Od Potočara do Berlina

Trideset godina nakon genocida u Srebrenici, najtežeg zločina počinjenog u Evropi nakon Drugog svetskog rata, delegacija preživelih, političara i aktivista iz Bosne i Hercegovine boravila je u Berlinu s jasnom porukom: Evropa ne sme da zaboravi. Tokom trodnevne posete, organizovane u saradnji s fondacijom Fridrih-Ebert-Štiftung (FES), delegacija je razgovarala s visokim nemačkim zvaničnicima, predstavnicima civilnog društva i novinarima, a posetila je medijsku kuću Dojče vele.

Program je okupio predstavnike udruženja žrtava, političkih struktura i akademske zajednice, s ciljem da se podseti na odgovornost evropskih institucija, ali i potrebu za institucionalnim, zakonskim i obrazovnim odgovorom na poricanje genocida i pokušaje istorijskog revizionizma.

„Sećanje ne sme ostati samo u Potočarima“

Glavna poruka svih govornika bila je jasna: sećanje na genocid mora postati deo šire evropske svesti i obrazovanja.

„Moramo se pobrinuti da dan sećanja na genocid u Srebrenici ne padne u zaborav“, poručio je Adis Ahmetović, poslanik nemačkih socijaldemokrata (SPD) u Bundestagu. „Još uvek ima preživelih, još uvek ima ljudi koji mogu da govore i svedoče. Dokle god je tako, trebalo bi da radimo na tome da se taj dan uključi u obrazovni sistem, institucije i univerzitete. Kroz Konferenciju ministara obrazovanja trebalo bi da se omogući da genocid u Srebrenici postane deo redovne nastave u svim nemačkim pokrajinama, uz Holokaust, Ruandu, Buču i Irpin.“

Njegove reči snažno su odjeknule među članovima delegacije, posebno zato što se u Bosni i Hercegovini sećanje na genocid sve više suočava s političkim negiranjem, pritiscima i pokušajima brisanja istorijskih činjenica.

Glavna i odgovorna urednica DW programa za Evropu, Adelhajd Fejlke, istakla je ulogu medija: „Kao medij imamo posebnu odgovornost. Moramo da dokumentujemo, objašnjavamo i izveštavamo o onome šta se tada desilo, kako bi mlađe generacije mogle da razumeju prošlost. Ali i da pokažemo pravce ka mirnoj i zajedničkoj budućnosti.“

Sličnu poruku uputila je i Sara Hes-Kaljani, predstavnica FES iz Sarajeva: „Nemačka bi mogla da bude primer čitavoj Evropi kada je reč o kulturi sećanja. Ako želimo da sprečimo buduće zločine, moramo o prošlima da učimo. Srebrenica mora da bude prisutna u obrazovanju, ne samo u regionu, nego širom Evrope.“

Bez istine nema pravde, a bez pravde nema pomirenja

Snažnu poruku s konferencije u Berlinu uputila je Munira Subašić, predsednica udruženja „Majke Srebrenice“, koja je godinama neprekidno svedok i glas žrtava:

„Često se govori o pomirenju. A mi se pitamo: s kim da se mirimo? Mi se nismo svađali. U Srebrenici je počinjen genocid. Neko mora da odgovara. Neko mora da prizna istinu. Bez toga nema pravde. A bez pravde nema poverenja – i samim tim ni pomirenja. Ne znam kome da oprostimo. Niko nam još nije pružio ruku izvinjenja.“

Potpredsednik Republike Srpske Ćamil Duraković, podsetio je na važnost međunarodne političke podrške: „Podrška Nemačke prilikom izglasavanja rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN prošle godine bila je od izuzetnog značaja. Nemačka je uvek bila partner koji razume važnost celovitosti BiH i mira u regionu. Njihova politička podrška je dragocena, posebno u vremenu kada je ta celovitost pod pretnjom.“

Poseban fokus stavljen je i na ulogu Memorijalnog centra u Potočarima, čiji opstanak sve više zavisi od međunarodne pomoći. Učesnici su upozorili da se sredstva smanjuju, a prioriteti međunarodne zajednice pomeraju, što otvara prostor radikalnim narativima.

„Sećanje ne sme da bude marginalizovano zbog drugih globalnih kriza. Ako ne investiramo u istinu, investiraće oni koji je poriču“, čulo se tokom rasprava.

Test za Evropu: delovati, a ne samo saosećati

Damir Arnaut, ambasador BiH u Berlinu, istakao je da kultura sećanja u Nemačkoj nudi čvrsto uporište: „Nemačka je primer zemlje koja je izgradila zdrav odnos prema sopstvenoj prošlosti. Zato imamo sagovornike koji razumeju važnost sećanja na Srebrenicu.“

Gosti iz BiH, kako kažu, nisu došli u Berlin po saosećanje, već po konkretne mere: zakone protiv negiranja genocida, stabilna sredstva za obrazovne i memorijalne projekte, te snažan evropski stav protiv secesionističkih pretnji u BiH.

Kako je poručeno na kraju posete, ova godišnjica ne sme da bude samo formalno prisećanje – već poziv na akciju i test evropske odgovornosti prema istini, pravdi i budućnosti u kojoj zločini poput Srebrenice više nikada ne smeju da se ponove.