Novi Bundestag, ali još ne i nova vlada

To nije koalicija koju su ovi partneri želeli pre izbora. Za nju sada pokušavaju da nađu zajedničku osnovu. Demohrišćani (CDU/CSU) su doduše pobedili na izborima, ali ako žele da formiraju vladu i postave svog kancelara na njeno čelo onda su im potrebne Socijaldemokrate (SPD).

Oni ne olakšavaju posao Demohrišćanima. Među nemačkim socijaldemokratama vlada loše raspoloženje posle istorijskog poraza. U novom Bundestagu se broj njihovih poslanika prepolovio. Ali insistiraju na pregovorima na ravnopravnoj osnovi, kao što je naglasio generalni sekretar partije Matijas Mirš.

Takvo držanje proističe iz ponosa ali i iz svesti da su nezaobilazni kao koalicioni partneri. Demohrišćani su unapred isključili jedinu preostalu matematički moguću kombinaciju sa delimično ekstremno desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD).

Neslaganja u pregovorima

Demohrišćani i Socijaldemokrate formirali su 16 zajedničkih radnih grupa, kako bi detaljno razmotrili sva pitanja za koalicioni sporazum. Već deset dana se pregovara iza zatvorenih vrata. Ali u radnim grupama učestvuje 250 političara, pa kroz ta zatvorena vrata uvek procuri i poneka informacija. Pre svega ako je negde zapelo.

Šef partije i poslaničke grupe SPD-a Lars Klingbajl u Berlinu je rekao da je sasvim normalno da dođe do neslaganja: „Bilo bi čudno da nekoliko nedelja posle oštre predizborne kampanje odmah padne dogovor.“

Generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Karsten Lineman posle sastanka predsedništva svoje partije dao je sličnu izjavu – da je neslaganje normalno. Ali: „Kada oslušnem radne grupe, to je ohrabrujuće.“

Socijaldemokratski političari su napuštali pregovore

Svađa je nastala pre svega u radnoj grupi za porez i finansije, potom u radim grupama za socijalna pitanja i migraciju. Zapravo, moglo bi da se pomisli da svađama oko novca u radnim grupama nema mesta, pošto su oba doma nemačkog Parlamenta usvojila džinovski finansijski paket za odbranu i investicije. Uprkos tome, spori se oko poreza. Čak je pregovarač socijaldemokrata iz protesta privremeno napustio razgovore.

Isto tako, sporne su mnoge tačke nove politike dodele azila. Socijaldemokrate ne pokazuju spremnost da prihvate oštriji migracioni kurs, kažu Demohrišćani. Oni su u predizbornoj kampanji zaista obećali puno – „pravi migracioni obrt“, svođenje ilegalnog doseljavanja na nulu i vraćanje potencijalnih podnosioca zahteva za azil sa granica.

Dobrosusedski odnosi u Evropskoj uniji ugroženi?

U prvim konsultacijama su se Socijaldemokrate i Demohrišćani dogovorili da bi vraćanja s nemačkih granica trebalo da uslede „u koordinaciji sa našim evropskim partnerima“. U radnoj grupi o migraciji izbila je prepiraka o tačnom tumačenju te formulacije.

Za Demohrišćane je koordinacija obuhvata samo slanje informacije susednoj zemlji o sopstvenim postupcima, nikako zavisnost od komšijske saglasnosti. Socijaldemokrate, međutim, smatraju da je za vraćanje preko granica potrebna saglasnost susedne zemlje.

Takmičenje u uskogrudosti?

Osim toga, Socijaldemokrate blokiraju zahtev Demohrišćana da se socijalna davanja za ljude kojima je odbijen zahtev za dodelu političkog azila svedu na „krevet, hleb i sapun“. Poslanik SPD-a Ralf Štegner, koji pregovara u ime svoje partije, rekao je za nemačke novine: „Neće biti takmičenja u uskogrudosti prema  ljudima koji su došli kod nas i nisu uradili ništa protivzakonito.“

Isto tako je odbijen demohrišćanski predlog da se izbeglicama iz Ukrajine ubuduće plaća samo onoliko koliko i podnosiocima zahteva za azil. Trenutno dobijaju takozvani „građanski novac“, kako se u Nemačkoj naziva pomoć za nezaposlene. To je 563 evra za samce mesečno – a podnosioci zahteva za azil dobijaju 441 evro mesečno.

Demohrišćani ostaju tvrdi

U oblasti migracija Demohrišćani ne nameravaju da prave kompromise. Prevelika je zabrinutost da bi to moglo da dovede do problema verodostojnosti. Generalni sekretar partije Lineman kaže da je „jasno da smo mi u oblasti migracija iskazali stvari iza kojih i danas stojimo i čvrsto smo uvereni da će se promena politike meriti po tome jesmo li ili nismo uspešni u tim tačkama“.

Sada će se takozvana upravljačka grupa pozabaviti rezultatima svih radnih grupa. Devet socijaldemokratskih i deset demohrišćanskih političara sačinjavaju to telo.

Šef SPD-a Lars Klingbajl kaže: „Siguran sam da će se naposletku pronaći kompromisi za pitanja koja su izazovna za našu zemlju, koja pokreću ljude, a to će nam poći za rukom sada u glavnom krugu pregovora u narednim danima.“

Možda u aprilu, a možda i ne

Najteži deo pregovora biće traženje i pronalaženje kompromisa. Verovatno će budući kancelar biti šef CDU Fridrih Merc. On je nagovestio da bi nova vlada mogla biti formirana do Uskrsa (20. aprila). U međuvremeno niko od političara i jedne i druge strane u pregovorima ne želi da spomene bilo koji datum.

„Ne želimo da se izlažemo pritisku“, naglasio je Lineman, dodajući da su „jasnoća i temeljnost ispred brzine“.

Šef SPD-a Klingbajl se slaže s tim da sve mora da bude detaljno dogovoreno: „To se nama u sadašnjoj vladi vratilo kao bumerang, da su možda zapisane neke lepe rečenice u koalicionom ugovoru, ali su ih različito tumačili.“

O ministarskim foteljama govoriće se na kraju

Tek kada se sadržinski dogovori o svemu, onda će se razgovarati o kadrovskom sastavu nove vlade i ministarstava.

Lars Klingbajl uputio je apel da se sada ne radi o tome „ko će gde da se nametne, ko će osvojiti neki trofej“, već je za sve učesnike u razgovorima važno da „snose zajedničku odgovornost za našu zemlju“.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku