Nemačka štampa: reket kao sredstvo politike

Prema rečima američkog predsednika Donalda Trampa, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski će u petak u SAD, po Lokalnom vremenu u Vašingtonu, potpisati sporazum. Reč je o retkim metalima „i drugim stvarima“, objasnio je Tramp na marginama sastanka kabineta u Beloj kući, rekavši: „Retki metali su nam hitno potrebni. Oni imaju super retke metale“.

Evo šta o sporazumu pišu nemački mediji:

Folksštime piše: „Predsednik SAD vraća ogroman u novac u svoju zemlju i obezbeđuje pristup resursima Ukrajine. Ta zemlja mora da plati. Evropljani izgledaju kao budale. Primili su milione izbeglica, opremili pola ukrajinske vojske i poslali milijarde pomoći. To uključuje i kredite: ali, ako je za obnovu potrebno 500 milijardi evra, pitanje je kada će i da li će oni ikada biti vraćeni. Samit EU treba da pronađe izlaz iz ove dileme. Jer ne postoji evropska posleratna strategija za – verovatno manju Ukrajinu. Tramp je tu bio brži“, primećuje Folksštime iz Magdeburga.

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) konstatuje: „Činjenica da je Zelenski očigledno uspeo da poboljša uslove planiranog sporazuma o sirovinama u korist Ukrajine, pokazuje da Trampu ne mora odmah da se popusti. U osnovi, takav sporazum nije loša ideja, sam Zelenski ga je predložio. Ipak, ono što Zelenski sada treba da potpiše u Vašingtonu ne odgovara njegovom 'planu pobede'. On je Trampu dao avans, u nadi da ovaj Ukrajinu neće baš potpuno ostaviti na cedilu, prilikom približavanja Putinu koje ostavlja bez daha“, analizira FAZ.

Kao Čikago pre 100 godina

Rajn-cajtung smatra: „Ovo je kao u Čikagu dvadesetih godina prošlog veka, samo sto godina kasnije i na međunarodnoj sceni: reket kao sredstvo politike. Ništa drugo nije ovaj sporazum koji je predsednik SAD nametnuo Ukrajini. Pomoć samo za keš – to je suština sporazuma. Slabost Ukrajine koristi se za brutalnu demonstraciju moći. Tramp izvlači korist iz ruskog rata protiv Ukrajine i uskraćuje napadnutoj zemlji bezbednosne garancije. Ovo je definitivno odbacivanje vrednosnog i pravnog poretka u svetu koji je stvaran tokom osamdeset godina posle Drugog svetskog rata“, rezimira Rajn-cajtung iz Koblenca.

Tagescajtung (TAZ) to formuliše drugačije: „Ukrajina je sada u najboljem slučaju poslovni partner Trampa, a u suštini zemlja koja je sama kriva što je napadnuta – i sada mora da plati. Jer ono što se sada bombastično i obmanjujuće naziva 'Investicionim fondom za obnovu Ukrajine' nije ništa drugo do ugovor koji Sjedinjenim Državama garantuje prihod od ukrajinskih prirodnih resursa, a da zauzvrat ne mora da uradi bilo šta značajno – poput garantovanja bezbednosti Ukrajine. Time sporazum gotovo da postaje neka vrsta isplate reparacije za pretrpljenu materijalnu štetu – ali ne od Rusije Ukrajini, kako bi bilo ispravno, već od Ukrajine ka SAD, pod pretnjom trenutnog uništenja.“

Gde su uopšte ti ukrajinski retki metali?

Prema mišljenju Berliner cajtunga, sporazum je relativno beznačajan: „Sjedinjene Države - barem kratkoročno - neće ostvariti prihode. Čini se da je prava svrha sporazuma da se američku javnost uveri da je Tramp postigao unosan dogovor koji opravdava ogromne američke investicije u Ukrajinu. Amerikanci bi mogli da poveruju da je Tramp vratio milijarde dolara koje su SAD protekle tri godine uložile u rat i pri tom još i ostvario lep profit. A great deal! Super posao s vama, Ukrajinci! Ovaj sporazum se, međutim, pre svega tiče političke naracije o lažnom jedinstvu. Najkasnije kada prve američke kompanije počnu da postavljaju pitanja gde se u Ukrajini nalaze svi ti retki metali, situacija će postati nezgodna - za Ukrajinu i Zelenskog“, uveren je Berliner cajtung.

I Zidojče cajtung vidi probleme: „Ova tragedija još nije gotova – i imaće još nekoliko neočekivanih preokreta: Agencija Blumberg je upravo pokušala da pronađe retke metale koje Tramp želi - u bazama podataka u kojima bi trebalo da budu registrovani. Nije ih našla. Nije jasno da li oni uopšte postoje“, piše Zidojče cajtung.