Poljski predsednik blokira socijalnu pomoć za Ukrajince

Trenutak je verovatno namerno izabran: u ponedeljak 25. avgusta 2025, dan nakon Dana nezavisnosti Ukrajine, poljski predsednik Karol Navrocki objavio je da je podneo prigovor na vladin zakon o pomoći Ukrajini. Ideja tog zakona bila je da se ukrajinskim izbeglicama u Poljskoj do marta 2026. garantuje podrška u vidu dečijeg dodatka i socijalne pomoći. Važeći propis koji to reguliše ističe, naime, krajem septembra.

„Dečiji dodatak 800Plus trebalo bi da bude dostupan samo onim Ukrajincima koji rade u Poljskoj“, rekao je Navrocki novinarima u Varšavi. Ukrajinci već imaju povlašćeni tretman u sistemu zdravstvene zaštite, bez obzira na to da li rade ili plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje. „Poljski građani su lošije tretirani u sopstvenoj zemlji nego naši gosti iz Ukrajine. S tim se ne slažem“, naglasio je šef države, ponavljajući pritom svoj slogan iz predizborne kampanje: „Prvo Poljska, prvo Poljaci“.

Od početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, oko milion Ukrajinaca pobeglo je u susednu Poljsku, većinom žena i dece. Ovaj veto predsednika Navrockog doveo je vladu premijera Donalda Tuska u težak položaj. On sada mora da pronađe rešenje, jer će izbeglice u suprotnom uskoro ostati bez ikakve pravne zaštite.

Navrocki: Raspoloženje se promenilo

Finansijska situacija, kao i političko i društveno raspoloženje u Poljskoj, u poslednje tri i po godine fundamentalno su se promenili, rekao je Navrocki i ukazao da je zbog toga neophodna revizija dosadašnje politike. Šef države je, međutim, ukazao da podrška Ukrajini u sukobu s Rusijom ostaje „strateški i geopolitički cilj“ Poljske.

On je najavio da će podneti svoj nacrt zakona kojim bi se revidirale socijalne davanja i zdravstvena zaštita, ali i pooštrili uslovi za naturalizaciju i povećale kazne za ilegalni prelazak granice.

„Navrocki je pokazao svoje antiukrajinsko lice. Želeo je da demonstrira svoju sličnost s antiukrajinskim nacionalistima“, prokomentarisao je u listu Gazeta Viborča novinar Roman Imleski.

Sećanje na masakr u Voliniji

Predsednik Navrocki, koji je po profesiji istoričar, predložio je takođe da se simboli Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) oko Stepana Bandere i njenog vojnog krila, Ukrajinske ustaničke armije (UPA), izjednače sa nacističkim i komunističkim simbolima i da se zabrane krivičnim zakonom.

UPA je 1943. pokrenula brutalni rat protiv poljskog stanovništva u Voliniji kako bi etnički očistila taj region koji je pre Drugog svetskog rata pripadao Poljskoj, a koji je Nemačka okupirala nakon nemačkog napada na Sovjetski Savez 1941. godine. Broj poljskih žrtava procenjuje se na približno 100.000. U Ukrajini se Bandera slavi kao heroj otpora protiv sovjetizacije Ukrajine, a u Poljskoj se smatra odgovornim za genocid nad Poljacima.

Neće biti Starlink-interneta u Ukrajini?

Zamenik premijera i ministar digitalizacije Kšištof Gavkovski upozorio je da predsednikov veto takođe ugrožava i finansiranje internet-konekcije Ukrajine. Poljska godišnje obezbeđuje 43 miliona evra za snabdevanje Ukrajine internetom preko Starlinka Ilona Maska. Produženje zakona do sledeće godine obezbedilo bi nastavak tog finansiranja. Svojom odlukom, šef države je rizikovao „de fakto gašenje interneta“ u Ukrajini – u školama, bolnicama, pa čak i u poreskoj upravi, naveo je Gavkovski na svom nalogu na Iksu i dodao da ne može da zamisli bolji poklon za Putinovu vojsku od gašenja interneta u Ukrajini.

„Karol Navrocki je kompletan sistem [pomoći Ukrajincima] preokrenuo. To bi moglo da ima razorne posledice po tržište rada, za hiljade poljskih kompanija i po odnose sa našim susedima. Možda ćemo izgubiti stotine hiljada zaposlenih“, prokomentarisao je Boguslav Hrabota u dnevnim novinama Ržečpospolita.

Ukrajinci doprinose ekonomskom uspehu Poljske

Izveštaj državne BGK-banke pokazuje da dečiji dodaci za ukrajinske porodice koštaju 2,8 milijardi zlota (oko 600 miliona evra), dok porezi i doprinosi za socijalno osiguranje koje Ukrajinci uplaćuju u Poljskoj iznose 15,1 milijardu zlota (približno 3,5 milijardi evra). Zahvaljujući Ukrajincima, bruto domaći proizvod (BDP) Poljske raste za 0,5 do 2,4 procenta godišnje.

Uprkos ekonomskim koristima, raspoloženje prema ukrajinskim izbeglicama se promenilo tri i po godine nakon početka ruskog napada. Prema studiji Centra Mjeroševski s kraja 2024. godine, 51 odsto ispitanika smatra da su izdvajanja za socijalnu pomoć za Ukrajince previsoka, dok samo pet odsto smatra da su suviše niska. A jedna istraživačka grupa na Univerzitetu u Varšavi u februaru je izvestila da 96 odsto ispitanika želi da se finansijska pomoć za izbeglice smanji.

Navrocki je stupio na dužnost 6. avgusta. Predsedničku funkciju, na kojoj dominiraju političari desničarsko-konzervativne opozicione stranke Pravo i pravda (PiS), on transformiše u alternativni centar moći. Cilj mu je da što više oslabi Tuskovu vladu kako bi omogućio PiS-u da se vrati na vlast 2027. godine, verovatno u koaliciji s krajnje desničarskom i libertarijanskom Konfederacjom (Konfederacijom poljskih narodnih partija).

Evropljani se sastaju sa Trampom – bez Poljaka

Žestoki spor između vlade i predsednika sada se proširio i na spoljnu politiku, koja je do sada toga bila pošteđena, a u kojoj poljski šef države igra zakonski utvrđenu ulogu. Pre sastanka evropskih šefova država i vlada, visokih predstavnika EU i predsednika Volodimira Zelenskog sa američkim predsednikom Donaldom Trampom 18. avgusta, tim Navrockog intervenisao je kod američke vlade. Insistirali su da šef države, a ne premijer Tusk, prisustvuje sastanku u Beloj kući. Zbog tog spora, nijedan poljski predstavnik na kraju nije bio prisutan na sastanku.

Navrocki sada planira da poseti Vašington 3. septembra. Njegova prva poseta inostranstvu biće, naravno, da vidi svog velikog uzora: Donalda Trampa.