Poplave u BiH: između nadležnosti i ljudskih života

Obilne padavine u BiH donele su probleme mnogim gradovima. Vanredna situacija proglašena je i u Gradišci i Prijedoru. U Velikoj Kladuši proglašeno je stanje elementarne nepogode. Poplavljeni su objekti u Čelnicu, Srpcu, Gradišci, Doboju, ali za sada nema opasnosti od veće katastrofe.

Šef Delegacije EU u BiH Luiđi Soreka, potvrdio je da je EU aktivirala Kopernikus EMS, sistem koji pruža pravovremene i tačne geografske informacije u nadolazećim ili tekućim prirodnim katastrofama.

„Dok rastući nivo vode pogađa severnu BiH, EU je aktivirala Kopernikus EMS za procenu i mapiranje tri ključne pogođene zone“, saopšteno je iz Delegacije, uz poruku da EU nastavlja da pruža podršku i da prati situaciju.

Situacija je trenutno stabilna

Situacija na poplavljenim područjima trenutno je stabilna i vodostaji su uglavnom u stagnaciji iako je zbog visokih kota u nekim delovima zemlje proglašeno i vanredno stanje.

Najteže je u Unsko-sanskom kantonu, a u Sanskom Mostu proglašeno je stanje prirodne nesreće.

„Preduzimamo sve što je u našoj moći da intervenišemo na kritičnim mestima i zaštitimo ljude i materijalna dobra. Angažovali smo svu raspoloživu mehanizaciju, imamo veliki broj volontera koji se prijavio da pomogne“, rekao je načelnik opštine Sanski Most Mensur Seferović.

Putna komunikacija prekinuta je na nekoliko magistralnih puteva u BiH, ali je situacija nešto bolja u odnosu na prethodni dan s obzirom da nije bilo padavina tokom noći. To je bila prilika za „predah“ i korišćenje nešto nižih vodostaja kako bi se iz prepunih akumulacionih jezera mogao ispustiti višak vode.

Sve oči su bile su uprte u „Hidroelektranu Bočac“, koja je sinoć ispustila deo vode.

„Došlo je do pada dotoka iz reke Vrbanje u Vrbas čime se smanjila količina vode, nakon čega je Bočac ispustio vodu. Nadam se da ćemo ostati na ovom nivou stabilnosti“, rekao je lokalnim medijima gradonačelnik Laktaša Miroslav Bojić.

Šta se uradilo posle poplava 2014?

Strah zbog dva dana padavina pokrenuo je pitanje odgovornosti vlasti nakon katastrofalnih poplava 2014. koje su napravle štetu od četiri milijarde maraka

Tada je odmah nakon poplava bila planirana koordinacija svih nivoa vlasti u sanaciji rečnih tokova, ali je sve ostalo mrtvo slovo na papiru.

U javnim preduzećima koja upravljaju vodama na svim nivoima, često se hvale da je sigurnost znatno poboljšana zadnjih godina, te da su rizici iz 2014. neuporedivo manji. Ipak, kada dođe do ovakvog stanja, svi se uglavnom vade na klimatske promene na koje ne mogu da utiču.

Neka mesta koja su poplavljena pre 11 godina i danas muku muče sa poplavama jer nisu dovršeni planirani radovi.

Sa meštanima Knežice, između Prijedora i Kozarske Dubice, gde voda gotovo svake godine poplavi magistralni put, razgovarali smo pre dve godine. Tada su nam rekli da su kanali ostali zatrpani, da sistem zaštite od poplava ne funkcioniše i da se svako ko je bio uključen u ovaj posao ugradio koliko je mogao.

„Ma isto sve, nema tu puno pameti. Sami se borimo, ovo što je urađeno do sada urađeno je navrat-nanos. Stabilizovali su malo ovde u Knežici ali je izbilo u Međuvođu prema Dubici. Ne mogu svake godine valjda biti stogodišnje kiše“, komentariše trenutno stanje meštanin ove potkozarske varošice Goran, čije je imanje bilo poplavljeno i pre dve godine.

Šta je bilo sa donacijama za poplavljena područja?

Odmah nakon velikih poplava koje su 2014. pogodile celi region,u Parizu je održana donatorska konferencija na kojoj su prikupljana sredstva ne samo za BiH, već i za celu regiju. BiH je dobila oko milijardu i po maraka.

U izveštaju USAID-a par godina kasnije, konstatovano je da se skoro polovini sume može ući u trag.

„Ukupno posmatrajući novac koji je išao preko institucija vlasti, možemo reći da samo za 55 procenata znamo gde i na koji način je potrošen, odnosno poseduemo spiskove krajnjih korisnika, lokacije infrastrukturnih projekata, spiskove izvođača radova, implementatora i nadležnih opština. Dok za preostalih 45 odsto nemamo dovoljno podataka o realizaciji", saopšteno je tada u izveštaju USAID-a.

Po nalogu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, entitetska policija sada istražuje te donacije.

Donacija je bilo fizičkim i pravnim licima, bilo da se radi o obnovi domaćinstava ili poslovnih objekata kompanija koje su u poplavama izgubile svu imovinu. Ipak, u izveštajima međunarodnih organizacija pominje se da je upitan način dodele dela sredstava koja su uplaćivana nekim od krajnjih korisnika.

Ekonomista iz Banjaluke Zoran Pavlović sasvim slučajno je bio učesnik u jednom delu sanacija nakon poplava i svedočio nekim događajima.

„Amerikanci su poslali pumpe za izbacivanje vode u depresijama koje nisu dio reka. Te pumpe koje su došle avionom su locirane u nekim magacinima jer su imale GPS i onda je došla poruka od Amerikanaca, da li treba da pošaljemo vozila da prebacite te pumpe na odredišta gde treba da rade“, rekao je za Pavlović.

Zanimljivo, Slovenija je u tom periodu nudila softver za praćenje nivoa vodotokova, ali do realizacije nikada nije došlo jer nije bilo moguće postići dogovor gde bi taj softver trebao biti instaliran i u čijoj bi bio nadležnosti.

Upozorenja je bilo 2013. i 2014.

Na nedostatke sistema zaštite od poplava još 2013. upozoravali su federalni revizori, ali niko ni tada nije obraćao pažnju.

„U situaciji kada svaki nivo vlasti na različit način planira i sprovodi mere zaštite na vodotokovima koji pripadaju jednom slivnom području, bez koordiniranih planova i akcija, dovodi do bacanja novca niz vodu”, navedeno je u izveštaju.

Godinu dana kasnije analizu je uradio i Centar civilnih inicijativa u BiH, a prema kojoj je utvrđeno da tadašnji sistem odbrane od poplava ne može odgovoriti potrebama.

Bajrić: „Struka zna šta treba da se radi"

Stručnjaci kažu da se poplave ne mogu sprečiti ali da se može mnogo uraditi na preventivom delovanju i rečnih i bujičnih poplava. Neke preventivne mere je trebalo raditi pre 50 godina da bi danas imale efekta, kaže profesor na Šumarskom fakultetu u Sarajevu Muhamed Bajrić, koji veruje da ni sada nije kasno, ali da se mora ozbiljnije pristupiti problemu.

„Struka zna šta treba da se radi i mi imamo konferencije o tome, a oni koji bi trebalo na neki način da prisustvuju tim konferencijama, ne prisustvuju“, rekao je Bajrić za BHT, ističući da neke mere odmah treba preduzeti.

„On što moramo što pre unaprediti su sistemi upozoravanja stanovništva, posebno na bujične poplave, koje su za razliku od rečnih nepredvidive. Tu su u pitanju sekunde. Zatim edukacije od rizika koja mora doći od svih nivoa vlasti“, kaže Bajrić. On je podstio na deklaracije donesene na svetskom nivou koje ističu ogroman značaj pošumljavanja: ukoliko se sada krene u taj posao, ta mera bi imala rezultat tek za 30 godina.