Otete i ponižene: Sudbine alavitskih žena u Siriji

Mršava, sa ožiljcima na licu, obrijane glave i bez obrva, Nora* iscrpljeno gleda u kameru. U krilu drži svoju bebu, od koje je nedugo pre toga bila nasilno odvojena.

Prva fotografija nakon njenog oslobađanja brzo se proširila društvenim mrežama – kao simbol traume koja ovih nedelja potresa mnoge Sirijce i Sirijke: žene iz alavitske verske zajednice našle su se na meti brutalnih otmičara. Kao Nora, koja je u međuvremenu, koliko je moguće, uklonila svoje tragove i napustila zemlju.

„Svakodnevno vređana i prebijana“

Skoro mesec dana Nora je bila zatočena u jednom podrumu, gde je, kaže, psihički i fizički zlostavljana. Mlada majka je sa svojim jedanaestomesečnim detetom bila na putu ka centru za humanitarnu pomoć u blizini obalskog grada Džable, kada su je zaustavili maskirani muškarci u vozilu sa registarskim tablicama iz Idliba. Pitali su je od kojih je. Kada im je rekla da je alavitkinja, brutalno su je uvukli u vozilo i stavili poveza na oči.

„Svakog dana su me vređali i tukli toliko jako da sam više puta gubila svest“, ispričala je Nora u razgovoru za DW. Tokom zatočeništva su joj oduzeli dete i prisiljavali je da potpiše dokument – ugovor o braku. „Odbila sam. Udata sam. Posle toga su me još brutalnije zlostavljali“, kaže Nora.

Fotografije zlostavljanja slali su njenoj porodici – kao sredstvo pritiska. Na kraju je puštena uz visoku otkupninu, kaže ona. Danas živi u inostranstvu, na sigurnom, i nalazi se na lečenju zbog teških ginekoloških problema.

Ponižavanje kao sistem

Norina priča nije usamljen slučaj. I novinska agencija Rojters, kao i više arapskih i međunarodnih medija, izveštavaju o otmicama i ucenjivanju alavitskih žena.

Od početka godine u Siriji je više od 40 žena prijavljeno kao nestalo, kaže za DW aktivista za ljudska prava Basel Junus koji iz Švedske, uz pomoć mreže saradnika u Siriji, sistematski dokumentuje kršenja ljudskih prava. „Ogromna većina otetih, poput Nore, pripada alavitskoj zajednici“, navodi Junus.

Alaviti su verska manjina kojoj pripada i svrgnuti diktator Bašar el Asad, a radikalni islamisti je smatraju „otpadničkom“. Izveštaji o nasilnim napadima na alavite kao navodne „Asadove pristalice“ od strane radikalnih sunitskih grupa znatno su učestali nakon pada Asada.

Posebno poslednjih meseci alaviti su u Siriji izloženi ogromnom, često po život opasnom pritisku. U martu je došlo do krvavih napada na alavite, u kojima je poginulo nekoliko stotina ljudi. Prema izveštajima više medija, barem deo tih razularenih trupa ima veze sa sirijskim Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Privremeni predsednik Ahmed el Šara formirao je istražnu komisiju. Njeni nalazi još nisu objavljeni. Ali među sirijskim manjinama, uključujući i hrišćane, raste strah od nasilja kakvom su već izloženi alaviti.

Alavitske žene nisu slučajne žrtve otmica, naglašava Junus. „One su simbol pokoravanja čitave zajednice.“ U zatočeništvu, priseća se Nora, nazivali su ih pogrdnim imenima: „Zvali su nas svinjama i kufar – nevernicima.“

I Ujedinjene nacije već se bave prijavljenim slučajevima otmica: nezavisna istražna komisija za Siriju saopštila je na upit DW-a da će uskoro objaviti izveštaj o do sada dokumentovanim slučajevima. Već krajem juna komisija je potvrdila najmanje šest otmica alavitskih žena u Siriji. Predsednik komisije, Paulo Serdžio Pinjeiro, izneo je pred Savetom UN za ljudska prava i „verodostojne naznake“ o dodatnim slučajevima.

Prelazne sirijske vlasti delom su započele istrage. Na upit DW-a o ovoj temi, sirijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo.

Novčani zahtevi iz inostranstva

DW je tokom višenedeljnih istraživanja razgovarao sa više od deset porodica i žena koje su bile pogođene otmicama. Aktivisti za ljudska prava i posmatračke organizacije dostavili su dodatne informacije. Ipak, mnogi članovi porodica izbegavaju javnost – iz straha, stida ili nesigurnosti.

Sami*, mladić iz jednog sela u blizini zapadnosirijskog grada Tartusa, jedan je od retkih koji su spremni da govore za medije. Kako priča, njegova 28-godišnja sestra Iman* nestala je bez traga nakon što je otišla u grad. Ubrzo potom, porodica je primila poziv s inostranog broja. Anonimni glas je zapretio: „Zaboravite na Iman. Nikada se neće vratiti.“

Sami je slučaj prijavio policiji – ali tamo su u početku tvrdili da u većini sličnih slučajeva žene zapravo pobegnu s tajnim ljubavnicima. No, nekoliko dana kasnije, otmičari su se ponovo javili – ovog puta s konkretnim zahtevom za otkup u petocifrenom iznosu. Porodica je pozajmila novac i poslala ga u Tursku - preko takozvanog „havala“ sistema – koji gotovo potpuno onemogućava proveru i praćenje transakcija.

Dokumenti koji su na uvidu redakciji DW-a pokazuju da su primaoci bili Sirijci sa izbegličkim statusom u Turskoj. DW je mogao da potvrdi sličnu uplatu u još jednom slučaju.

Za Samija taj novac nije doneo nikakvu nadu. Nakon uplate kontakt s otmičarima je prekinut. Od Iman do danas nema nikakvog traga.

Sećanje na sudbine jezidskih žena

I Maja* (21) takođe iz okoline Tartusa, bila je kidnapovana – zajedno sa svojom maloletnom sestrom. Kako priča ova mlada žena, obe su početkom marta bile na putu u kupovinu kada su ih zaustavili naoružani muškarci s maskama. „Pitali su nas da li smo Alaviti ili Suniti. Kada smo rekle 'Alaviti', odvukli su nas u autobus bez registarskih oznaka“, ispričala je za DW.

Sa povezima preko očiju, sestre su, prema Majinom svedočenju, satima vožene kroz nepoznat krajolik. Tokom puta su ih vređali nazivajući ih „nevernicama" i „fulul“ – ostacima Asadovog sistema. Otmičari su ih optužili da su i one odgovorne za smrt stotina boraca povezanih sa islamističkom prelaznom vladom, priseća se Maja.

Na kraju su, kaže, bile zatvorene u nekom podrumu. „Plašile smo se da će nas prodati.“

Na društvenim mrežama i u pojedinim medijskim izveštajima već se spekuliše da bi alavitske žene mogle doživeti sličnu sudbinu kao žene i devojčice jezida, koje je 2014. porobila teroristička grupa „Islamska država“.

Jer, prelazna sirijska vlast integrisala je i neke radikalno-islamističke grupe, čiji su komandanti i ranije dovođeni u vezu s trgovinom ljudima – poput generala Ahmeda Ihsana Fajada al-Hejsa, kojeg SAD sumnjiče da je ranije učestvovao u trgovini porobljenim jezidskim ženama.

Basam Alahmad, predsednik organizacije za ljudska prava „Sirijci za istinu i pravdu“, rekao je u intervjuu za DW: „Do sada nemamo dokaze da su alavitske žene – kao svojevremeno Jezidkinje – sistematski porobljavane.“

Ipak, zabrinjavajuće je što u sve više slučajeva otmica i ubistava verska pripadnost igra ključnu ulogu. „Alavitske žene danas se ciljano napadaju zbog svoje vere – i u tome postoji jasna paralela sa sudbinom Jezidkinja.“

Alahmad ističe da se čitava alavitska zajednica paušalno smatra odgovornom za zločine Asadovog režima. „To je suština problema.“

Maja i njena sestra su na kraju oslobođene. Zašto, ostaje nepoznato. Nakon dva meseca, vraćene su porodici – potpuno pokrivene, uplašene i duboko traumatizovane. Preživele su. Druge žene još uvek se vode kao nestale.

*Imena su promenjena radi zaštite sagovornika