Pregovori Rusije i Ukrajine u Istanbulu: šta je na stolu?

Kako je došlo do pregovora u Turskoj?

Sam Vladimir Putin predložio je „direktne pregovore“ sa Ukrajinom, nakon što su se pritisku na Moskvu da prekine osvajanja ipak pridružile i Sjedinjene Američke Države.

Ipak, na zahtev Ukrajine i evropskih predstavnika da, dok se pregovara, oružje mora trideset dana na ćuti, vladar Kremlja dugo nije hteo da da jasan odgovor. Nepoznanica je bila i da li će on lično da dođe u Istanbul – kao što je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski jasno rekao da je spreman doći.

Na kraju nije bilo ni primirja, niti je Putin došao, ali pregovori bi trebalo ipak da počnu.

Zašto u Turskoj?

Kao i prilikom prvih razgovora u martu 2022. – dakle nedugo nakon izbijanja rata – Turska se ponovo ponudila da bude domaćin pregovora. Turska i dalje održava dobre, mnoge njene firme možda i „suviše dobre“ odnose s Rusijom, a kao jedina članica NATO nije se nakon početka rata pridružila zapadnim sankcijama.

Ipak, Turska i njen predsednik Redžep Tajip Erdogan u stalnom su kontaktu i sa Kijevom. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta je poslednjih godina posećivao Tursku, poslednji put u martu 2024. Turska isporučuje i oružje Ukrajini, naročito strateški važne dronove. Isto tako, Turska nije priznala ruske teritorijalne dobitke u Ukrajini, a i ne oseća se ugodno zbog toga što je jedini izlaz iz Crnog mora ruskoj floti direktno pod prozorima građana Istanbula.

Ko iz Rusije stiže u Tursku?

Sastavom svoje delegacije za pregovore Rusija je jasno pokazala da je, umesto Putina, poslala ljude koji jedva da imaju ikakva ovlašćenja da preuzmu nekakve obaveze. Zelenski je više puta tražio da Putin lično dođe u Tursku kako bi s njim pregovarao. Sve do srede – dakle dan pre nego što su razgovori prvobitno trebalo da započnu – Putin nije otkrivao da li će učestvovati. Potom je došla vest da neće doći.

Rusku delegaciju predvodi predsednikov savetnik Vladimir Medinski. Bivši ministar kulture smatra se političkom „drugom ligom“, a na međunarodnoj sceni kritikovan je zbog širenja propagande Kremlja. Tako je, recimo, taj 54-godišnjak u školskim udžbenicima promovisao među istoričarima osporavano viđenje ruske i ukrajinske istorije. Stručnjaci i kritičari Kremlja optužuju ga za namerne falsifikate i iskrivljavanje istorije.

Uz Medinskog, Moskva je u Tursku poslala i zamenika ministra spoljnih poslova Mihaila Galuzina, kao i zamenika ministra odbrane Aleksandra Fomina. U izaslanstvu je i Igor Kostjukov, šef ruske vojne obaveštajne službe GRU. U razgovorima bi trebalo da učestvuju i stručnjaci iz Ministarstva odbrane, Generalštaba, Ministarstva spoljnih poslova kao i kabineta predsednika.

Ko će pregovarati u ime Ukrajine?

To takođe dugo nije bilo jasno. Ukrajinski predsednik Zelenski jeste doduše otputovao u glavni grad Turske, Ankaru, gde se u četvrtak susreo s predsednikom Erdoganom. Ali, kada je postalo jasno da ni Putin, a ni američki predsednik Donald Tramp neće učestvovati u pregovorima, i Zelenski je objavio da neće tamo biti.

Na čelo ukrajinske delegacije Zelenski je poslao ministra odbrane Rustema Umerova. Svi ostali pregovarači su zamenici šefova obaveštajnih službi, viši generalštabni oficiri i jedan savetnik šefa kabineta predsednika.

Zašto su odloženi pregovori i kako će teći?

Trebalo je da razgovori počnu već u četvrtak. Najpre je, prema ruskim medijima, trebalo da počnu ujutru, zatim poslepodne, da bi na kraju bilo jasno da tog dana niko neće sesti za pregovarački sto. U pozadini je stajalo upravo pitanje sastava ruske delegacije i nivoa na kojem može da se vodi dijalog.

Sada bi, prema navodima Turske, trebalo da usledi dvostruki trilateralni razgovori: između SAD, Ukrajine i Turske, kao i između Rusije, Ukrajine i Turske. Da li će se održati i četvorostrani sastanak u formatu SAD–Rusija–Ukrajina–Turska, još nije odlučeno. U ime SAD učestvuje ministar spoljnih poslova Marko Rubio, baš kao i specijalni izaslanici Stiv Vitkof i Kit Kelog. Predsednik Tramp odustao je od putovanja u Tursku nakon što je Putin objavio da neće učestvovati.

Šta traži Ukrajina, a šta Rusija?

Ukrajina, uz podršku EU i SAD, najpre insistira na prekidu paljbe od 30 dana. Prema mišljenju ukrajinskog rukovodstva, to je temelj za pregovore o dugoročnom mirovnom sporazumu.

Rusija je uoči planiranih razgovora naglasila da oni moraju da se vode „bez preduslova“. I šef delegacije, Medinski, ponovio je tu tvrdnju, a iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova poručeno je da je njihova strana „spremna na ozbiljan rad“ kako bi se došlo do rešenja. No, pri tom bi moralo da se usredsredi na „uklanjanje uzroka sukoba“.

To je pokazatelj da Rusija ni ovoga puta neće odstupiti od svojih starih maksimalističkih zahteva – odustajanja Ukrajine od članstva u NATO, demilitarizacije zemlje, prisvajanje najvećeg područja Ukrajine do kojeg su prodrle ruske snage.

Što se može očekivati od pregovora?

Očekivanja su prilično uzdržana. Iako zapadni saveznici Ukrajine insistiraju na napretku, naročito kada je reč o mogućem primirju, američki ministar spoljnih poslova Rubio izjavio je u četvrtak uveče: „Nemamo velika očekivanja od onoga što će se dogoditi sutra.“ Prema njegovom mišljenju, „jedina šansa“ za kompromis postoji u direktnim razgovorima Putina i Trampa.

Zato su još glasnije postale kritike zbog Putinovog odsustva. Kako je izjavio i nemački kancelar Fridrih Merc, ruski predsednik se „sam doveo u poziciju da je u krivu“. I britanski premijer Kir Starmer optužio je Moskvu za „odbijanje mira“. „Ako Rusija ne želi da sedne za pregovarački sto, Putin mora da snosi posledice“, upozorio je Starmer.

Evropska unija preti Rusiji dodatnim posledicama ako i dalje bude odbijala da se složi s primirjem. Kako bi one trebalo da izgledaju, za sada nije jasno. Merc je ukazao na najnoviji paket sankcija EU, koji bi trebalo zvanično da bude usvojen u utorak. Ali, taj paket bio je planiran i pre nego što je Rusija uputila predlog za direktne pregovore.