Potsdamska konferencija 1945: Bitka za posleratnu Nemačku

Na Potsdamskoj konferenciji tri sile pobednice Drugog svetskog rata pre 80 godina kreirale su posleratni poredak. Mnogi su se tada pitali da li će atmosfera podela i nepoverenja i 1945. „zatrovati“ mir, kao što se to dogodilo 1919, nakon kraja Prvog svetskog rata?

Nacistička Nemačka je doduše već bila poražena, ali Japan se i dalje uporno borio. Fotografija „Velike trojke“ trebalo je da signalizira optimizam i jedinstvo: tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil, novi američki predsednik Hari Truman i sovjetski diktator Josif Staljin predstavili su se svetskoj štampi prilikom rukovanja.

Ali, osmeh je tada bio samo fasada: u teškim pregovorima koji su od 17. jula do 2. avgusta 1945. održani u dvorcu Cecilijenhof u blizini Potsdama, lideri tri sile pobednice postavili su temelje i za Hladni rat i za podelu Nemačke. Francuska je igrala samo sporednu ulogu.

Zašto Potsdam, a ne Berlin?

Berlin je u to vreme ležao u ruševinama. Zato se konferencija održala u Potsdamu, minimalno oštećenoj pruskoj kraljevskoj prestonici. Palata u Novom vrtu imala je preko stotinu soba i, pre svega, veliku dvoranu koja jeo da bude pozornica za centralni deo konferencije. Veličanstvena građevina dinastije Hoencolern upravo se renovira i biće zatvorena tri godine.

Već je i dolazak do Potsdama bio naporan: Truman je morao da putuje preko Atlantika do Antverpena krstaricom „S.S. Augusta“, a zatim je iz Brisela leteo u Berlin predsedničkim avionom „Sveta krava“ (The Sacred Cow). Staljin je stigao znatno kasnije: on je neposredno pre Potsdama imao napad slabosti. A i bojao se letenja. Ukrcao se u voz koji je posebno za tu priliku dovezen iz muzeja – i to nakon što je železnička pruga od Moskve do Potsdama uz muke ponovno puštena u promet.

Dok su se šefovi vlada međusobno posećivali u svojim rezidencijama u Nojbabelsbergu, razgledali ruševine Berlina i sastajali se na pregovorima u palati, Truman je 16. jula obavešten o prvom uspešnom testiranju atomske bombe u pustinji Novog Meksika. Ubrzo nakon toga, on je, i to upravo iz Potsdama, naredio upotrebu atomske bombe. Vojni cilj bio je okončati rat sa Japanom, ali postojala je i još jedna „meta“: naime, ruski diktator koji se pripremao za to da Sovjetski Savez pretvori u svetsku velesilu.

Bitka za prevlast u Evropi

U leto 1945. godine slavlje zbog pobede protiv nacističke Nemačke u dobroj meri je zasenilo političko natezanje sila pobednica. Tokom pregovora brzo je postalo jasno da su bivši saveznici sada suparnici – za prevlast u Evropi.

Barem na papiru, postojao je dogovor o denacifikaciji i demokratizaciji Nemačke. Potsdamski sporazum, objavljen 2. avgusta, propisao je, između ostalog, podelu Nemačke na četiri okupacione zone i njenu demilitarizaciju. Sile pobednice složile su se oko toga da će svoje reparacije „naplatiti“ resursima iz svojih okupacionih zona, a da pritom dugoročno ne unište poraženu zemlju.

Nacionalsocijalističke stranke i institucije bile su zabranjene, a dogovorena su suđenja ratnim zločincima. „Nemački narod mora da bude uveren u to da je pretrpeo potpuni vojni poraz i da ne može da izbegne odgovornost za ono što je sam time i sebe naneo“, navodilo se.

U mesecima koji su usledili, politički ciljevi sporazuma uglavnom su sprovedeni. Ali namera naglašena na konferenciji u Potsdamu o tome da se Nemačka tretira kao jedna ekonomska jedinica – nije uspela. Tako je počela podela Nemačke.

Proterivanje „na uredan i human način“

Takođe je dogovoreno i proterivanje Nemaca iz istočnoevropskih zemalja, poput Poljske, Čehoslovačke i Mađarske. U sporazumu je navedeno da bi to trebalo sprovesti „na uredan i human način“. Međutim, stvarnost je bila drugačija: usledilo je brutalno proterivanje miliona Nemaca. Mnogi to nisu preživeli.

Nekoliko članova završnog dokumenta sastavljeno je samo privremeno, jer je trebalo da usledi mirovni sporazum sa kompletnom Nemačkom. To se, međutim, nikada nije dogodilo. Tek sa sklapanjem „Ugovora 2+4“ 1990. godine Nemačka je dobila pravno obavezujući sporazum kojim je de jure okončano posleratno stanje, te su ukinuta okupaciona prava saveznika.