Prvi izbori posle Asada: Daleko od demokratije

Parlamentarni izbori u Siriji isključiće tri regiona u kojima dominiraju manjine. Navodno zbog bezbednosnih problema i nedostatka centralne kontrole, kako je nedavno izjavio Hasan al Dagim, portparol višeg izbornog povereništva sa sedištem u Damasku.

Al Daghim je objasnio da će izbori u pokrajini Suvajda, u kojoj većinu čine Druzi, kao i u regijama Hasaka i Raka u kojima dominiraju Kurdi, biti odloženi dok „okolnosti ne dozvole“.

Za sada, rekao je, izbori – koji bi trebalo da se održe između 15. i 20. septembra – „mogu se sprovesti samo u područjima pod potpunom kontrolom vlade“.

Međutim, dodao je da će dodeljena mesta za ove tri pokrajine – u kojima živi više od pet miliona ljudi – ostati upražnjena dok se tamo ne održe izbori.

Džerom Drevon, analitičar Međunarodne krizne grupe, rekao je da „za sada predstavnici tih regiona radije borave izvan države i, budući da ne priznaju vladu, ne zauzimaju mesta koja su im namenjena“.

U razgovoru za DW iz Damaska, rekao je da je po njegovom mišljenju verodostojno da privremeni predsednik i bivši vođa islamističke paravojske Ahmad al Šara neće preraspodeliti mesta za manjine, već će njihovo učešće na izborima zavisiti od odluke da priznaju vlast Damaska. „To zavisi koliko o predstavnicima Druza i Kurda, toliko i o vladi“, rekao je on.

Kurdi i Druzi odbijaju glasanje

Autonomna uprava severne i istočne Sirije, koju vode Kurdi, AANES, smatra isključenje „nedemokratskim“. Ta autonomna uprava je u napetostima s Damaskom oko integracije kurdskih snaga u nacionalnu vojsku i vlasti nad regijom.

U saopštenju AANES navodi da je „definisanje naših regija kao nesigurnih“ sprovedeno „kako bi se opravdala politika uskraćivanja za više od pet miliona Sirijaca“.

Kurdska administracija, navodi se dalje, upozorava da „svaka odluka doneta ovim pristupom isključenja neće nas se ticati i nećemo je smatrati obavezujućom za narode i regije severne i istočne Sirije“.

U južnom regionu Suvajdi najkontroverzniji od trojice vođa Druza, šeik Hikmat Salman al Hidžri, odgovorio je na odluku Damaska ponovnim pozivima na zasebnu guberniju.

Al Hidžri, kojeg vlada u Damasku smatra „ekstremistom“, rekao je da sada cilja da ujedini lokalne naoružane frakcije nakon mučne sedmice nasilja sredinom jula.

Iako se trenutno primirje u Suvajdi uglavnom održava, navodno je humanitarni pristup i dalje otežan od strane vladinih snaga, što Damask negira. Desetine hiljada ljudi i dalje su raseljene.

Geir Pedersen, glavni izaslanik UN za Siriju, prošle je sedmice rekao u Savetu bezbednosti UN da bi se nasilje u Suvajdi moglo nastaviti u bilo kom trenutku. „Mesec relativnog vojnog mira prikriva pogoršanje političke klime, s eskalirajućom retorikom koja se među mnogima pojačava“, rekao je u video brifingu 21. avgusta.

„Pretnja obnavljanjem sukoba je sveprisutna, kao i političke centrifugalne sile koje prete suverenitetu, jedinstvu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Sirije“, rekao je Pedersen, dodajući da postoji hitna potreba da bezbednosne snage pod prelaznom vladom koju predvodi Al Šara pokažu da deluju kako bi zaštitile sve Sirijce.

Od svrgavanja dugogodišnjeg diktatora Bašara al Asada u decembru 2024. godine i samoimenovanja Al Šare, bivšeg vođe islamističke grupe Hajat Tahrir al Šam, predsednik je dosledno odbacivao svaki oblik decentralizovane vlade ili podele zemlje.

Al Šara je više puta obećao da će poštovati prava manjina i formirati vladu koja odražava raznoliki etnički i verski sastav Sirije.

Polovina stanovništva i dalje raseljena

Međutim, Al Šara je u martu ratifikovao ustavnu deklaraciju kojom sebi daje ovlašćenja za imenovanje jedne trećine skupštine od 210 članova. Preostale dve trećine biraće izborna tela pod nadzorom Vrhovnog odbora od 11 članova, koji je takođe imenovao Al Šara.

Vrhovni odbor odgovoran je za formiranje pododbora u svakoj od 14 sirijskih provincija. Ti će pododbori odabrati izborna tela od 30 do 50 pojedinaca koji će glasati za registrovane kandidate.

Kao rezultat toga, prvi parlamentarni izbori u Siriji posle Asada uopšte neće biti direktni niti će običan narod glasati.

Birgit Šebler, profesorka na Univerzitetu u Erfurtu u Nemačkoj i ranija direktorka Orijentalnog instituta u Bejrutu, prethodno je rekla za DW da bi direktni izbori u ovom trenutku bili nerealni s obzirom na teško oštećenu infrastrukturu i slabu logistiku posle četrnaest godina građanskog rata.

Prema nedavnom izveštaju UNHCR-a, između do 7,4 miliona ljudi i dalje je interno raseljeno, a oko 6,2 miliona sirijskih izbeglica još uvek živi u inostranstvu – otprilike polovina ukupnog stanovništva Sirije.

Legitimnost izbora upitna

„Legitimnost parlamentarnih izbora ionako je prilično upitna, a povlačenje ključnih grupa dodatno potkopava legitimnost celog procesa“, rekla je za DW Bente Šeler, koji vodi odeljenje za u Fondaciji „Hajnrih Bel“ u Berlinu.

„Najava isključenja tri regiona u kojima dominiraju manjine, kao i njihov odgovor, slabi Al Šaru i baca još veću senku na njegovo predsednikovanje“, smatra Šeler.

Uprkos isključenju tri regije, Šeler smatra da je pozitivan znak što će se izbori uopšte održati.

„Iako većina sirijskog stanovništva i dalje kritikuje predstojeće izbore, oni bi mogli biti odlučujući u potkopavanju ili vraćanju poverenja u sadašnju sirijsku vladu“, zaključuje naša sagovornica.