Nemačka: Značajan porast političkog kriminala u zemlji

U Nemačkoj je prošle godine počinjeno više od 84.000 politički motivisanih krivičnih dela – više nego ikada pre otkako je 2001. uvedena nacionalna statistika. U poređenju s 2023. godinom broj kaznenih dela s političkom motivacijom, poznatih policiji, porastao je za oko 40 odsto.

To proizlazi iz kriminalističke statistike za 2024. godinu koju su ovog utorka (20. maj) u Berlinu predstavili savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) i predsednik Saveznog kriminalističkog ureda (BKA) Holger Minh. 

BKA kao uzroke tog rasta navodi, između ostalog, izbore i sukob na Bliskom istoku. Osim izbora za Evropski parlament u junu 2024. održali su se i izbori za pokrajinske parlamente u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, a delimično su i ponovljeni savezni izbori u Berlinu. Uz to, već se računalo i sa prevremenim saveznim izborima.

Porast broja zločina iz mržnje

Najveći porast u 2024. zabeležen je kod krivičnih dela koja su navodno bila desno motivisana. Prema policijskoj statistici, njihov broj porastao je u poređenju s prethodnom godinom s 28.945 na 42.788.

Ako okolnosti krivičnog dela ili stav počinioca upućuju na to da je delovao iz predrasuda – recimo u vezi s etničkim poreklom, verskom pripadnošću ili polom – policija govori o takozvanom zločinu iz mržnje. U 19.481 slučaju policijski službenici su kao motiv videli „ksenofobiju“.

Krivična dela u kontekstu rata na Bliskom istoku

I među 4.107 nasilnih krivičnih dela s političkom motivacijom posebno je visok procenat onih za koje policija navodi desnu pozadinu – oko 36 odsto. 762 nasilna dela – gotovo 19 procenata – policija je pripisala levom spektru.

U 6.236 slučajeva zabeležen je navodno antisemitski motiv. Od ukupno 7.328 politički motivisanih krivičnih dela koje je policija svrstala pod potkategorije „Izrael“ i „Palestina“, u 2.832 slučaja prepoznata je antisemitska motivacija počinilaca.

Velik deo od 793 politički motivisana nasilna krivična dela koja su u kontekstu bliskoistočnog sukoba postala poznata policiji, bio je povezan s demonstracijama i protesnim akcijama. To se može prepoznati po vrsti krivičnog dela – među njima 111 slučajeva narušavanja javnog reda i mira, te 385 krivičnih dela pružanja otpora.

Dobrint: „Hitno potrebna bezbednosna ofanziva“

Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint je na predstavljanju najnovije kriminalističke statistike rekao da postoji „hitna potreba“ za „bezbednosnom ofanzivom“. On je ukazao na planirano proširenje ovlašćenja organa bezbednosti. Policiju i službe bezbednosti takođe treba snažnije zaštititi, rekao je ministar i najavio da želi da podigne minimalnu kaznu za napade na zvaničnike s tri na šest meseci zatvora.

S obzirom na ponovni porast broja krivičnih dela s antisemitskom motivacijom, Dobrint se izjasnio za omogućavanje proterivanja stranaca koji su počinili krivična dela motivisana neprijateljstvom prema Jevrejima, kao i onih koji su pravosnažno osuđeni na najmanje godinu dana zatvora.

Osim toga, ministar želi da napade nožem u načelu proglasi za zločin. Oni bi tada bili kažnjivi s minimalno jednom godinom zatvora, umesto dosadašnjih šest meseci. Poslednji takav napad izvršen je prošle nedelje kada je jedna osoba iz Sirije u Bilefeldu nožem povredila više ljudi. Počinilac je u međuvremenu uhapšen.