„Power of blue“ - nije plagijat nego presedan

„Približavanje“ delima drugih umetnika staro je vekovima, a citat kao princip kreativnosti još od osamdesetih godina zauzima centralno mesto u umetnosti postmoderne. Ipak, 1995. u Špigelu se pojavio sledeći tekst:

„Helmut Njutn, star 74 godine smatra da je ušao u trag plagijatu. Ruski umetnik Žorž Puzenkov (George Pusenkoff) koji svojim delima konfrontira dela umetnosti zapada – komponovao je sliku pod naslovom ’Power of blue’ na sledeći način: Na plavoj (Iv Klajn) podlozi naslikane su crnom bojom konture nage Njutnovoe ’Moćne žene’ (Miss Livingstone II), njeno krilo pokriveno je žutim kvadratom (Maljevič). Leva ruka žene izdignuta, pokazuje mišiće.“

Njutn je u tom delu nije prepoznao citat već kopiju svoje fotografije. Njegovom zahtevu, da se Puzenkovu zabrani da izlaže ’Power of Blue’ – udovoljio je sud u Hamburgu u prvoj instanci.

Međutim slika je već bila prodata muzeju „Riter“ u Valdenbušu, koji ju je uvrstio u svoju kolekciju – zbog žutog kvadrata. (Riter je u Nemačkoj pojam za čokolade u obliku kvadrata raznih boja).

Na jesen iste godine, u drugoj instanci, viši sud je presudio u korist Puzenkova i time napravio presedan. Bilo je to prvi put da je jedan umetnik dobio takav proces protiv jednog fotografa. Taj slučaj uvršten je štivo pravnih fakulteta u Nemačkoj u oblasti zaštite autorskih prava.

Borba za ime

Helmut Njutn, veliki fotograf „hladne erotike“ danas više nije među živima. Zato o procesu govori danas 57-godišnji Puzenkov, kojeg smo zatekli u Njujorku.

„Prvi proces u stvari onda i nisam izgubio. To se sve odigralo brzo, po kratkom postupku. Helmut Njutn i njegov advokat bili su poznate ličnosti – klijenti advokata Matijasa Princa su princeza od Monaka, Boris Beker… Oni su jednostavno za par dana uradili ono što inače traje godinu dana… Otišli su u sud i tamo je donesena odluka – sudska zabrana da sliku ne smem da pokazujem, da moram da je prekrijem. Time su postigli šta su hteli.“

Ali za Puzenkova je sve bilo drugačije: „Ako izgubim, to bi značilo da sam izgubio svoje ime, svoju umetnost i svoju budućnost – sve! To je jedna stvar. A drugo, ja se uopšte nisam složio sa tom odlukom. Bio sam uveren da nisam napravio plagijat već umetničko delo. Čak sam tu sliku posvetio Helmutu Njutnu, jer se na slici, između ostalih motiva, jasno vidi i motiv jedne Njutnove fotografije. Na slici je plava boja ironično posvećena Iv Klajnu, a žuti kvadrat Maljeviču. Te tri komponente se zovu ’Power od Blue’. Otišao sam dakle na drugu instancu, viši sud u Hamburgu i taj put u sudnicu doneo sliku - original.“

Njutnov advokat je bio iznenađen, videvši sliku od skoro 2x2 metra, sa snažno strukturiranom površinom i samo sa crnim linijama na plavoj površini - to nije moglo ni izdaleka da se uporedi sa Njutnovom fotografijom.

Bilo je to prvi put da sud donese odluku o Aprorpijejšn artu (Appropriation Art - umetnost prisvajanja) u naše, postmodernističko vreme, i zbog toga veoma važno za umetnost - reč je ni manje ni više nego o tome kako legalno može da se iskoristi forma nekog drugog umetnika.

Istorijska presuda

Sud je odlučio: Ideja nije zaštićena, ali je zaštićena forma. Jer ideja je apstraktna, a forma je veoma konkretna. Ako od nekog umetnika, bez pitanja preuzmeš formu, „jedan prema jedan“ – onda je to plagijat, onda je to kriminal. Ali, ako iskoristiš tu formu, kao neku formu iz prirode i transformišeš je u svoju umetničku formu – onda je to legalno.

Puzenkov: „Kada pri prvom pogledu na umetničko delo vidiš samo novu formu, dok se preuzeta forma nalazi negde u senci – onda je to legitimno. Zbog toga je ta odluka suda u Hamburgu bila istorijska za umetnost. Ali, mislim da o ’apropriejšn artu’ više i ne treba govoriti – u naše vreme u postmodernizmu. Kada je u pitanju jednostavna forma – sve postoji već odavno, vekovima. Ono što mi danas radimo su kombinacije – drugačije se ne može… i to ne važi samo za likovnu umetnost. Najvažnije je naći novu formu".