Policija u Nemačkoj: Opasnost i smrt su deo posla

Samo nekoliko sati nakon što je u ponedeljak ujutru dvoje policajaca ubijeno iz vatrenog oružja prilikom rutinske saobraćajne kontrole u mestu Kuzel, u pokrajini Porajnje-Palatinat, Markus Rojter primio je poziv. „Bio sam na putu ka fakultetu, trebalo je da imam predavanje, a onda su me kolege preko telefona obavestile da je stradala jedna studentkinja.“

Policajka je imala 24 godine, studirala je na Policijskoj akademiji u pokrajini Porajnje-Palatinat, želela je da napreduje u službi i da postane inspektorka. Teolog Markus Rojter predaje poslovnu etiku i obučava mlade službenike kako da se odnose prema žrtvama i prestupnicima, ali i kako da se odnose prema nasilju. „Trudimo se da donekle pripremimo studente i postavljamo pitanje kako na njih utiču taj posao i potencijalne opasnosti.“

Suočavanje sa sopstvenom smrtnošću

To je teoretsko, apstraktno pitanje, sve dok se postavlja na predavanjima. Ali sa smrću dvoje policajaca, opasnost po život s kojom se policijski službenici stalno suočavaju, za Rojtera i njegove studente odjednom je postala realna i veoma blizu. „Prva reakcija je, naravno, zaviriti u samog sebe. Sopstvena egzistencija se u izvesnoj meri dovodi u pitanje, čime se naglašava sopstvena smrtnost. To sam mogao da budem i ja. O tim stvarima neki ljudi ovde razmišljaju“, kaže Rojter u intervjuu za DW.

Jedanaest godina je prošlo od poslednjeg ubistva policajca u pokrajini Porajnje-Palatinat. U suštini, to se u Nemačkoj ne dešava tako često. Ali opasnost je sve veća. To pokazuje statistika Saveznog ureda za borbu protiv kriminala (BKA) koja je objavljena u septembru 2021. godine. U izveštaju se govori o „naglom porastu“ pokušaja ubistava. Ukupno 114 policajaca pobrojano je kao žrtve 63 krivična dela ubistva i ubistva iz nehata. S izuzetkom jednog slučaja ubistva, ostalo su bili pokušaji ubistva.

Značajno povećanje od dvadeset odsto zabeleženo je u slučajevima opasnih i teških telesnih povreda. U većini slučajeva, opisanih kao nasilje, radilo se o pružanju otpora policijskim službenicima. Prema izveštaju BKA, oko 85.000 policajki i policajaca bili su 2020. žrtve nasilja – od gađanja flašama, do pokušaja ubistva. Broj žrtava porastao je za 5,9 odsto.

Dehumanizovani državni službenici

U intervjuu za DW policajac Kristijan Bjara opisuje šta znači biti napadnut kao policajac. Bjara ima 41 godinu, od 1999. radi u policiji i redovno je na terenu. Deo njegovog svakodnevnog posla su kontrole saobraćaja, obezbeđivanje fudbalskih utakmica ili drugih velikih događaja, kao što su posete šefova stranih država ili vlada Nemačkoj.

U mnogim takvim slučajevima policajci su na terenu u punoj opremi. „Kolege moraju da vode račune jedni o drugima“, kaže Bjara. U slučajevima kada na njega bacaju kamenice i molotovljeve koktele, on ima osećaj da je za napadače „dehumanizovani državni službenik“. Agresivnosti i nepoštovanja je sve više i Bjara uočava „brutalizaciju društva“.

Sam među huliganima

Prilikom obezbeđivanja fudbalske utakmice, Bjara je jednom bio odvojen od svojih kolega i odjednom je bio opkoljen huliganima, tj. nasilnim navijačima. Tukli su ga i na trenutak je razmišljao da izvadi pištolj. Međutim, uspeo je da se izvuče i pobegne i drago mu je što nije morao da puca.

Poput mnogih kolega i Bjara je šokiran smrću dvoje policajaca ubijenih u pokrajini Porajnje-Palatinat. „To je užasna situacija za mene, koju tek moram da obradim“, rekao je u telefonskom razgovoru za DW. Ali ipak je, kaže, „strastveni policajac“. Za njega je poziv postao profesija, iako su mu se osećanja promenila otkako je postao otac. „Sve važnije postaje da se bezbedno vratimo kući.“

Posao iz snova

O pozivu govori i Markus Rojter. „Postoje sumnje u akutnoj situaciji, ali za ogromnu većinu studenata to je posao o kojem sanjaju“, kaže Rojter. On primećuje da se čak i nakon kritičnih iskustava retko dešava da se taj posao dovodi u pitanje.

To međutim ne znači da studentkinje i studenti nisu duboko pogođeni smrću koleginice i drugog ubijenog policajca, koji je imao 29 godina. Napraviti mesta za tugu i zajednički se sa njom izboriti, to je u ponedeljak bio zadatak za Markusa Rojtera kada je stigao na Policijsku akademiju.

Opasnost je deo posla

Na akademiji postoji mesto na kojem se odaje počast stradalim policajcima. Na sivoj, kamenoj steli su ploče s imenima stradalih, datumima rođenja i smrti. Tu su se svi okupili i odali poštu minutom ćutanja. Bilo je hladno, padao je sneg. Tišina i potišteno raspoloženje.

To je raspoloženje o kojem Rojter želi da narednih dana govori na svojim predavanjima. Želi da čuje kako se mladi policajci nose s tim smrtnim slučajevima i suočavaju sa tugom. Na kraju krajeva, opasnost je deo njihovog posla.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.