Prvi put zabležena moždana aktivnost umirućeg čoveka

Bila je to tragična slučajnost: nakon pada, jedan 87-godišnjak prebačen je na odeljenje hitne pomoći. Njegovo stanje brzo se pogoršavalo. Budući da je muškarac bolovao od epilepsije i napada grčenja, neurolozi su ga priključili na elektroencefalogram (EEG) – u tom postupku na određene delove glave pričvršćuju se elektrode koje mogu da mere aktivnost mozga. Ali, tokom pretrage, muškarac je doživeo srčani udar i preminuo.

Ovaj tragični događaj označio je prvu ikada zabeleženu aktivnost u umirućem ljudskom mozgu, tvrde naučnici koji su pregledali podatke. Prema studiji objavljenoj u časopisu „Frontiers in Aging Neuroscience“, pri tome su se možda približili i odgovoru na jedno od osnovnih ljudskih pitanja: šta nam se događa u trenutku smrti.

-pročitajte još: Pet činjenica o smrti

Da li sanjamo i da li se sećamo dok umiremo?

Kada je procenjivao tih 15 minuta moždane aktivnosti u vreme smrti, naučni tim prvenstveno se koncentrisao na 30 sekundi pre i 30 sekundi nakon zastoja srca. Oni su otkrili povećanu aktivnost u određenom obliku moždanih talasa, takozvanih gama-oscilacija.

Ritmički obrasci moždanih talasa zabeleženi tokom čovekovog umiranja bili su slični onima koji se javljaju tokom sanjanja, vraćanja pamćenja i meditacije.

Specifična vrsta moždanih talasa zabeleženih u umirućem mozgu – nazvana neuronske oscilacije – sugeriše da je osoba posmatrala kako joj se život odvija pred očima kroz „prisećanja“, navodi šef studije dr Ajmal Zemar, neurohirurg sa Univerziteta Luisvil u američkoj saveznoj državi Kentakiju.

Rezultati sugerišu da naš mozak može da ostane aktivan i koordiniran tokom, pa čak i nakon prelaza u smrt. „Generišući oscilacije uključene u vraćanje sećanja, mozak možda igra poslednji podsetnik na važne životne događaje neposredno pred smrt, slično iskustvima koja su blizu smrti, rekao je dr Zemar.

Uporedivo s iskustvima bliskim smrti

Naučno gledano, iskustva bliske smrti događaju se u vremenu između kliničke smrti i reanimacije. Neki govore o nadolazećim sećanjima koja teku poput filma, odvajanju od tela (autoskopska iskustva ili vantelesna iskustva), pejzaže ili jako svetlo na kraju tunela. Neki govore o velikoj sreći, drugi su doživeli teskobu ili paniku.

-pročitajte još: Radar može da predvidi smrt četiri dana ranije

Iskustva bliske smrti češće se javljaju kada reanimacija traje posebno dugo i snabdevanje mozga kiseonikom je duže vreme poremećeno. To nedovoljno snabdevanje mozga utiče prvenstveno na temporalni i parijetalni režanj mozga, kao i na srednju preklopnu tačku, gyrus angularis. Još uvek je nejasno da li se tu događaju i iskustva bliske smrti.

Važna dodatna pitanja

Neki generalni zaključci ne mogu se izvući iz slučajno snimljenih aktivnosti umirućeg ljudskog mozga. Studija se bazira na jednom slučaju, a pacijent je bolovao od epilepsije. Pa ipak: „Ovi rezultati dovode u pitanje naše razumevanje kada tačno život završava i postavljaju važna pitanja, na primer u vezi s trenutkom doniranja organa“, kaže dr Zemar.

On veruje da „rezultati naučnicima pružaju nadu da će bolje razumeti fenomen ’životnog pamćenja’, o čemu često govore ljudi koji su imali iskustva bliske smrti.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.