Nemačka u krizi: Savetuju se „reforme“

Nemačka privreda je već dve godine u recesiji. Za ovu godinu mnogi stručnjaci očekuju stagnaciju. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je nešto optimističnija i predviđa rast od 0,4 odsto. Za 2026. godinu prognozira se rast od 1,2 odsto.

OECD očekuje podsticaje za privredu kroz rast investicija, kao i potrošnje domaćinstava i države. Izvoz će, međutim, verovatno ostati izazovan – posebno zbog tinjajućeg trgovinskog spora sa SAD. Za 2025. godinu predviđa se pad izvoza od 0,3 odsto, dok se za 2026. očekuje blagi rast od 0,6 odsto.

„Dalje ubrzanje strukturnih reformi ključno je za oživljavanje privrednog rasta u Nemačkoj", rekao je generalni sekretar OECD-a Matijas Korman ove sedmice u Berlinu, kada je zajedno sa nemačkom ministarkom privrede Katerinom Rajhe predstavio izveštaj OECD-a na 150 stranica.

Nedostatak stručne radne snage

„Nedostatak stručne radne snage preti da postane velika prepreka za privredni rast", stoji u izveštaju.

Koliko ozbiljno ovaj problem pogađa preduzeća, pokazuje istraživanje za 2022. i 2023. godinu. Preko 81 odsto anketiranih nemačkih firmi borilo se sa nedostatkom radne snage. Oko 36 odsto njih čak je prijavilo „ozbiljan nedostatak". Time je problem u Nemačkoj izraženiji nego u bilo kojoj od 34 analizirane privrede.

Prema mišljenju OECD-a Nemačka mora bolje da uključi žene i starije osobe na tržište rada kako bi suzbila nedostatak kvalifikovanih radnika.

Nemačka privreda pati zbog sve većeg broja zaposlenih na skraćeno radno vreme. U svim delovima populacije raste broj ljudi koji rade skraćeno – a naročito među ženama, roditeljima i starijima.

Između ostalog, potrebne su bolje mogućnosti za brigu o deci, kako bi i roditelji mogli ponovo da rade puno radno vreme.

Nemačka poreskim modelom favorizuje nejednake prihode među supružnicima, zbog čega se ženama često ne isplati da rade više. OECD preporučuje ukidanje takozvanog „Ehegattensplitting"-a (poreske olakšice za bračne parove), kao i podsticaja za raniji odlazak u penziju.

Prema mišljenju OECD-a, više ljudi bi trebalo uključiti na tržište rada i putem imigracije.

Povećanje poreza na nepokretnu imovinu

Kako bi se povećali prihodi opština, stručnjaci se zalažu za višu osnovicu poreza na nepokretnu imovinu. Do sada su prihodi bili niski, „iako su cene zgrada i zemljišta znatno porasle". Potrebno je koristiti „ažurirane vrednosti nekretnina" za utvrđivanje poreza.

OECD takođe kritikuje brojne poreske izuzetke – na primer kod poreza na nasledstvo ili kod PDV-a. Potrebne su promene kako bi se u narednom koraku omogućilo „smanjenje visokih poreza na rad".

OECD se osvrće i na energetsku politiku, pa se između ostalog zalaže za niže naknade za korišćenje mreže u regionima gde se proizvodi mnogo „zelene" energije. „Pošto su mnogi od tih regiona ekonomski slabiji, usklađivanje mrežnih naknada ili dodatni podsticaji za preseljenje firmi u oblasti koje se snabdevaju obnovljivim izvorima energije mogli bi da podrže ciljeve regionalnog razvoja i ekološke transformacije."

Prema OECD-u, postoji potreba za delovanjem kada je reč o nedovoljnoj digitalizaciji javne uprave. Takođe, ukupno gledano, ima previše birokratskih prepreka, što usporava privrednu dinamiku i ograničava rast produktivnosti.

Nova vlada, koju čine Unija (CDU/CSU) i SPD, mora da obezbedi veću predvidivost kako bi podržala potrošnju. Tome bi doprinelo i brzo donošenje budžeta za 2025. Crno-crvena koalicija planira da to učini krajem juna, zajedno sa zakonom o osnivanju specijalnog fonda od 500 milijardi evra za modernizaciju infrastrukture. Taj fond, uz ustavne izmene za jačanje Bundesvera, čini srž finansijskih planova.

Pohvale energetskoj politici „semafor" koalicije

OECD je bivšoj „semafor" vladi (SPD, Zeleni, FDP) dao solidnu ocenu. Na energetsku krizu, na primer, reagovala je odlučno:

„Obimne državne mere podrške i brzo delovanje vlade kako bi se ruski gas iz gasovoda zamenio gasom iz drugih izvora sprečili su dublji privredni pad."

OECD takođe pozitivno ocenjuje „brz razvoj obnovljivih izvora energije". Ipak, „i dalje postoje strukturni izazovi koji su usporavali rast još pre pandemije" navodi OECD u izveštaju.