Proces protiv Dodika otkriva nemoć Evrope?

„Ove srede se u Bosni i Hercegovini očekuje sudska presuda čije bi posledice mogle ozbiljno da ugroze ionako krhku stabilnost te balkanske države“, ocenjuje novinar Mihael Martens u članku za Frankfurter algemajne cajtung. On pojašnjava da se glavnooptuženi Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, tereti za nepoštovanje odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita, koji ima ovlašćenja da donosi zakone dekretom ili da poništava zakone koje su izglasali parlamenti u BiH.

Autor podseća i da je u julu 2023. Šmit, inače bivši nemački ministar poljoprivrede, dodatno uveo kaznene mere za nepoštovanje dekreta visokog predstavnika, koji predviđaju maksimalnu kaznu zatvora do pet godina. „Time je reagovao na Dodikov pokušaj da sistematski oslabi državu BiH, čiji je RS, međunarodno-pravno gledano, sastavni deo. Dodik je 2023. godine doneo zakone u RS prema kojima odluke i presude Ustavnog suda BiH više ne bi važile u tom entitetu. Prema Šmitovom dekretu, koji je automatski dobio snagu zakona, političarima ili službenicima koji budu proglašeni krivim za nepoštovanje odluka visokog predstavnika biće zabranjeno obavljanje funkcija finansiranih iz budžeta.“

Pitanje je međutim ko bi trebalo da uhapsi predsednika RS, ako bude osuđen“, pipe nemački list „Iz Sarajeva se čuje da bi to trebalo da uradi Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA). Međutim, direktor SIPA, Darko Ćulum, bosanski je Srbin, za kojeg u Banjaluci kažu da je Dodikov lojalni saradnik. Ćulum je godinama bio na čelu policije RS pre nego što je prešao u državnu agenciju u Sarajevu. Da li bi SIPA pod vođstvom Darka Ćuluma zaista pokušala da uhapsi Dodika, posebno ako bi uz to naišla i na otpor policije RS“, pita se autor.

Nemački novinar podseća da je to bio problem i u sličnom sukobu Dodika sa Šmitovim prethodnikom Valentinom Inckom 2009. i 2010. godine, pa citira Dodika: „’Bosna je čudovišna država, imaginarna zemlja koju međunarodna zajednica održava silom u životu’, rugao se tada Dodik, ismevajući pretnje da će biti smenjen i govoreći kako međunarodna zajednica odavno više nema stvarnu moć u BiH: ’Šta misle da će da urade? Da dovedu tenkove i zabrane mi ulazak u zgradu Vlade’?“

„Carevi bez odela“

Time je Dodik, kako se ocenjuje u članku, ukazao na „bolnu tačku“ – na to da su visoki predstavnik, ali i Evropska unija u BiH, „carevi bez odela“, a njihova „meka moć“ je „više meka nego moćna“. To važi još više u ovom trenutku kada je u Belu kuću ponovo ušao Donald Tramp, ocenjuje autor. „Od nove administracije u Vašingtonu, Dodik može da očekuje više razumevanja. Njegovi kontakti su dobri“, piše autor i podseća da je ovog ponedeljka u Banjaluku doputovao bivši gradonačelnik Njujorka i Trampov advokat Rudi Đulijani.

Frankfurtski list spominje i Dodikovu pretnju da će, u slučaju da bude osuđen, organizovati referendum o uspostavljanju konfederacije RS sa Srbijom – uz opasku novinara da je Dodik i ranije najavljivao referendum, ali nikada nije napravio odlučujući korak da ga sprovede.

„Ranije je u takvom slučaju mogao da se suoči s odlučnim protivljenjem, ne samo EU, već i SAD. Danas se to ne može sa sigurnošću reći. Nova američka politika mogla bi da uzdrma odnose na Balkanu, posebno zato što bi referendum o konfederaciji RS sa Srbijom nesumnjivo izazvao reakciju Sarajeva“, piše Frankfurter algemajne cajtung i zaključuje: „Ipak, do konačne eskalacije u sredu možda neće doći, jer bi Dodik u slučaju osude mogao da podnese žalbu. Ali to bi samo odložilo sukob – s neizvesnim ishodom.“