Poljska: Holokaust viđen kroz nacionalne naočare

Usred šume, 120 kilometara severoistočno od Varšave, znakovi ukazuju na „mesto nacionalnog sećanja“. Ovog januara je Mihael Zev Gordon ponovo ovde, u Šumovu, tačno na mestu gde je njegov deda Zalman Gorodecki ubijen među još 1.500 poljskih Jevreja.

Gordon, rođeni Britanac, o tome je saznao tek pre nekoliko godina iz memoara pokojne bake. Ranije se u porodici o tome nije pričalo.

„Odrastao sam u potpunoj ćutnji, tako tihoj kao ćutnja ove šume“, kaže kompozitor iz Londona.

Na jednoj uzvisini vide se kamenovi koji obeležavaju masovnu grobnicu. „Otkako dolazim ovako, osećam se povezano sa dedom iako ga nisam poznavao.“

Na grobnici je varšavska Fondacija „Zaboravljeni“ podigla drvenu tablu i stećak sa nekim od imena ubijenih. Ta fondacija već desetak godina traži i obeležava slabije poznata mesta masakara nad Jevrejima u vreme nacizma.

Kod Šumova je ranije postojala memorijalna ploča iz sedamdesetih godina, ali na njoj nije pisalo da su tu nemačke trupe ubile Jevreje.

„Naš rad se zasniva na informacijama iz lokalnih zajednica koje nam se javljaju, jer žele da obeleže jevrejske žrtve. Jer osećaju da u lokalnoj istoriografiji postoji rupa“, kaže direktorka fondacije Agnješka Niradko.

Fondacija je bliska Rabinskoj komisiji za jevrejska groblja u Poljskoj.

Poljska kao poprište Holokausta

Masovna streljanja i pogromi nad Jevrejima počeli su odmah po nemačkom upadu u Poljsku 1939. godine.

Od juna 1941, kada je Nemačka napala Sovjetski Savez pa time i istočnu Poljsku koju su Sovjeti bili okupirali, nemačke čete i njihovi lokalni pomagači počinili su niz masovnih masakara nad Jevrejima. Među počiniocima su ponekad bile i poljske komšije.

U okupiranoj Poljskoj su osnovani nemački logori poput Aušvica, Treblinke, Belzeca, Kulmhofa i Majdaneka. Od oko 3,5 miliona poljskih Jevreja iz predratnog vremena, Holokaust je preživelo tek par stotina hiljada – većina jer su ih Sovjeti pod Staljinom 1940. i 1941. prisilno odveli u Sibir.

Nakon rata je komunistička država preuzela imetak Jevreja, a u žiži zvanične politike sećanja stajale su poljske žrtve. Holokaust se tretirao kao sporedna stvar, iako je pet od šest miliona Jevreja umorenih tokom rata stradalo upravo na teritoriji Poljske. Tri miliona bili su poljski građani.

Godinama su i ostali Jevreji, dovođeni u nacističke logore u Poljskoj, bili brojani kao „poljski građani“. Tek od pada Gvozdene zavese 1989. se u zemlji otvorenije priča o istoriji poljskih Jevreja.

Aušvic – simbol za Jevreje i druge

Pjotr Civinski, direktor Muzeja Aušvica u blizini poljskog gradića Osvjenćima, kaže da interesovanje za Holokaust raste. Rekord je postavljen pre pandemije (2019.) kada je 2,4 miliona ljudi posetilo memorijalni centar.

„Veliki deo naših posetilaca čini omladina. Nastavnici koji ih dovode su često i sami kao mladi bili ovde. Zato razumeju smisao posete i znaju šta to može promeniti u čoveku“, kaže Civinski za DW.

Kako dodaje, danas mlade generacije dolaze s boljim predznanjem o tematici nego pre dve decenije.

U Aušvic-Birkenauu, najvećoj nemačkoj fabrici smrti, umoreno je milion Jevreja i još sto hiljada drugih, mahom Poljaka koji nisu bili Jevreji. To je važno mesto i za Poljsku, kaže Civinski.

„Svaka poljska žrtva ima dvadeset do trideset potomaka koji neguju sećanje. Aušvic je, dakle, i za mnoge Poljake mesto sećanja. To je razumljivo.“

Istoričari se boje „polonizacije“ Holokausta

Istraživač Holokausta Jan Grabovski pak govori o reviziji istorije. „Ono što se dešava u poljskoj kulturi sećanja zovem polonizacijom Holokausta. U istoriju ubijenih Jevreja se umeću poljski sadržaji“, kaže taj poljsko-jevrejski istoričar koji radi na Univerzitetu Otava u Kanadi.

Prema anketi poljskog instituta CBOS za potrebe univerziteta u Krakovu, polovina Poljaka je 2020. godine Aušvic povezivala prevashodno s poljskim žrtvama, dok je 43 odsto taj logor smrti pre svega videlo kao poprište Holokausta.

Čak 83 odsto ispitanika bilo je ubeđeno da su Poljaci u to vreme pomagali Jevreje, a polovina je rekla da su Jevreji patili jednako kao Poljaci.

Od pre deset godina je 14. jun Nacionalni dan sećanja na žrtve nemačkih nacionalsocijalističkih koncentracionih logora i logora smrti. Datum je odabran jer su 14. juna 1940. prvi logoraši prebačeni u Aušvic – u pitanju je bilo oko 700 Poljaka koji nisu bili Jevreji.

Logor smrti za Jevreje, poznat kao Aušvic-Birkenau, nastao je tek 1941. godine.

Poljsko „mučeništvo“ u Treblinki

Istoričar Grabovski ogorčen je zbog stotina krstova u Treblinki, koji služe kao podsećanje na tristotinak poljskih žrtava tamošnjeg radnog logora. Svake godine se onde održavaju zvanične komemoracije i katoličke mise.

Mesto je dva kilometra udaljeno od istoimenog logora smrti u kojem su Nemci u gasnim komorama pobili oko 900.000 Jevreja.

„Od drugog najvećeg jevrejskog groblja na svetu, Treblinka se na sve načine pretvara u mesto poljskog mučeništva, a to je teško razumeti“, kaže Grabovski.

Od 2021. na železničkoj stanici u Treblinki spomenik podseća i na jednog Poljaka koji je 1942. godine navodno dao vode Jevrejima koji su dovoženi, zbog čega su ga Nemci ubili. Tako barem glasi verzija priče Instituta „Pilecki“ koji je 2017. osnovala tadašnja vladajuća desničarska stranka Pravo i pravda.

„Nema istorijskih dokaza da je taj konkretni čovek ubijen zbog svojih dela“, kaže Grabovski. „Dokazano je, međutim, da su Jevreji, skapavajući od žeđi nakon što su nabijeni u vagone za stoku, morali da plate za vodu i druge stvari.“

Ovaj istoričar naziva „negiranjem Holokausta“ to što je Poljak pomagač uzet kao simbol kojem se diže spomenik.

Grabovski ne štedi ni današnju liberalno-konzervativnu vladu Donalda Tuska kojoj prebacuje da je previše pasivna u politici sećanja. Kaže, više istorija ne zauzima centralno mesto kao kod prethodne vlasti, ali se ni Tusk ne interesuje previše da otkloni manipulacije iz prethodnih godina.

Poljaci i Jevreji u komplikovanom odnosu

Pravo i pravda je nacionalističkom politikom sećanja često izazivala skandale. Recimo, 2018. je donet takozvani „zakon o Holokaustu“ koji je predviđao tri godine robije za one koji bi Poljacima pripisali učešće u nacističkim zločinima.

Zakon je ublažen tek nakon protesta SAD, najvažnijeg poljskog saveznika.

Vruća debata u Poljskoj iz tog vremena pokazuje koliko je još osetljiva tema Holokausta kao i poljsko-jevrejskih odnosa. Pošteno suočavanje s tom temom još se ne nazire.

Agnješka Niradko misli da je društvu potrebno još vremena. Kao dokaz vidi to što se i danas, osam decenija od rata, još uvek otkrivaju mesta masakra nad Jevrejima.

„Svest o istoriji raste. Možda jer oni, koji se danas time bave, nemaju osećaj krivice i ne osećaju opasnost ako se bave jevrejskom istorijom“, kaže ova aktivistkinja.

U šumi kod Šumova britanski kompozitor Mihael Zev Gordon opet traži inspiraciju za muziku. Njegovo novo delo, „A Kind of Haunting“, uskoro bi trebalo da se izvede u Londonu, potom u Poljskoj. To je smesa muzike, memoara i pesama, zasnovana na porodičnoj istoriji.

Prošlost ga je sustigla, kaže. „Hoću da tu povest prenesem mojoj deci. Tako će nastaviti da živi.“