Ponuda koju BiH ne može da odbije?

Evropska unija složna je u nameri da Bosni i Hercegovini pruži novu šansu za pokretanje na putu reformi i evrointegracija. Zajednička poseta šefice evropske diplomatije Federike Mogerini i evropskog komesara za pregovore o proširenju Johanesa Hana Bosni i Hercegovini znak je evropske podrške, ali i testa: „Imamo jasan mandat da testiramo političku volju novoizabranog rukovodstva i njihovu spremnost na uključivanje u procese koji nisu formalni već suštinski i koji će nam pomoći da krenemo napred“, poručila je visoka evropska predstavnica.

Kada je Bosna i Hercegovina u pitanju, u Briselu postoji konsenzus po nekoliko pitanja. Prvi je da zemlji treba dati novu šansu. Svi se slažu i oko činjenice da je trenutni status kvo u zemlji nedopustiv. Međutim dok u BiH mnogi očekuju da evropski zvaničnici dođu sa „gotovom ponudom“ koja se prvenstveno ogleda u nemačko-britanskoj inicijativi, u EU kažu da je taj predlog samo jedan od mnogih koji se još razmatraju kada je reč o novom evropskom pristupu političkom i ekonomskom čvoru u toj zemlji.

„Sastaćemo se sa novoizabranim članovima Predsedništva, političkim liderima, predstavnicima civilnog društva i poslovnog okruženja u BiH. Saslušaćemo ih i pozvati da deluju. Evropska unija je spremna da novim očima sagleda situaciju u BiH i koji bi to bili novi koraci, ali pod uslovom da bude ozbiljnog odgovora političkih lidera i institucija u zemlji“, izjavio je komesar Johanes Han. Tako će na isto pitanje, o očekivanjima od te posete, evropski zvaničnici odgovoriti da se ono prvenstveno nadaju dobrim vestima koje ih čekaju u Sarajevu.

Kolika je evropska naivnost u slučaju BiH?

U ocenjivanju situacije u BiH, i to ne samo trenutne, u Evropskoj uniji se, pored reči „zastoj“, „ograničeni napredak“ ili „politički čvor“, često može naići i na gestikulaciju koja podrazumeva sleganje ramenima, nemoćno širenje ruku pa i povremeno hvatanje za glavu inače uzdržanih evropskih diplomata i birokrata. Podaci o toj zemlji su nemilosrdni i oni govore o najvećoj stopi nezaposlenosti među mladima u Evropi, od čak 59 procenata. Bosna i Hercegovina je, sa 28 procenta, druga u Evropi po broju ukupno nezaposlenih, a ima i najniži nivo kvaliteta poslovnog okruženja, ali i percepcije korupcije. U Briselu se konkretno definišu najveći problemi zemlje od nepostojanja političkog konsenzusa, preko komplikovane institucionalne strukture, teške društveno ekonomske situacije i problematične vladavine prava. Pitanje ustavnih reformi koje je važilo za uslov svih uslova u cilju napretka BiH, pokazalo se previše komplikovano i kontroverzno, bar u ovom trenutku.

Evropska unija poručuje da primat sada stavlja na oblasti koje će građanima Bosne i Hercegovine doneti neophodno poboljšanje svakodnevne egzistencije, kao što je ekonomsko upravljanje ili reforma pravosuđa. U borbi za „novi elan“ na putu BiH, Evropska unija podršku traži u novoj strategiji, novim ljudima na najvišim pozicijama u Briselu, ali i u novoj vlasti u toj zemlji. Tako je novoizabrani komesar za pregovore o proširenju izašao sa novim, ličnim pristupom situaciji u BiH: „Mnogi su već bili svedoci različitih neuspešnih pokušaja u BiH i osećaju se obeshrabrenima i u nemogućoj situaciji. Međutim, u političkom i profesionalnom životu, čovek mora da ima minimum naivnosti kako bi stvari pokrenuo. Ono što nam je potrebno jeste ono malo naivnosti da, kada se otškrinu vrata, mi kroz njih prođemo. To je ono što ću ja pokušati“, najavio je Johanes Han.

Kompromis kao fundamentalni izazov

Nije tajna da je Bosna i Hercegovina u poslednje dve decenije bila „zatrpana“ dobrim namerama i uvek novim inicijativama. Najveći deo njih je propao, a neke su čak i pogoršale situaciju zbog frustracije, kako građana BiH, tako i EU usled još jednog neuspeha. Zato evropski analitičari upozoravaju Brisel da ovoga puta ipak ne bude naivna i da izbegne istu zamku.

„Ako i ova inicijativa ne urodi plodom, rizik je veliki da ćemo se naći u još lošijoj poziciji od one koja je bila“, upozorava direktor Centra za južnoevropske studije iz Graca Florijan Biber. „Postoji opasnost da će zemlje-članice EU tada dići ruke i reći: Mi stvarno odustajemo. Od fundamentalnog je značaja da političke lidere u BiH, koji su najčešće imali druge prioritete, a ne evrointegracije, dovedemo u poziciju da ne budu posvećeni EU samo na rečima“, objašnjava Biber.

Pred svoj put u Bosnu i Hercegovinu Mogerini i Han su poručili da od lokalnih lidera i nove vlasti očekuju dokaz o „ozbiljnosti i usvajanje prioriteta“ koji se odnose na bolji život građana i napredak te zemlje na evropskom putu. Evropski političari ponovo pominju zahteve za „zajedničkom vizijom u BiH“ i pozivaju tamošnje lidere na „hrabrost u postizanju kompromisa“ i „odgovornost za prelazak sa reči na dela.“ U Evropskoj uniji svi se slažu da je postizanje kompromisa u BiH – fundamentalni izazov. Ostaje još da se vidi da li je Evropa naučila kako da kod lidera BiH pokrene do sada nepostojeću želju za kompromisom odnosno da li je spremila ponudu koju u Bosni i Hercegovini neće moći da odbiju?