Nemačka postiže klimatske ciljeve – ali uz trik

„Nemačka je na klimatskom kursu“ – rekao je aktuelni nemački ministar privrede Robert Habek prilikom predstavljanja novih podataka o emisiji CO2, koje je objavila Savezna agencija za zaštitu životne sredine i izrazio uverenje da bi Nemačka mogla da dostigne ciljeve zaštite klime do 2030.

Emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte smanjena je za tri odsto, na 649 miliona tona ekvivalenta CO2, i time 44 miliona tona manje nego što je zakonom dozvoljeno.

To je postignuto pre svega širenjem obnovljivih izvora energije.

Međutim, pored sektora saobraćaja i zgrada koji već godinama ne uspevaju da ispune klimatske ciljeve, Habek je istakao jednu „problematičnu oblast“ od koje se to nije očekivalo – sektor korišćenja zemljišta u kojem se evidentiraju emisije iz močvara, zelenih površina i šuma.

Emisije iz sektora korišćenja zemljišta namerno nisu uračunate

Podaci koje je sada predstavila Savezna agencija za zaštitu životne sredine pokazuju da je sektor korišćenja zemljišta postao veliki izvor emisija CO2, sličan sektoru poljoprivrede – i to još od 2018.

Pa kako je onda Nemačka je prošle godine postigla ciljeve zaštite klime? Tako što se emisije prosto ne računaju u ukupan bilans. Kako navodi Savezno ministarstvo za zaštitu životne sredine, ovaj sektor se zbog svojih specifičnosti „namerno odvaja“.

Međutim, savetodavni odbor za šumsku politiku, koji savetuje saveznu vladu, zahteva da emisije iz ovog sektora budu uključene u računicu.

Emisije šuma su ključne

Glavni razlog za ogromne emisije u sektoru korišćenja zemljišta je loše stanje - nemačkih šuma.

„Šume se zbog raširenih klimatskih promena pretvaraju emitere CO2“, rekao je Habek.

Oluje i suše posebno su pogodile smreke. Milioni stabala su stradali ili su morali biti posečeni. A kada stabla u šumi trule ili kada se drvo spaljuje - ponovo se oslobađa CO2 koji su prethodno pohranili.

Do sada su šume kompenzovale emisije koje nastaju, na primer, prilikom isušivanja močvara ili pretvaranja zelenih površina poljoprivredno ili građevinsko zemljište.

Pošto sada i same šume emituju CO2, ceo taj sektor je postao izvor gasova sa efektom staklene bašte.

Prema proračunima Savezne agencije za zaštitu životne sredine, sektor korišćenja zemljišta neće biti od pomoći u postizanju klimatskih ciljeva ni u narednim godinama. Za 2030. predviđa se emsija 32 miliona tona CO2.  To je u oštroj suprotnosti sa Saveznim zakonom o zaštiti klime prema kojem bi sektor trebalo da veže 25 miliona tona CO2 do 2030.

„To znači da imamo razliku u postizanju cilja od skoro 60 miliona tona“, rekao je Dirk Mesner, predsednik Savezne agencije za zaštitu životne sredine, na konferenciji za novinare.

Šta proizilazi iz ovih brojeva? „Moramo da uradimo više u oblasti prirodne zaštite klime“, kaže Mesner.

Savezno ministarstvo privrede i Savezna agencija za zaštitu životne sredine traže da se promoviše obnova šuma, poveća broj šuma i trajno uskladišti više ugljen-dioksida u drvenim proizvodima.

Šumarski naučnik: „Šume nisu mašine“

Međutim, čak i sa veoma strogim merama za šume, one neće moći da ispune svoj doprinos u sektoru korišćenja zemljišta. Do ovog zaključka došao je šumarski naučnik sa Univerziteta u Frajburgu, Jirgen Bauhus. Da bi se klimatski ciljevi sektora korišćenja zemljišta postigli na kratki rok, bilo bi potrebno zabraniti seču drveća na ogromnim površinama. To bi bilo nerealno, kaže Bauhaus.

Šuma bi mogla ponovo da skladišti CO2 sa odgovarajućim merama, ali:

„Šume su ekosistemi, a ne mašine koje se jednostavno mogu pokrenuti“, kaže Bauhus.

Za stručnjake je već godinama javna tajna da klimatski ciljevi za sektor korišćenja zemljišta neće biti postignuti. Već pri nacrtu Zakona o zaštiti klime 2021. Bauhus je izrazio sumnju u ostvarivost tih ciljeva. Rezultati inventara šuma potvrdili su njegove sumnje. Zbog toga Bauhus zahteva - realistične ciljeve za sektor korišćenja zemljišta i više ambicija u drugim sektorima.

NVO pritisla vladu preko suda

Saša Miler-Krejner iz Dojče umvelthilfe (nemačke nevladine organizacije za zaštitu životne sredine) nije sklon ideji da se ciljevi prilagode odnosno smanje. On kaže:

„Bez prirodne zaštite klime i zdravih šuma, Nemačka neće moći da postigne svoje klimatske ciljeve.“

Pošto nijedan drugi sektor ne može da smanji CO2 emisije, on zahteva oštrije mere, poput ponovnog vlaženja močvara i novog saveznog zakona o šumama za zaštitu i obnovu šuma.

Viši upravni sud Berlin-Brandenburg je još prošle godine utvrdio da nemačka vlada mora da učini više kako bi postigla klimatske ciljeve u sektoru korišćenja zemljišta. Sud je presudio u korist tužbe Dojče umvelthilfe. Krajem januara, ta NVO podnela je zahtev za izvršenje presude. U njemu se traži „neodložna primena“ presude.

Trenutna i naredna savezna vlada moraju odmah da ažuriraju program zaštite klime i sprovedu efikasne mere, rekao je Saša Miler-Krejner.

Na pitanje novinara, Savezno ministarstvo za zaštitu životne sredine je priznalo da su ciljevi za sektor korišćenja zemljišta već sa informacijama iz 2021. bili „ambiciozni“. I dalje se ispituje situacija, ali se radi na merama kako bi naredna vlada mogla da postupi po presudi Višeg upravnog suda. Odluka vlade je planirana do kraja 2025.

Nije jasno da li su moguće mere deo trenutnih koalicionih pregovora. SPD i Demohrišćani nisu želele da se izjasne o ovom pitanju.

Čije su nemačke šume?

Trećina ukupne površine Nemačke je prekrivena šumama – to je 11,5 miliona hektara.

Gotovo polovina nemačkih šuma (ili šestina Nemačke) je u privatnom vlasništvu skoro isključivo plemićkih porodica, njih oko stotinak.

Najveći pojedinačni vlasnik među plemstvom je porodica Turn i Taksis, čiji je posed, na primer, sličan površini šuma Nemačke železnice (Deutsche Bahn AG) koja je pak u vlasništvu nemačke države. U oba slučaja se radi o oko 20 hiljada hektara šuma.

Skoro trećina nemačkih šuma (29 odsto) pripada saveznim pokrajinama – od toga daleko najviše Bavarskoj. A petina šuma (20 odsto) je u vlasništvu pravnih lica, dok samo 3 odsto pripada nemačkoj državi.