gradovima gde je zajednica prisutna. Ipak, oprez je potreban, jer i dalje dolazi do pojedinačnih napada.
„Najbolje bi bilo da smo potpuno nevidljivi po tom pitanju. Ali nismo nevidljivi — i ne želimo to da budemo“, zaključuje Jerg Argelander.