Praznik rada

Praznik rada svoje korene vuče iz američkog radničkog pokreta – iako sindikati tu igraju samo manju ulogu. Prvog maja 1886. radnici su po prvi put pozvali na generalni štrajk. Zahtevali su osmočasovno, umesto 14-časovnog radnog vremena. Nekoliko demonstranata tog dana je ubijeno. Četiri godine kasnije, milioni ljudi širom sveta izašli su 1. maja na ulice.

Od kraja 19. veka, međunarodni radnički pokret obeležava 1. maj kao Praznik rada. U to vreme ljudi su i u Nemačkoj izlazili na ulice, iako to nije bio državni praznik. S početkom nacističke diktature 1933. godine to se drastično promenilo. Hitler je 1. maj proglasio za „Praznik nacionalnog rada“. Organizovane su velike parade na čijem čelu su bili članovi njegove stranke NSDAP.

Ali samo dan kasnije pokazalo se šta je pravi Hitlerov plan: pripadnici njegovih „jurišnih odreda“ SA, 2. maja 1933. upali su i zauzeli prostorije sindikalnih organizacija. Viši sindikalni zvaničnici poslati su u zatvore ili koncentracione logore. Već sledeći 1. maj više nije bio Praznik rada, već „Nacionalni praznik nemačkog naroda“. Još jedan potencijalni protivnik nacista tako je eliminisan.

Posle Drugog svetskog rata, istočna i zapadna Nemačka odvojeno su obeležavale Praznik rada. Iako su saveznici 1. maja 1946. potvrdili da je to državni praznik, mitinzi su bili dozvoljeni samo u ograničenom obimu. U DDR-u kao i u drugim socijalističkim zemljama to je bilo drugačije: već 1946. organizovane su demonstracije. Majske parade služile su za podsećanje na tradiciju radničkog pokreta.

Učešće na paradama za Praznik rada u SSSR-u, kao i u bratskim socijalističkim državama kao što je bila Istočna Nemačka, nije bilo baš sasvim dobrovoljno. Marširanje pod strogim pogledima političkih veličina bilo je obaveza. Kuće su morale da budu ukrašene zastavama.

U Francuskoj se Prvi maj još od 1920. godine obeležava kao državni praznik. Ali koju deceniju kasnije, prvomajske demonstracije nisu više bile rezervisane samo za isticanje zahteva radnika. Studentski pokret 1968. takođe je koristio taj dan da izrazi svoju zabrinutost i glasno protestuje protiv rata u Vijetnamu.

I u Nemačkoj su se ubrzo pojavile nove teme. Na demonstracijama sindikata 1978. godine u Dortmundu, tako je zatraženo uvođenje integrisane, sveobuhvatne škole (Gesamtschule) – oblik škole koja bi deci radnika omogućio da maturiraju. U to vreme klasične gimnazije smatrane su za prilično elitne i teško pristupačne radničkoj klasi.