Nemačka pošta ukida 8.000 radnih mesta

Nemačka pošta (Deutsche Post) će do kraja godine ukinuti 8.000 radnih mesta. Reč je o dostavi pisama i paketa unutar zemlje, na čemu je u toj kompaniji početkom ove godine radilo oko 187.000 ljudi. Pošta sada ukida oko četiri odsto radnih mesta, a prilikom smanjenja broja zaposlenih navodno će se rukovoditi socijalnim aspektom. Ta firma sa sedištem u Bonu svoj potez je objasnila tvrdnjom da „želi da postane manja i efikasnija“.

„Smanjenje broja radnih mesta biće postignuto prirodnom fluktuacijom“, kaže izvršni direktor Tobijas Mejer. Dostava pisama već godinama predstavlja problem poštanske službe zbog pada broja pošiljaka, ali to ne znači da će DHL prestati da posluje, naglasio je Mejer.

Program štednje takođe utiče na druga područja globalne logističke tvrtke DHL, koja u Nemačkoj posluje pod krovnim imenom Dojče Post i ima oko 600.000 službenika širom sveta.

Povećani troškovi stvaraju probleme koncernu: prošle godine uspeo je da poveća promet za tri odsto na 84,2 milijarde evra, ali je operativna dobit (EBIT) pala za 7,2 procenta, odnosno na 5,9 milijardi evra. Očekuje se da će mere štednje smanjiti troškove za više od milijardu evra.

Mejer: povećanje poštarine nije dovoljno

Najava o ukidanju radnih mesta u Nemačkoj dolazi samo dva dana nakon potpisivanja kolektivnog ugovora sa sindikatom ver.di, koji zastupa 170.000 poštara, dostavljača paketa i drugih radnika u logistici. Dvogodišnji kolektivni ugovor predviđa rast plata od dva odsto odmah, a u drugoj godini za još tri procenta. Osim toga, svi radnici dobijaju dodatni dan godišnjeg odmora, a dugogodišnji radnici još jedan dan odmora.

Mejer u tom kolektivnom ugovoru vidi jedan od razloga za smanjenje broja radnih mesta. Sporazum povećava pritisak na troškove, rekao je Mejer i obrazložio: „Ovaj kolektivni ugovor koštaće nas oko 360 miliona evra do kraja 2026. godine.“ To se, rekao je, događa u poslovnom okruženju „u kojem beležimo znatno ubrzani pad količine pisama“.

Prema njegovim rečima povećanje poštarine koje je stupilo na snagu početkom godine nije dovoljno. Ova grana pati zbog „izazovnih regulatornih uslova“ i „relativno slabe privrede“, navodi on. „To se odnosi i na razvoj situacije kada je reč o dostavi paketa, s kojim ne možemo da nadoknadimo pad dostave pisama, za razliku od ranije“, kaže Mejer.

Ostala poslovna područja su unosnija

Glavna delatnost, dostava pisama, već dugo je problem za DHL, dok su druga poslovna područja unosnija – poput ekspres-pošiljki, koje prvenstveno koriste firme za slanje vremenski kritične robe i dokumenata.

Usluge snabdevanja i prevoz tereta takođe donose više profita – ali posledice ekonomske krize i geopolitičkih sukoba osetile su se i na tim poslovnim područjima.

Kada je reč o budućnosti, uprava DHL-a je oprezna. I dalje očekuju „slabije makroekonomsko okruženje“, saopštili su. „Očekujemo da će globalna politička i ekonomska situacija ostati nestabilna i u 2025“, rekao je izvršni direktor Tobijas Mejer.