Nemački novac za ukrajinsko oružje

„Ovo je početak novog oblika vojno-industrijske saradnje između naših zemalja, one koja ima veliki potencijal", rekao je nemački kancelar Fridrih Merc tokom posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Berlinu 28. maja.

Nemačka će finansirati oružje dugog dometa proizvedeno u Ukrajini. Dva ministarstva odbrane tada su potpisala odgovarajući sporazum.

Danska je postala prva članica NATO-a koja se priključila ukrajinskoj industriji oružja u junu 2024.

Nemački proizvođači oružja prisutni su u Ukrajini, ali samo neki su toliko vidljivi kao Rajnmetl. Industrijski gigant širi svoje prisustvo kroz zajednička ulaganja: popravljaju se tenkovi, a gradi se fabrika municije.

„Svedočimo gigantskoj promeni u nemačkom pristupu Ukrajini, potpunom otvaranju", rekao je za DW Ihor Fedirko, generalni direktor Ukrajinskog saveta proizvođača oružja.

Dronovi s dometom većim od 1.000 kilometara

Direktna ulaganja nemačke vlade u ukrajinsku proizvodnju dronova i projektila su novost. Nemački list „Di Velt" izvestio je da će Nemačka finansirati oko 500 dronova „Antonov-196" („Ljutij") s dometom većim od 1.000 kilometara. Prema ukrajinskim medijima, cena po komadu iznosi oko 200.000 dolara.

Ovaj dron proizvod je ranije ukrajinsko-turske saradnje i „već je bio prilično napredan u razvoju i testiranju", rekao je za Dojče vele austrijski vojni stručnjak Gustav Gresel. Međutim, on kaže da vrlo veliki broj ovih dronova biva oboren jer lete sporo, slično uporedivim ruskim dronovima.

Ukrajina se uopšte nada nemačkom znanju. „Nedostaju nam tehnologije. To utiče na bazu komponenti. Opremljeni tim znanjem mogli bismo sprovesti temeljniju modernizaciju i učiniti je efikasnijom", kaže Ihor Fedirko. I dodaje:

„Nemačka ima te tehnologije, uključujući najbolje optoelektronske sisteme s matričnim hlađenjem."

Ukrajina moli sve partnere za tehnologije za oružje dugog dometa, naglašava on. „Govorimo o dometu od 500 do 1.000 kilometara. A neki od njih, na primer dron dubokog udara ‘Ljutij', već mogu dosegnuti ciljeve na udaljenosti većoj od 2.000 kilometara", dodaje Fedirko.

Firme iz Bavarske u Ukrajini

Mnoge nemačke kompanije aktivne u Ukrajini su startapovi sa sedištem u Bavarskoj. Quantum Sistems jedan je od takvih primera. Fedirko ga naziva „najboljim slučajem" u istraživanju i razvoju. Osnovana 2015. kompanija isporučuje svoj izviđački dron „Vektor" ukrajinskoj vojsci od 2022.

Ono što ovaj dron čini posebnim jeste njegova mogućnost vertikalnog poletanja i sletanja. „Mi smo jedina zapadna kompanija koja proizvodi izviđačke dronove tamo gde su najpotrebniji – na licu mesta u Ukrajini", rekao je za Dojče vele Sven Kruk, direktor Quantum Sistemsa.

Njegova kompanija zapošljava oko 200 ljudi u Ukrajini i nastavlja da se širi. Drugi proizvodni pogon biće otvoren u septembru.

Saradnja se širi: u julu je Quantum Sistems najavio ugovor o ulaganju u ukrajinskog proizvođača dronova Frontlajn. Nemačka kompanija bi stekla 10 odsto, s mogućnošću povećanja udela na 25 odsto.

„Frontlajn se specijalizovao za tehnička rešenja za izviđačke i udarne operacije. Njihove sisteme trenutno koristi 41 vojna jedinica u Ukrajini", kaže Kruk. I dodaje: „Vidimo potencijal za saradnju, posebno u razvoju odbrane od dronova." Međutim, kaže, kompanija ne planira da uđe na tržište borbenih dronova.

Borbene dronove proizvedene u Nemačkoj pravi Helsink. Startap, takođe sa sedištem u Bavarskoj, isporučuje hiljade dronova Ukrajini. U februaru 2025. kompanija je najavila novu narudžbinu – 6.000 dronova „HX-2". Prema navodima proizvođača, ovi dronovi s dometom od 100 kilometara biće opremljeni veštačkom inteligencijom i stoga su „otporni na elektronsko ratovanje i ometanje".

Ukrajini je potrebno mnogo više

Koliko god ukrajinska strana bila zadovoljna nemačkim ulaganjima u proizvodnju dronova, potražnja daleko premašuje trenutne kapacitete.

Toj zemlji je potrebna velika količina, masa koja se može proizvesti „po isplativim cenama samo u Ukrajini", kaže vojni stručnjak Gustav Gresel.

Isto važi i za projektile. Na primer, krstareće rakete „Taurus", koje nemačka vlada trenutno ne želi da isporuči.

Međutim, moguća je saradnja s nemačkim kompanijama i isporuka posebnih delova za povećanje dometa ukrajinskih krstarećih raketa „Neptun", posebnih motora koji su efikasniji za postizanje većeg dometa s istom količinom goriva i senzora koji će ih učiniti preciznijim, posebno protiv kopnenih ciljeva, kaže Gresel. Odluka o tome, prema njegovim rečima, još nije donesena.

Ukrajina kao poligon za testiranje

Nova nije samo spremnost za ulaganje u naoružanje u Ukrajini, već i spremnost za deljenje znanja. Na početku ruske invazije postojali su strahovi da će moderno oružje pasti u ruske ruke, kaže Gresel. Postojale su, kaže, i sumnje u pouzdanost ukrajinskog osoblja. Rezultat: Ukrajina je, kaže Gresel, dobila starije modele.

On ističe da se to promenilo, delom i zato što Ukrajina sama proizvodi moderno oružje i u budućnosti bi se mogla nadmetati sa zapadnim proizvođačima.

„Nemačke kompanije ovde uče stvari koje se ne mogu simulirati u mirnodopsko vreme, i za koje u Nemačkoj ne postoje ni poligoni za obuku niti uslovi za simulaciju. Jer zona borbenih dejstava u Ukrajini je područje koje je prepuno  predajnika za ometanje i sistema protivvazdušne odbrane. To nemate ni na jednom NATO poligonu za obuku, čak ni u SAD", kaže Gresel. Industrija je to prepoznala.

Sven Kruk iz Quantum Sistemsa to potvrđuje: „Razvoj dronova je igra mačke i miša – samo oni koji su na licu mesta mogu se prilagoditi stalnim promenama. Naši uvidi iz Ukrajine direktno se ulivaju u razvoj naših proizvoda, koje stavljamo na raspolaganje svim našim kupcima širom sveta." Kruk svoju kompaniju vidi kao „vodeći projekat" i želi „da podstakne druge da slede njegov primer".

Ihor Fedirko iz Ukrajinskog saveta proizvođača oružja nada se daljem proširenju saradnje: „Nemačka je zemlja s tipično evropskom birokratijom. Potrebno je vreme da se stvari obave." Ali kada Nemci kažu da nešto rade, kaže ljudi u Ukrajini znaju da će to biti učinjeno.