Od podrške i solidarnosti do negiranja genocida

Povodom obeležavanja 30. godišnjice genocida u Srebrenici, u kojem su snage vojske i policije bosanskih Srba ubile više od osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka nakon pada zaštićene enklave pod zaštitom UN, i u regiionu su upriličene manifestacije s porukama solidarnosti, ali i zabeležene izjave koje svedoče o dubokim političkim podelama i negiranju pravno utvrđenih činjenica.

Hrvatska: zvanična počast i političke nijanse

Hrvatskisabor je u petak, 11. jula, minutom ćutanja odao počast žrtvama genocida. „Pozivam vas da minutom ćutanja odamo počast žrtvama genocida u Srebrenici, s iskrenim saosećanjem za sve članove njihovih porodica“, rekao je potpredsednik Sabora Furio Radin. U Splitu, Dubrovniku i drugim gradovima Hrvatske upriličeni su mimohodi sećanja, uz prisustvo brojnih građana, predstavnika lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović oglasio se povodom godišnjice na društvenim mrežama, ali je izbegao izraz „genocid“: „Prisećamo se više od osam hiljada nevinih žrtava. Vreme prolazi, ali bol i patnja njihovih porodica ostaju“. Naveo je da „brutalni zločin“ u Srebrenici mora ostati trajno upamćen. Podsetio je i na rezoluciju Generalne skupštine UN iz 2024. godine, kojom je 11. juli proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Međutim, ocenio je da „međunarodna zajednica i dalje ne čini dovoljno da spreči ponavljanje takvih zločina“.

Za razliku od Milanovića, premijer Hrvatske Andrej Plenković je na komemoraciji u Potočarima jasno i bezrezervno osudio negiranje genocida. „Hrvatska i BiH bile su žrtve Miloševićevog režima. I hrvatske majke i dalje tragaju za posmrtnim ostacima svojih najmilijih“, rekao je Plenković.

Evroposlanik iz Hrvatske Davor Ivo Stier ocenio je da je genocid u Srebrenici rezultat kolektivnog neuspjeha međunarodne zajednice. U intervjuu za španski list El Periodico de Catalunya rekao je: „Srebrenica nije bila samo neuspeh holandskih mirovnih snaga, već cele međunarodne zajednice. Taj propust je omogućio genocid, a odgovornost ostaje u istorijskom pamćenju.“ Stier je pozvao EU da u budućim kriznim situacijama, uključujući i Gazu, postupa s jasnom i čvrstom predanošću zaštiti civila i međunarodnog prava. „To znači prihvatiti činjenice i presude Međunarodnog suda pravde“, naglasio je.

Vučić o „zločinu u Srebrenici"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je saučešće porodicama bošnjačkih žrtava, ali je i ovoga puta izbegao izraz „genocid“. Na društvenoj mreži Iks napisao je: „Danas se navršava 30 godina od strašnog zločina u Srebrenici. Ne možemo promeniti prošlost, ali moramo promeniti budućnost. Još jednom, u ime građana Srbije, izražavam saučešće porodicama bošnjačkih žrtava, uveren da se sličan zločin nikada više neće ponoviti.“

Vučić je u intervjuima za srpske medije podsetio na svoje prisustvo komemoraciji u Potočarima 2015. kada su ga pojedinci gađali kamenicama i flašama. Istakao je da je „ponosan što je odao poštovanje žrtvama“ te da je Srbija danas zemlja koja „nikome ne kleči“ i ne izvinjava se „svima i za sve“.

Brnabić: „Genocid je počinjen nad Srbima u Drugom svetskom ratu"

Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić bila je još direktnija u negiranju pravne kvalifikacije zločina. „Apsolutno, ono što se desilo u Srebrenici nije genocid, što ne znači da nije užasan zločin koji nikada nije smeo da se dogodi“, rekla je Brnabić, dodavši da se „genocid desio nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata“. Organizacije za ljudska prava i međunarodni pravnici ovakve izjave ocenjuju kao institucionalizirano poricanje genocida koje dodatno otežavaju regionalne procese pomirenja.

Lider Pokreta slobodnih građana Srbije (PSG) Pavle Grbović bio je u petak, na čelu stranačke delegacije u Potočarima. Osvrnuo se na poruke govornika na komemoraciji: „Niko od njih nije govorio o 'genocidnom narodu' i niko nas nije popreko gledao jer smo Srbi“, istakao je, dodajući da je Srebrenica „najniža tačka“ srpske istorije i „najveći srpski poraz“.

Bivši predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da je izostanak zvaničnika Srbije na komemoraciji „ignorantski odnos“ prema žrtvama. „Srbija je mogla sprečiti genocid, a danas ga negira“, rekao je za N1. Izrazio je stid i bes zbog toga što se komemoraciji prisustvuje privatno, a ne institucionalno. Najstrašnije je, po njegovim riječima, to što se „nikad više“ izgovara u trenutku dok se zločini vrše širom sveta „od Palestine i Ukrajine do Afrike“.

Sećanje u Sandžaku

U Novom Pazaru, gde je 11. juli proglašen danom žalosti, godišnjica genocida obeležena je u organizaciji Bošnjačkog nacionalnog veća, koje je još 2005. donelo odluku da se ovaj dan obilježava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici. Zastave na institucijama u petak su bile spuštene na pola koplja, a tokom celog dana bile su na snazi mere koje izražavaju pijetet prema žrtvama.

U Potočarima su u petak bili i drugi regionalni zvaničnici, među kojima predsednik Crne Gore Jakov Milatović i vršilac dužnosti premijeraKosova Aljbin Kurti. Kurti je u Potočarima predvodio kosovsku delegaciju u kojoj je bila i vršiteljka dužnosti ministarke spoljnih poslova i dijaspore, Donika Gevalla-Švarc koja je ranije podsetila da je Kosovo među prvim državama koje su primenile rezoluciju UN o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici.

DNK kao neoborivi dokaz

Predsednik bh. Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović obratio se iz Potočara porukom da se genocid ne sme zaboraviti „jer zaborav vodi ka ponavljanju“. „Komemoracije se održavaju u desetinama država, a samo u Velikoj Britaniji na više od stotinu lokacija“, rekao je Izetbegović. Naglasio je da svi koji su planirali i izvršili genocid moraju biti privedeni pravdi.

Direktorika Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) Katrine Bomberger naglasila je važnost DNK identifikacija u otkrivanju sudbine žrtava genocida. Prema njenim riječima, ICMP je razvio metodologiju upoređivanja DNK uzoraka iz tela pronađenih u masovnim grobnicama s uzorcima iz porodica, čime su utvrđeni identiteti hiljada nestalih. „U Srebrenici su zločinci premeštali tela kako bi se prikrili tragovi, ali su naši nalazi povezali žrtve s mestima egzekucije i sekundarnim grobnicama. Ti dokazi potvrđeni su pred domaćim i međunarodnim sudovima i osporavaju svaki pokušaj negiranja genocida“, kazala je Bomberger.

Komemoraciji u Potočarima 11. jula 2025. prisustvovalo je, prema procenama bh. medija, 50 do 100 hiljada  ljudi. Tokom ceremonije, koja je protekla bez incidenata, obavljena je kolektivna dženaza za sedam identificiranih žrtava genocida.