Posle samita o Ukrajini – čime Nemačka može da doprinese?

Nakon sastanka predstavnika EU, NATOi rukovodstva SAD u Vašingtonu, nemački kancelar Fridrih Merc je bio zadovoljan i čak rekao da su njegova očekivanja prevaziđena. Konkretan rezultat sastanka je dogovor da se pripremi susret Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, nakon kojeg bi bio održan još jedan – zajedno sa Trampom.

Sastanak Zelenski-Putin mora biti pažljivo pripremljen, rekao je nemački kancelar: „Da li će ruski predsednik imati hrabrosti da dođe na takav samit – to ne znamo. Za to je potreban rad na ubeđivanju“ dodao je Merc. Sastanak bi trebalo da se održi tokom naredne dve nedelje. Iz Moskve nije stigla jasna reakcija na taj predlog, dok je ukrajinski predsednik Zelenski rekao da je na njega spreman bez postavljanja ikakvih uslova.

Rafael Los, stručnjak za bezbednost pri trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) takođe je izvukao pozitivan bilans. On hvali evropsko jedinstvo: „Valja pozitivno oceniti način na koji su Evropljani govorili istim jezikom i kako su se pre toga intenzivno potrudili da koordinišu stavke razgovora i tako ih uvedu da one budu razumljive i pristupačne za Trampa“.

Obustava vatre ili odmah mirovni pregovori?

Na samitu EU-SAD je moglo da se vidi izvesno približavanje SAD i Evrope. No, jasno je bilo i da SAD i Evropa imaju različite predstave o putu ka miru u Ukrajini. Predsednik Tramp je od početka ciljao na sveobuhvatan mirovni sprazum. On smatra da pre njegovog sklapanja nije neophodno uspostavljanje primirja, ali, kako je rekao, „možemo da poradimo na dilu u kojem ciljamo na mirovni sporazum“.

Evropljani to vide sasvim drukčije. Posebno je to jasno stavio do znanja nemački kancelar Fridrih Merc u razgovoru sa Donaldom Trampom pred novinarima. On je vehementno zahtevao da primirje bude prva stavka pred početak pregovora. „Da budemo pošteni, svi mi hoćemo da vidimo obustavu vatre“, rekao je Merc. On je dodao da ne može da zamisli sledeći susret bez odgovarajućeg dogovora, te da kredibilnost daljih pregovora zavisi od tog pitanja.

U razgovoru za DW, stručnjak za bezbednost Rafael Los je izjavio da bi različiti pristupi Amerike i EU mogli da ostanu konfliktni: „Očito postoje savim različita očekivanja o tome kako stupiti u razgovore. Donald Tramp je u tom pitanju mnogo bliži Vladimiru Putinu kada kaže da bismo najpre morali da raščistimo velika pitanja“.

Kako bi mogle da izgledaju bezbednosne garantije za Ukrajinu?

Ukrajina strahuje da bi Rusija i posle sklapanja primirja ili mirovnog sporazuma mogla da nastavi svoje napade. U krimskom konfliktu 204. Putin je stalno ignorisao sporazume i slao trupe. Američki predsednik je, kada je reč o bezbednosnim garantijama, ostao prilično neodređen. Evropljani bi se u tom pogledu našli na „prvoj liniji odbrane“, rekao je Tramp. Ali, Vašington će dati svoj doprinos, dodao je predsednik.

Predmet razgovora je i podrška Ukrajini po uzoru na član 5 ugovora NATO. U njemu piše da će se na „oružani napad na jednu ili više članica u Evropi ili Severnoj Americi gledati kao napad na sve članice.“

Ideju je razvila italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja gaji odnos velikog poverenja sa predsednikom SAD Donaldom Trampom. Meloni je još pre više meseci predložila prvu verziju pakta o podršci NATO Ukrajini i taj plan je sada objasnila i u Vašingtonu. Generalni sekretar NATO, Mark Rute, u Vašingtonu je naglasio da se tu ne radi o punopravnom članstvu Ukrajine u Alijansi, ali da bi ona na neki način bila obuhvaćena zaštitom u smislu člana 5.

U Vašingtonu se očito još nije pregovaralo o osetljivom pitanju ustupanja ukrajinskih teritorija Rusiji. Rečeno je samo da o tome može da odlučuje samo Ukrajina. Rusija zahteva velike delove Ukrajine kao svoju teritoriju.

Mirovne trupe za Ukrajinu – pa i nemačke?

Bezbednosne garantije – to bi moglo značiti i da ukrajinske jedinice dobiju podršku vojnika iz EU ili NATO ili da one obezbeđuju moguć sporazum o primirju. Već se diskutuje i o pitanju mogu li i nemački vojnici da budu poslati u Ukrajinu kako bi se tamo starali o miru. Francuska i Velika Britanija već dugo diskutuju o evropskim mirovnim snagama za Ukrajinu.

Da li će Nemačka učestvovati u tome – još se ne zna. „Još je prerano da se na to da konačan odgovor“, rekao je kancelar. On je rekao da će o tome razgovarati sa svojim koalicionim partnerima u Berlinu. O angažovanju nemačkih vojnika u inostranstvu u načelu odlučuje Bundestag.

U Evropskoj uniji su razmatrani najrazličitiji modeli učešća u očuvanju bezbednosti u Ukrajini, objašnjava Los. On kaže da je realno moguća obuka vojnog osoblja u samoj Ukrajini, kao i logistička podrška mornaričkim ili vazdušnim jedinicama. No, „Kopnene jedinice bi bile logične ako se uzme u obzir da je Nemačka najveća zemlja u Evropi. Tu Nemačka već ima odgovornost – i smatram da je greška ako se to unapred isključuje“.

Političar Socijaldemokratske stranke koja je u vladajućoj koaliciji, Adis Ahmetović, ne bi imao ništa protiv da se Bundesver uključi u kasniju mirovnu misiju u Ukrajini. Šefica Alternative za Nemačku i opoziciona političarka Alis Vajdel, na platformi X je upozorila da bi Nemačka mogla da postane meta ukoliko se SAD povuku i napisala: „Nemačkoj je potreban balans sa Rusijom umesto stalne konfrontacije“. Šef Strane Levice, Jan van Aken, predlaže da se u Krajinu pošalje 30 do 40 hiljada Plavih šlemova UN.

Nemačka – vodeća evropska sila za mir u Ukrajini?

Nemački kancelar Fridrih Merc je još na početku svog mandata rekao da u nemirnim vremenima rata protiv Ukrajine spoljna i odbrambena politika za njega imaju visok prioritet. On je prošle nedelje bio organizator pripremnog sastanka za samit na Aljasci. Merc kao organizator glasa Evrope. Ubrzo nakon što je izabran za kancelara, medijski efektno je zajedno sa drugim evropskim političarima otputovao u Kijev da bi pokazao solidarnost sa Ukrajinom. I prvi susret sa američkim predsednikom početkom juna bio je uspeh za Fridriha Merca, koji je očito uspeo da uspostavi dobar kontakt sa američkim predsednikom. Čak je iz opozicinih krugova stiglo mnogo hvale za odlučno Mercovo zauzimanje za odlučnu nemačku spoljnu politiku, kakva je mnogima nedostajala za vreme prethodnika Olafa Šolca (SPD).

Stručnjak za bezbednost Rafael Los političko delovanje Merca kada je reč o mirovnim naporima za Ukrajinu ocenjuje kao „pozitivno“. Ali: „On svakako ima poseban način da pristupi Donaldu Trampu, kao što se moglo videti poslednjih meseci. Ali vidi sebe u tesnoj koordinaciji sa svojim evropskim koleginicama i kolegama, sa kojima artikuliše zajedničku evropsku liniju“.