Odgovor Nemačkoj: Poljska uvodi granične kontrole

Poljska je najavila da od ponedeljka 7. jula uvodi granične kontrole prema Nemačkoj. Tom privremenom merom se želi da se „ograniči i smanji nekontrolisani priliv migranata u oba smera“, izjavio je poljski premijer Donald Tusk. Kontrole će se sprovoditi i na granici sa istočnim susedom, Litvanijom. Taj potez, objasnio je Tusk, odgovor je na nemačke kontrole. „Nemačku stranu sam još u martu upozorio i više puta sam o tome razgovarao s novim kancelarom.“

Dosadašnji strpljiv stav njegove zemlje prema jednostranim kontrolama više ne može da se održi, jer se sada, prema promenjenoj praksi, ljudi vraćaju natrag u Poljsku, tvrdi Tusk. Migraciona politika bila je centralna tema tamošnje predsedničke kampanje. Pobeda desnog nacionaliste, Karola Navrockog, koji je tražio strože kontrole na granici sa Nemačkom, bila je težak udarac za Tuskovu vladu.

Merc želi zajedničke kontrole sa susedima

Nemački kancelar Fridrih Merc je na konferenciji za novinare rekao je da je pitanje migracija „zajednički problem koji želimo zajednički da rešimo“. Cilj su zajedničke kontrole unutrašnjeg graničnog područja sa susednim zemljama. Te kontrole trebalo bi da važe i sa nemačke i sa strane susednih zemalja. „U potpunosti se slažemo da moramo da suzbijemo neregularne migracije i ilegalne prelaske granice“, rekao je Merc. Istovremeno, želi se da ograničenja u prekograničnom saobraćaju budu što manja.

Kancelar je potvrdio da je sa Holandijom, Italijom i Danskom razgovarao o dodatnom pooštravanju pravila EU o migraciji. Ta grupa je, kako je rekao, u međuvremenu narasla na 21 državu. Kancelar je, s obzirom i na poljske proteste protiv nemačkih kontrola, naglasio da – za razliku od onoga što se prikazuje u poljskim medijima – „ne dolazi do vraćanja u Poljsku onih azilanata koji su već stigli u Nemačku“.

Kritike iz SPD-a

Ali, na tu politiku vlade u Berlinu kritika ne dolazi samo iz Varšave. Adis Ahmetović, predstavnik Socijaldemokratske partije (SPD) zadužen za spoljnu politiku, prigovara Mercu da se oko pitanja graničnih kontrola nije dovoljno uskladio sa partnerima u EU. „Reakcija Poljske sada pokazuje ono na šta već godinama upozoravamo: upravo u osetljivim pitanjima bezbednosti i migracija potrebna je bliska saradnja i pravovremeni dijalog sa komšijama“, rekao je Ahmetović za Špigel.

A njegova koleginica iz SPD-a, zamenica šefa poslaničke grupe Sonja Ajhvede, smatra da je bilo za očekivati da će Poljska uzvratiti istom merom na nemačko uvođenje kontrola. Istovremeno, ona upozorava da su planirane poljske granične kontrole „ozbiljan korak unazad za Šengenski prostor i slobodu kretanja“, rekla je za list Rajniše post.

Merkel kritikuje Merca

Za reč se javila i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, koja se inače nakon odlaska sa funkcije retko pojavljuje u javnosti. Ona se distancirala od prakse odbijanja izbeglica koju sprovodi sadašnja vlada. U razgovoru za nemački javni servis WDR, Merkel je rekla: „Ako neko na nemačkoj granici kaže 'azil', mora mu se omogućiti pravni postupak. To može biti i na samoj granici, ali ta osoba mora da dobije postupak.“ Tako, kaže Merkel, ona razume zakone Evropske unije.

Merkel je rekla i da smatra da se ilegalna migracija mora ograničiti, ali je pritom naglasila da se o tome „mora razmišljati na evropskom nivou.“

Na tu kritiku odmah je reagovao kancelar Merc. U jednoj televizijskoj emisiji on je najpre napomenuo da njegova vlada trenutno „mora da rešava nekoliko problema koji su nastali u poslednjih deset godina“, misleći pritom na probleme koje je Merkel izazvala svojom politikom prema izbeglicama u leto 2015., pre deset godina. Potom je dodao: „Pokušavamo da se pridržavamo evropskog prava, ali dokle god je evropsko pravo o azilu nefunkcionalno, moramo smeti da sami štitimo svoje granice“.

Merc, inače pravnik po struci, zna da čak i bivši predsednik nemačkog Ustavnog suda, Hans-Jirgen Papir, smatra da Nemačka ne može biti prisiljena da pusti svaku osobu iz treće zemlje koja na granici podnese zahtev za azil.

Pojačane nemačke kontrole

Nemačka od oktobra 2023. sprovodi nasumične kontrole na granici sa Poljskom kako bi zaustavila neregularnu migraciju. Prema rečima kancelara Merca, otkako se ta praksa sprovodi, broj tražilaca azila u Nemačkoj znatno se smanjio.

Vlada s tom praksom nastavlja i nakon presude Upravnog suda u Berlinu po hitnom postupku. Sud je, naime, utvrdio da je onemogućavanje ulaska u Nemačku trojici Somalijaca tokom kontrole na železničkoj stanici u Frankfurtu na Odri na granici s Poljskom, do kojeg je došlo 9. maja, bilo – protivzakonito. Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova tu presudu, međutim, smatra „izdvojenim slučajem“. Trojica Somalijaca tada su vraćena u Poljsku.

Sastanak lidera vladajuće koalicije

Uprkos svim opreznim kritikama, nova nemačka migraciona politika u redovima koalicionih partnera ipak nije najspornija tema. Zato je malo verovatno da će o njoj biti reči na susretu stranačkih lidera Socijaldemokratske partije (SPD) i Demohrišćana (CDU/CSU). U prvom planu će ove srede biti neke druge teme oko kojih se koalicioni partneri još nisu usaglasili.

Pre svega to je pitanje budžeta. Plan ministra finansija Larsa Klingbajla (SPD) predviđa novo zaduživanje od 850 milijardi evra do kraja izbornog perioda 2029. godine. U budžetu za 2025. već je predviđeno gotovo 82 milijarde evra novog duga. Značajan deo tog novca ide za jačanje Bundesvera, dok se u drugim oblastima, uprkos posebnom fondu od 500 milijardi evra za infrastrukturu i klimatsku zaštitu, mora štedeti. Ali, gde tačno – to je predmet spora između vladajućih stranaka, CDU, CSU i SPD.

Osim toga, različite su i pozicije oko socijalnih izdataka. Dok SPD želi da se profiliše kao stranka koja vodi računa o ljudima slabijeg socijalnog statusa, vodeći političari CDU i CSU kritikovali su uoči koalicionog sastanka previsoke izdatke za te svrhe. „Troškovi za 'građanski dodatak' (Bürgergeld) izmiču kontroli i prelaze 50 milijardi evra“, rekao je šef poslaničke grupe CDU Jens Špan. Zbog toga je reforma u toj oblasti, koja je dogovorena u koaliciji, sada prioritet za Demohrišćane, naglasio je on.

Osim toga razgovaraće se i o porezu na struju, koji je trebalo smanjiti za sve, a sada je to odlučeno samo za industriju. O eventualnom ublažavanju klimatskih ciljeva, kao i o odluci nedavnog stranačkog kongresa SPD da se pripremi pokretanje postupka zabrane desnoradikalne stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Demohrišćani su protiv toga i smatraju da bi se AfD-u trebalo politički suprotstaviti kako bi se ponovo pridobili birače koji su im okrenuli leđa.