Penzije više nisu sigurne

„Deca se uvek rađaju.“ Ovu rečenicu navodno je izrekao prvi nemački kancelar Konrad Adenauer – otac sedmoro dece – kada je 1955. godine bilo reči o tome kakav penzioni sistem treba da dobije Nemačka.

Pod Adenauerovim insistiranjem, odlučeno je da se primeni „generacijski ugovor“. To znači da radno aktivno stanovništvo finansira penzionere doprinosima od svoje plate, a kad oni odu u penziju, finansiraće ih generacija njihove dece koja će tada raditi.

Sistem je mogao da funkcioniše samo ako stopa nataliteta ostane visoka, a očekivani životni vek nizak.

Godine 1955. svaka jedna žena je prosečno rađala 2,3 deteta. Ako se saberu rođenja u tadašnjoj Zapadnoj i Istočnoj Nemačkoj, do kraja šezdesetih svake se godine rađalo znatno više od milion dece. Godine 1964. bilo ih je čak 1,35 miliona.

Ova generacija, koja se od nemačkog ujedinjenja 1990. naziva bejbi-bumerima, bila je demografski vrhunac.

Nemačka ubrzano stari

Ali s početkom sedamdesetih godina nastupile su promene – efikasna kontraceptivna sredstva postala su skoro svima dostupna. Godine 1975. rođeno je na području obe Nemačke samo oko 785.000 dece.

Od tada se taj broj nije znatno povećao, a sada se upravo generacije s najviše rođenih približavaju penziji.

Savezni zavod za statistiku izračunao je da će do 2039. trećina svih sada zaposlenih otići u penziju. „Mlađe starosne grupe brojčano neće moći da nadomeste bejbi-bumere“, stoji u saopštenju Zavoda.

To znači manjak radne snage, ali to nije jedini problem. „Dugoročno to povećava pritisak na socijalne sisteme, jer manje obveznika plaćanja doprinosa i poreza mora da finansira više ljudi“, kaže Štefan Kuts iz Instituta za svetsku privredu (IfW). „To zaoštrava sukobe oko raspodele.“

Zaposleni i preduzeća, koji zajedno uplaćuju u penzijsko osiguranje, moraće da računaju s rastućim doprinosima. To, kaže Kuts, čini Nemačku manje privlačnom za ulaganja i kvalifikovanu radnu snagu. Preti spirala – rast doprinosa i odlazak dobro kvalifikovanih radnika, kaže on.

Ne zamerati se (starim) biračima

Potrebne su ideje kako stabilizovati penzioni sistem. Već godinama ne funkcioniše generacijski ugovor koji je uveo Adenauer.

Godine 1962. šest zaposlenih finansiralo je jednog penzionera. Godine 2020. to je bilo 1,8 zaposlenih – s daljim padom. Penzije se danas finansiraju tek tako što država iz budžeta masno dotira penzioni fond. Sada je to oko sto milijardi evra godišnje – to je već među najvećim stavkama saveznog budžeta.

Već dugo se upozorava na mogući kolaps penzionog sistema. Ali politika je malo toga učinila.

S jedne strane, zato što vlasti neće da se zameraju starijim biračima. S druge strane, u proteklih deset godina zabeležen je demografski oporavak zahvaljujući doseljavanju u Nemačku.

Vlada je čak otišla tako daleko da je fiksirala stopu prema kojoj se visina penzije određuje u odnosu na primanja – na oko 48 procenata i to želi da održi do 2031. godine.

Ideja o solidarnom doprinosu „bumera“

Iduće godine će jedna komisija započeti s izradom predloga za temeljnu penzionu reformu. Istovremeno se traže i kratkoročne ideje.

Naučnici Nemačkog instituta za privredna istraživanja (DIW) predlažu uvođenje solidarnog doprinosa za pripadnike generacije bejbi-bumera.
To znači da bi imućniji penzioneri morali da daju dodatni doprinos.

Poseban porez od deset odsto na sve prihode u starosti – dakle i na imovinu i na penzije iz dobrovoljnog penzijskog osiguranja – uz neoporezivi iznos od oko 1.000 evra mesečno, opteretio bi oko petinu domaćinstava s najvišim penzijama.

Ne prebacivati teret na mlađe

„Bejbi-bumeri bi trebalo da stoje iza svojih odluka“, obrazlaže taj predlog šef DIW-a Marsel Fračer za Zidojče cajtung. „Imali su malo dece, a radni vek jedva je rastao u skladu s očekivanim životnim vekom. Zato bi trebalo da daju finansijsku nadoknadu.“

Uz to, s rastom životnog veka znatno rastu i troškovi za zdravstvo i negu. Taj teret se ne može prebacivati na mlađe, smatra Fračer.

Te ideje DIW-a naišle su na brojne kritike. Političari vladajuće Hrišćansko-demokratske unije uglavnom odlučno odbijaju te predloge.

Uvođenje solidarnog doprinosa bejbi-bumera stvorilo bi nesigurnost, kritikovala je poverenica vlade Gita Koneman (CDU). „Nekome ko odlazi u penziju, ko je izračunao svoje prihode, ne mogu preko noći da kažem: uzimam ti deset procenata.“

Anja Pil, članica uprave Nemačkog sindikalnog saveza, kritikuje da nikome nisu potrebni predlozi koji samo preraspodeljuju teret manjka novca za penzije na same penzionere. „Osim toga, solidarni doprinos na penzije ostavlja najveće prihode u zemlji netaknutima: prihode od kirija i zakupa, dobit preduzeća i kamata“, kaže Pil.

Penzioni sistem se mora reformisati

Uprkos suprotnim mišljenjima, široko je prihvaćen konsenzus da se penzioni sistem mora reformisati.

Pogotovo jer sve više penzionera ne može da živi od svojih penzija, budući da se one temelje na visini plata. Ko je u životu malo zarađivao, prima i nisku penziju.

U Nemačkoj zaposleni u radnom odnosu moraju da uplaćuju deo prihoda u penzijsku blagajnu. Stopa iznosi 18,6 procenata i deli se pola-pola između poslodavaca i zaposlenih.

Državni službenici, dakle zaposleni u javnoj službi, privatnici i neke druge grupe zanimanja oslobođeni su te obaveze. Tako u Nemačkoj u penzijsku blagajnu uplaćuje samo 79 procenata svih zaposlenih. Već nakon pet godina uplate stiče se pravo na penziju, kad se ispuni starosna granica.

U drugim zemljama više novca u sistemu

Da li bi Nemačka mogla da se ugleda na evropske susede? U Austriji postoji jedinstven obavezni sistem za gotovo sve zaposlene. Tamo 94 odsto plaća penzione doprinose, koji iznose 22 odsto od plate.

Od toga poslodavci plaćaju 12 procenata, a radnici 10 procenata. Pravo na penziju stiče se nakon 15 godina. Penzije se moraju u celosti oporezivati.

U Holandiji svaki stanovnik, u zavisnosti od toga koliko dugo živi u zemlji, ima pravo na osnovnu penziju. Za to zaposleni moraju da uplaćuju 17,9 procenata svog prihoda u penzijsko osiguranje.

Dodatno, 90 odsto zaposlenih zajedno s poslodavcima finansira i tzv. radnu penziju. Država podstiče dodatnu privatnu penzionu štednju, ali je ona dobrovoljna.