Povratak prestolonaslednika: Nova nada za Iran?

Reza Pahlavi, sin poslednjeg iranskog monarha, smatra se jednim od najpoznatijih protivnika Islamske Republike Iran. Od revolucije 1979. godine on je za vlasti u Teheranu trn u oku, jer strahuju od promene režima uz podršku iz inostranstva, na primer Sjedinjenih Američkih Država. U takvom scenariju bivši prestolonaslednik verovatno bio bi najistaknutiji kandidat za vodeću ulogu.

Pahlavi ima skoro 65 godina, živi u SAD od kad je svrgnut njegovog otac i zalaže se za kraj Islamske Republike. „Za mnoge Iranke i Irance on predstavlja nadu. On je neko ko ih podseća na eru okrenutu budućnosti pod njegovim ocem, koja je okončana revolucijom 1979. godine“, kaže novinarka Molud Hajizade u razgovoru za DW. Zbog svog kritičkog izveštavanja o represiji nad protestnim pokretima više puta je bila hapšena. Hajizade je 2021. godine pobegla iz Irana i danas živi u Norveškoj.

„Rođena sam nakon revolucije 1979. godine i školovala se po obrazovnom programu Islamske Republike“, priča ona. „U školi su nam govorili o mračnom šahovom vremenu, obeleženom represijom, korupcijom i diskriminacijom. Ali upravo te iste nepravde doživljavamo i danas u Iranu. Čak su se pogoršale. Od resursa zemlje koristi ima samo mala privilegovana grupa, dok većina društva živi u siromaštvu. Ti resursi se rasipaju u ime ideologije koja iranskom narodu nije donela ništa i ne prati nikakvu razvojnu strategiju.“

Čežnja za blagostanjem i stabilnošću

Takvo mišljenje ona deli s mnogima u Iranu koji se ne sećaju vremena pre 1979. godine. Neki čak optužuju stariju generaciju da je revolucijom uništila njihovu budućnost. Bahare Hedajat, politikološkinja i istaknuta aktivistkinja za prava žena u Iranu, izjavila je u martu 2025. godine: „Mnogi žele povratak monarhije. Put kojim je šah krenuo bio je ispravan, a današnja generacija sledi njegov san.“

U očima mnogih Iranaca šah je bio patriota s velikim planovima. Između 1969. i 1979. Iran je doživeo fazu snažnog ekonomskog rasta s realnim godišnjim stopama rasta od 8 do 11 odsto. Osim toga, modernizovani su obrazovni sistem i infrastruktura.

„Naravno da nije sve bilo savršeno. Obaveštajna služba Savak oštro je postupala prema opozicionarima. Ali ono što je usledilo bilo je još mnogo gore“, kaže Džamšid Asadi, iranski ekonomski stručnjak koji je kao mladi levičarski revolucionar bio protiv monarhije. Danas živi u francuskom egzilu i podržava Rezu Pahlavija.

„Poslednjih godina protestni pokreti brutalno su ugušeni – delom i zbog toga što im je nedostajalo jasno vođstvo. Opozicija u inostranstvu može da pruži podršku i verujem da princ Reza Pahlavi može da preuzme to vođstvo. Međutim, očigledno je da ne može da okupi sve oko sebe. Na primer, grupe s antizapadnim i antiizraelskim stavovima neće ga podržati. Rad unutar opozicije biće jednako težak kao i borba protiv Islamske Republike“, kaže Asadi.

„Vreme za promenu režima je došlo“

Reza Pahlavi sada mora da dokaže svoje liderske sposobnosti. On smatra da se Islamska Republika trenutno nalazi u istorijski slaboj poziciji, naročito nakon izraelskih i američkih vazdušnih napada u junu. Ti napadi, kako objašnjava, nisu bili usmereni protiv iranskog naroda, već su oslabili rukovodstvo Islamske Republike. On poziva opoziciju da se ujedini u cilju promene režima.

Pahlavi se nedavno u Minhenu sastao s više od 500 iranskih emigranata, disidenata, aktivista i predstavnika etničkih grupa na „Konvenciji za nacionalnu saradnju radi spasa Irana“. On se zalaže za odustajanje od ideološki obojene spoljne politike Islamske Republike, poput pretnji uništenjem Izraela. Takvu politiku, prema njegovim rečima, većina Iranaca odbacuje. Na protestima se često čuje povik: „Ni Gaza ni Liban – naš život za Iran!“

Za svoje pristalice Reza Pahlavi i dalje je prestolonaslednik Irana. Ipak, on ostavlja otvorenim to da li želi da ponovo uvede monarhiju. Kritičari mu zameraju da nakon 47 godina egzila više ne poznaje iransko društvo. Takođe ga kritikuju što se oslanja na pomoć iz inostranstva i što nije osudio nedavne vojne napade na svoju domovinu.

Džamšid Asani objašnjava: „Za spoljnu politiku Islamske Republike, koja je usmerena protiv Izraela, i za upozorenja Međunarodne agencije za atomsku energiju o obogaćivanju uranijuma, on ne može biti odgovoran.“ Istovremeno naglašava: „On se zalaže za očuvanje teritorijalnog jedinstva Irana i koristi trenutnu slabost režima kako bi ujedinio opoziciju.“

Pahlavi zahteva da iranski narod, nakon pada režima, na referendumu odluči o obliku državnog uređenja – da li će to biti republika sa predsednikom i premijerom, parlamentarna republika ili ustavna monarhija po uzoru na Švedsku? I druge istaknute ličnosti opozicije podržavaju tu ideju.

Digitalni napadi i kampanje dezinformacija

No, na putu ka perjanici opozicije Pahlavi ima i jedan digitalni problem. Jer, nije tajna da Revolucionarna garda Irana deluje ne samo vojno, već i digitalno. Od protesta 2009. režim je izgradio sajber-armiju koja je aktivna na društvenim mrežama pod lažnim identitetima. Ona ciljano napada opozicionare i novinare i pokušava da utiče na javni diskurs.

Politikolog Hosein Kermani opisuje u svojoj knjizi iz 2025. godine „Tviter-aktivizam u Iranu: Društvene mreže i demokratija u autoritarnim režimima“ strategije kojima iranski režim pokušava da kontroliše i usmerava komunikaciju na internetu.

Anonimni profili se, na primer, predstavljaju kao Pahlavijeve pristalice, ali to onda koriste da diskredituju druge opozicionare, umetnike i medijske radnike. Time razjedinjuju opoziciju i sprečavaju njenu saradnju.

Jedan od aktuelnih primera je nemačka umetnica Parastu Foruhar. Lažne vesti da je podnela prijavu gradu Minhenu zbog Pahlavijevog poziva brzo su se proširile društvenim mrežama. Iako je Foruhar javno odbacila tu tvrdnje kao apsurdne, na platformi Iks i dalje je vređaju i kleveću sa brojnih naloga.

Parastu Foruhar, čiji su roditelji bili među najistaknutijim kritičarima i monarhije pre 1979, i Islamske Republike kasnije, ubijeni su 1998. godine u okviru tzv. „lančanih ubistava“ koje je izvršila iranska tajna služba. Ona se i sama protivi promeni režima vođenoj iz inostranstva i naglašava da bi iransko civilno društvo trebalo da bude ojačano kako bi se promene dogodile iznutra.

A i sam Reza Pahlavi naglašava da borba za promene mora doći iz zemlje. U intervjuu za britanski Radio Tajms 29. jula je rekao: „Uloga Iranaca u dijaspori jeste da podrže domaće aktiviste, sve dok oni ne budu mogli da u pravom trenutku deluju – i to što je moguće bezbolnije.“