Novi Bundestag – ni traga konsenzusu

Gregor Gizi (Levica), poslanik s najdužim stažom u novom, 21. sazivu nemačkog parlamenta, na mestu predsednika Bundestaga nije sedeo ni dva minuta, a već je morao reč da da Berndu Baumanu iz Alternative za Nemačku (AfD). Baumanova poslanička grupa smatrala je da Gizi ne bi trebalo da nosi titulu najstarijeg predsedavajućeg i da otvori konstitutivnu sednicu.

Argument je bio da je Aleksandar Gauland iz AfD-a, koji ima 84 godine, sedam godina stariji od Gizija – zato bi njemu, Gaulandu, trebalo da pripadne to mesto, rekao je Bauman, šef poslaničke grupe AfD-a: „Samo da bi to sprečili, ovaj kartel SPD-a, Demohrišćana (CDU/ CSU) i Zelenih promenio je poslovnik – kakva bedna, kakva perfidna akcija!“

To je bio ton AfD-a na konstitutivnoj sednici nemačkog Bundestaga. Ta krajnje desničarska poslanička grupa u parlamentu (ukoliko zaista dođe do koalicione vlade CDU/CSU i SPD, onda će AfD sa svoja 152 poslanika postati najveća opoziciona grupa) sebe i na početku rada novog saziva Bundestaga vidi kao žrtvu zavere drugih stranaka. Iz redova te partije ukazuju da se AfD sistematski drži podalje od važnih pozicija u parlamentu, iako je stranka udvostručila broj glasova u odnosu na pretposlednje izbore.

Ciljane provokacije i borba za klikove

AfD-ov poslanik Štefan Brandner kritikovao je i upravu Bundestaga, jer nije obezbedila dovoljno plavih stolica za najveću opozicionu poslaničku grupu: „Nadam se da se osećate prijatno na stolicama na rasklapanje tamo pozadi“, rekao je Brandner obraćajući se svojim ljudima skroz pozadi u sali.

Bilo je to poprilično preuveličavanje: neki od poslanika AfD-a jesu sedeli u zadnjim redovima na privremeno postavljenim stolicama, ali ipak su one bile tapacirane. Pa i za poslaničku grupu SPD-a postavljane su privremeno takve stolice u poslednjim redovima, jer nije bilo dovoljno stolica u uobičajenoj plavoj boji Bundestaga.

Brandner iz AfD-a je i na ovoj sednici opravdao svoj imidž provokatora: Socijaldemokrate (SPD) je nazvao „malim drugovima“ i „lošim društvom“, Fridriha Merca „izbornim prevarantom“, a za Nemačku je rekao da je „uništena“.

Ranije su se često takvi isečci iz govora za samo nekoliko trenutaka pojavljivali na internet-platformama bliskim AfD-u – ciljane provokacije u parlamentu sve više služe toj partiji kao sadržaj za društvene mreže koji privlači klikove.

Pooštravanje poslovnika?

Irene Mihalić, šefica poslaničke grupe Zelenih predložila je stoga tokom debate da se poslovnik Bundestaga pooštri. Parlament – rekla je Mihalić misleći pri tom na AfD – mora da se brani od onih koji ga preziru. Ona se zalaže za to „da, na primer, ne tolerišemo ovde u plenumu rasističke, uvredljive, seksističke i ekstremističke izjave.“

Sankcionisanje takvih ispada ubuduće će biti jedan od glavnih zadataka Julije Klekner. Ta iskusna političarka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i novoizabrana predsednica Bundestaga, prikupila je prilikom svog izbora znatno više glasova nego što Demohrišćani i Socijaldemokrate zajedno imaju poslaničkih mesta. Čak su i prednji redovi AfD-a aplaudirali Juliji Klekner na njenoj novoj funkciji.

Očuvati kulturu debate

Julija Klekner (52) je svesna je da će AfD u svom novom obimu, dakle s obzirom na to da ima skoro četvrtinu svih poslanika, tim više tražiti priliku da dominira u debatama. Klekner i njene kolege u predsedništvu parlamenta zato će imati ključnu ulogu u očuvanju kulture debate u nemačkom Bundestagu.

U skladu s tim, ona je najavila da će brižno obavljati svoju funkciju, da će reagovati tamo gde je to potrebno. Većine, kako je rekla, nemaju automatski pravo – ali ni manjine: „Pobrinuću se da negujemo civilizovano zajedništvo, a ako to ne činimo, onda treba to da naučimo. U raspravi je važan stil i poštovanje.“

Kandidat AfD-a nije dobio dovoljno glasova

Svestrana podrška izboru Julije Klekner nije se nastavila prilikom izbora njenih zamenika. Svi potpredsednici iz CDU, CSU, SPD, Zelenih i Levice odmah su izabrani – odbijen je samo AfD-ov kandidat, Gerold Oten, bivši oficir ratnog vazduhoplovstva. Odbijen je i u drugom i u trećem krugu glasanja, u kojima ja za izbor dovoljna prosta većina glasova.

„Danas je tužan dan za nemačku demokratiju, za nemački parlamentarizam“, prokomentarisao je odbijeni AfD-ov kandidat kasnije u foajeu.

Jer, bez njega na mestu zamenika predsednika, oko deset miliona birača AfD-a sada nije zastupljeno u predsedništvu Bundestaga. Tino Krupala i Alis Vajdl, lideri stranke i poslaničke grupe u parlamentu, demonstrativno su stali uz Otena. Ipak, ostavili su otvorenim to da li i kada će njihova grupa imenovati drugog kandidata za mesto zamenika.

Do sada nijedan poslanik AfD-a u predsedništvu Bundestaga

Od kada je Alternativa za Nemačku ušla u Bundestag 2017. godine, nijedan njihov poslanik nikada nije uspeo da uđe u predsedništvo parlamenta. Savezni ustavni sud nedavno je potvrdio da stranka nema pravo na određene pozicije u predsedništvu – već mora da predloži kandidate, koji onda treba da dobiju podršku većine poslanika.

Bilo je samo nekoliko izuzetaka od te institucionalne izolacije AfD-a, stranke koja je u Nemačkoj označena kao delimično krajnje desničarska. Tako je, na primer, političar AfD-a Kaj Gotšalk do leta 2021. predsedavao Istražnim odborom o skandalu u vezi sa kompanijom Wirecard – slučajem oko kojeg su se mišljenja razlikovala, ali je odbor generalno funkcionisao korektno.

Povratak u plenarnu salu: tokom kasnog popodneva, na kraju sednice, zasvirao je i duvački kvintet. Naime, na kraju prve sednice novog saziva Bundestaga uvek se izvodi nemačka himna, a svi poslanici u sali – od krajnje levice, do krajnje desnice – ustaju i pevaju. Neki tiho, drugi koliko ih grlo nosi. Eto bar jednog muzičkog konsenzusa na početku rada novog saziva – u kojem sigurno neće biti manje tema za raspravu nego u prethodnom. A što se tiče saglasnosti? Prvog dana rada 21. saziva Bundestaga to je ostala samo pusta želja.