Preminuo bivši predsednik Nemačke Horst Keler (81)

Bivši predsednik Nemačke Horst Keler preminuo je rano jutros u 82. godini posle kratke, teške bolesti, saopštila je Kancelarija saveznog predsednika u Berlinu. Keler je rođen 22. februara 1943. u Hajdenštajnu, nedaleko od Lublina u tada okupiranoj Poljskoj. 

Keler je izabran za šefa države 23. maja 2004. i potvrđen na funkciji pet godina kasnije. Međutim, 31. maja 2010, on je neočekivano podneo ostavku.

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer u pismu saučešća udovici Evi Luizi Keler, pohvalio je pokojnika kao „sreću za našu zemlju". On je naglasio: „Možemo samo biti duboko zahvalni što smo mogli da doživimo Horsta Kelera kao devetog saveznog predsednika SR Nemačke. On je dao mnogo ovoj zemlji."

Prvi predsednik koji nije iz stranke

Keler je bio prvi čovek na najvišoj državnoj funkciji u Nemačkoj koji nije bio partijski političar. Ovaj diplomirani ekonomista započeo je 1976. karijeru u nemačkom Ministarstvu privrede, a nakon različitih položaja postao je 1990. državni sekretar u Ministarstvu finansija, kojim je tada rukovodio Teo Vajgel (CSU).

Keler je, između ostalog, bio glavni nemački pregovarač za Mastrihtski sporazum o Evropskoj monetarnoj uniji. Godine 1993. prešao je u finansijski sektor – najpre kao predsednik Nemačkog saveza štedionica i žiro udruženja, zatim kao predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj u Londonu. Godine 2000. postao je šef Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Ostavka samo godinu dana nakon reizbora

Keler je 2004. godine izabran za devetog predsednika Nemačke, nasledivši Johanesa Raua. Savezna skupština ga je 2009. ponovo izabrala. Njegova ostavka, koja je stupila na snagu odmah, samo godinu dana kasnije, bila je jedinstvena u istoriji Savezne Republike.

Povod je bio intervju za „Dojčlandradio Kultur“, koji je Keler dao na povratnom letu nakon posete nemačkim vojnicima u Mazari Šarifu u Avganistanu. 

U njemu je opravdao angažman Bundesvera u inostranstvu i zaštitom nemačkih ekonomskih interesa. Kritičari su mu prebacivali da je time opravdao i intervenciju u Avganistanu, što je Keler negirao. Međutim, smatrao je da su kritike nepopravljivo narušile njegovu funkciju i odlučio je da podnese ostavku.

Česte nesuglasice

Unutar zemlje, Keler je često izazivao nezadovoljstvo u vladinim krugovima. Tako je 2006. odbio da potpiše zakon o privatizaciji nadzora vazdušnog prostora, a potom i zakon o zaštiti potrošača.

Njegova odluka iz 2005. da raspusti Bundestag i raspiše nove izbore bila je ustavnopravno sporna. Pre toga je kancelar Gerhard Šreder (SPD) u Bundestagu postavio pitanje poverenja s namerom da ga izgubi.

Afrika kao velika strast

Na međunarodnom planu Keler se prvenstveno bavio Afrikom, najpre kao šef MMF-a, a zatim kao predsednik Nemačke. Neprestano se zalagao za ravnopravan partnerski odnos s afričkim kontinentom. Ovom cilju ostao je posvećen i nakon povlačenja s funkcije predsednika – između ostalog, kao specijalni izaslanik UN za konflikt u Zapadnoj Sahari od 2017. do 2019. godine.

Nakon ostavke, Keler se gotovo nije izjašnjavao o aktuelnim unutrašnjopolitičkim pitanjima. Njegova posvećenost zaštiti klime postala je očigledna 2021. kada je preuzeo pokroviteljstvo nad prvim nacionalnim savetom građana za klimatsku politiku. Fondacija koju su osnovali on i njegova supruga podržava istraživanja retkih bolesti.

Štajnmajer odaje priznanje Keleru

U svom pismu saučešća, predsednik Frank-Valter Štajnmajer podsetio je da je Keler 2004. kada je postao predsednik, bio gotovo nepoznat široj javnosti, ali je brzo stekao veliko priznanje i simpatije.

„Njegova neposrednost, zarazan osmeh i optimizam, njegova vera u snagu naše zemlje i kreativnu energiju naših ljudi učinili su da osvoji mnoga srca“, napisao je Štajnmajer. „Ali i njegove jasne i često neugodne opomene i govori doneli su mu poštovanje.“ Keler je, dodao je, mnogo učinio za Nemačku.

Štajnmajer je takođe naglasio njegovo zalaganje za fer odnose s Afrikom – „kontinentom kojem je pripadalo njegovo srce i koji je tako dobro poznavao“. Keler je bio duboko uveren da Evropa mora da odbaci kolonijalne obrasce mišljenja i da afričke države tretira kao ravnopravne partnere kako bi se zajedno suočili s globalnim izazovima. „Time je bio ispred svog vremena“, zaključio je Štajnmajer.