Počinje suđenje ruskom „raketnom špijunu“

Nemačka je decentralizovana zemlja. Svuda se istražuje. Na primer u Parku inovacija u bavarskom Augsburgu. Između lokacije na kojoj se nalazi Nemački centar za vazdušne i svemirske letove, odnosno Društva Fraunhofer i Instituta za tekstilnu tehniku, nalazi se Institut za istraživanje materijala. Čime se bave ljudi u toj zgradi, šta istražuju? Na internet-stranici Univerziteta u Augsburgu može se pročitati sledeće: „U segmentu hemije materijala i razvoja polimernih i keramičkih kompozitnih materijala, te hibridnih kompozitnih materijala i pitanja tehnologije proizvodnje“. Na tom mestu dakle nastaju materijali budućnost koji su zanimljivi i astronautici. To su materijali za koje se interesuju i tajne službe.

U to je barem uvereno Savezno državno tužilaštvo. Krajem januara (27.1.) ono je podiglo optužnicu protiv bivšeg naučnog saradnika tog Instituta Ilnura N. zbog „obaveštajnih agentskih aktivnosti“. U četvrtak (17.2.) u Minhenu počinje proces protiv tog rođenog Rusa, kojeg su neki mediji u toj zemlji nazvali „raketnim špijunom“. Nemački istražni organi su uvereni da je ruska tajna služba SVR najkasnije u jesen 2019. uspostavila kontakt s optuženim. On je, tvrdi se, pokazao spremnost za saradnju i nakon toga se redovno sastajao sa svojim oficirom za vezu SVR. Sve do hapšenja u junu 2021.

-pročitajte još: Smrt ispred ruske ambasade: diplomata ili špijun?

Zatvor za istraživača

Na dan hapšenja Ilnur N. Je bio u centru Augsburga, u društvu svog oficira za vezu. Pripadnici specijalne jedinice bavarskog Ureda za borbu protiv kriminala, zajedno s kolegama iz savezne Službe za zaštitu ustavnog poretka, uhapsili su Ilnura N.

Služba za zaštitu ustavnog poretka je odavno na „meti“ imala tog istraživača, posmatrali su ga, prisluškivali mu telefon. Ilnur N. im je upao u oko zbog njegovog oficira za vezu, kojeg su morali da puste jer ima diplomatski pasoš, akreditovan je kao slućbenik Generalnog konzulata Rusije u Minhenu i uživa imunitet. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke kasnije ga je proteralo.

Profil Ilnura N. Na portalu „LinkedIn“ još uvek je aktivan. Tamo se može videti mlad čoveka ozbiljnog pogleda, s kratkom, tamnom kosom i negovanom bradom, u kariranoj plavoj košulji i sakou. Profil otkriva da je mladi naučnik četiri godine studirao na Državnom tehničkom univerzitetu „N. E. Bauman“ u Moskvi, pre nego što je 2014. došao u Augsburg gde je završio master u oblasti nauke o materijalima.

Nakon što je okončao studijski program, ostao je u Augsburgu i od 2018. radi kao naučni saradnik na svojoj disertaciji. Fokusirao se na istraživanje materijala koji su u stanju da podnesu ekstremne promene temperature.

Državno tužilaštvo u optužnici navodi: „U skladu s nalogom oficira za vezu, Ilnur N. mu je na brojnim sastancima odavao informacije o istraživačkim projektima iz sektora tehnologije vazdušnog i svemirskog saobraćaja, posebno o fazama razvoja evropske rakete-nosača ’Arijane’.“

-pročitajte još: Berlin, večni glavni grad špijuna

Za sumu od 2.500 evra

Sudeći po istraživanjima nedeljnika „Cajt“, Ilnur N. je u više navrata, a neposredno nakon susreta s oficirom za vezu, na svoj bankovni račun uplaćivao gotovinu – ukupno 2.500 evra. Istražioci iz Karlsruea uvereni su da je to bila njegova špijunska plata, a to se navodi i u optužnici.

Braniteljka Ilnura N. je za „Cajt“ ispričala verziju priče optuženog po kojoj se oficir za vezu prilikom njihovog drugog sastanka u jednom restoranu predstavio kao saradnik jedne velike banke i rekao da se interesuje za svemirske letove. Odnosno da je on tada zamolio Ilnura R. da za njega obavi određeni istraživački i prevodilački rad. Mladi istraživač mu je onda samo stavio te informacije na raspolaganje, kaže advokat i dodaje da se radilo i informacijama koje su u naučnim krugovima ionako javno dostupne. Prema toj verziji priče, oficij za vezu hteo je da dobije i (još uvek neobjavljenu) disertaciju Ilnura N, ali on je mu nije dao. Prema verziji koju je prenela njegova braniteljka, kod Ilnura N. se radi o naivnoj osobi koja je prijateljski raspoloženom zemljaku samo pomogao – uz skromnu naknadu.

Tri ruske službe – 400.000 saradnika

Sve ovo baca svetlo na aktivnosti stranih obaveštajnih službi u Nemačkoj. U aktuelnom izveštaju Službe za zaštitu ustavnog poretka navodi se: „Osim špijunaže usmerene prema politici i javnoj upravi, u fokusu privredne špijunaže stranih obaveštajnih službi su i inovativna preduzeća.“

Kao glavne aktere špijunaže i delovanja usmerenog protiv Nemačke, nemački zaštitnici ustavnog poretka navode četiri države: Rusku Federaciju, Narodnu Republiku Kinu, Islamsku Republiku Iran i Republiku Tursku. Aktivnosti ruskih tajnih službi u Nemačkoj već godinama su konstantno na visokom nivou, stoji u izveštaju nemačke Službe. Takođe se navodi da tajne službe raspolažu potrebnim kapacitetima: nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka procenjuje da samo tri ruske tajne službe, GRU, SVR i FSB, imaju oko 400.000 saradnika.

Nemački zaštitnici Ustava detaljno pišu i o metodama ruskih agenata. Na primer „negovanje kontakata koji deluju bezazleno“. Uz pomoć te metode, crpi se specifično znanje osobe s kojom se stupilo u kontakt. Minhenski sud zakazao je za sada 12 ročišta tokom kojih bi trebalo da se rasvetli da li je Ilnur N. „pao“ na jedan takav, naizgled bezazleni kontakt, ili je tajne informacije odavao svesno. U slučaju da ga sud proglasi krivim, Ilnuru N. preti zatvorska kazna u trajanju do pet godina.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.