Nemačka: Ne jenjava diskriminacija prema Romima

Predrasude, diskriminacija, rasizam – Sinti i Romi su posebno pogođeni ovim problemima širom sveta. Centar za izveštavanje i informisanje o anticiganizmu (MIA) postoji kako bi dokumentovao razmere ovog fenomena u Nemačkoj.

U godišnjem izveštaju za 2024. godinu, predstavljenom u Berlinu, govori se o 1.678 zabeleženih slučajeva, od uvreda do fizičkog napada.

U prvom izveštaju, napravljenom 2022. godine, broj je bio znatno niži i iznosio je 621. „Incidenti dokumentovani u ovom izveštaju jasno pokazuju da verbalna stigmatizacija i anticiganska propaganda utiru put diskriminaciji i napadima, uključujući i nasilje koje ugrožava život“, piše Mehmet Dajmagiler u predgovoru.

Novi savezni poverenik za anticiganizam

Do nedavno je advokat Dajmagiler bio prvi nemački poverenik za anticiganizam. Njegov naslednik je Mihael Brand, poslanik Bundestaga i državni sekretar u Ministarstvu za porodicu, koje podržava izveštaj MIA-e u okviru programa „Promocija demokratije!“.

Brand preuzima dužnost u teškim vremenima. „Apsolutno je jasno da, s obzirom na porast ekstremizma podstaknutog i iznutra i spolja, moramo posebno zaštititi manjine poput Sinta i Roma od posledica ekstremizma i diskriminacije“, kaže Brand (CDU).

Aktuelni izveštaj odražava ovaj zabrinjavajući trend ne samo statistički. Ljudi pogođeni anticiganizmom generalno prijavljuju neprijateljskiju atmosferu. Međutim, znatno veći broj slučajeva može se objasniti, između ostalog, i rastućom svešću o toj temi, navodi se.

Izveštaj obuhvata skoro 70 stranica i sadrži brojne konkretne opise ponižavajuće, ponekad i nasilne diskriminacije, poput ovog primera:
„Sintskog dečaka koji je žrtva maltretiranja u školi jednog dana nakon nastave nekoliko dečaka drži, veže za klupu, tuče i snima.“

Preteći gestovi i fizičke povrede

Slučaj je, stoji u izveštaju, navodno dodatno eskalirao kada su roditelji dečaka i dva rođaka suočili roditelje počinilaca zbog ponašanja njihove dece:

„Nekoliko ljudi se okupilo i pretuklo porodicu. Jednom Sintiju je slomljena noga, a drugome su pretili nožem i povredili ga“, stoji dalje u izveštaju.

Prema jednoj studiji, takvi ekscesi se očigledno ponavljaju u vrtićima i školama. Izveštajno-informativni centar o antiromskom ponašanju uzrok ovakvog stanja vidi u sve većoj brutalnosti društva: „MIA primećuje da antiromske izjave, posebno desničarskih stranaka, truju društvenu klimu.“

Nacisti su počinili genocid nad Sintima i Romima

Romani Rose, predsednik Centralnog veća nemačkih Sinta i Roma od 1982. godine, u izveštaju MIA-e daje pesimističan zaključak: „Nažalost, moramo priznati da je, uprkos gotovo pedeset godina našeg političkog rada u ovoj zemlji, promena svesti tek počela.“

Rose se priseća sistematskog istrebljenja svoje etničke grupe od strane nacionalsocijalista.

Do kraja Drugog svetskog rata, više od pola miliona Sinta i Roma iz cele Evrope bilo je progonjeno i ubijeno. Danas u Nemačkoj živi otprilike 80.000 do 140.000 ljudi.

Širom Evrope taj broj se procenjuje na između deset i dvanaest miliona. To ih čini najvećom etničkom manjinom na kontinentu.

Mediji često šire stereotipe

Prema izveštaju MIA-e, mediji takođe igraju ulogu u oblikovanju stereotipne slike Sinta i Roma. Iskrivljeni ili lažni prikazi se nalaze i u privatnim izdavačkim kućama i u javnim emiterima, kojima nije dozvoljeno poslovanje radi profita. Česte su pritužbe na stigmatizujuće i neistinite izveštaje.

Jedan dokumentovani slučaj uključivao je navodnu masovnu zloupotrebu državnih sredstava: „Više od 5000 slučajeva prevare sa socijalnom pomoći od strane lažnih Ukrajinaca“ bio je podnaslov u članku medijske grupe Ipen iz marta 2024, čija mreža obuhvata oko 80 onlajn portala.

Tekst se pojavio i na brojnim drugim portalima.

Pozadina teksta bile su priče koje su kružile nedugo nakon ruske invazije na Ukrajinu o ljudima koji su navodno tvrdili da su izbeglice. Prema izveštaju MIA-e, ovo je bio tipičan slučaj zloupotrebe medija:

„Ovi anticiganski narativi bili su usmereni protiv Roma, koji su bili optuženi za ulazak u Nemačku sa 'lažnim' ukrajinskim pasošima ili za prikrivanje mogućeg ukrajinsko-mađarskog dvojnog državljanstva.“

Uspešna žalba Nemačkom savetu za štampu

Objava članka u Hanauer ancajgeru potom je pokrenula uspešnu žalbu Nemačkom savetu za štampu, dobrovoljnom samoregulatornom telu za štampane i onlajn medije.

Prema žalbi, zanemareni su bitni novinarski principi: umesto istraživanja i provere, izveštaji iz drugih medija korišćeni su kao izvori, a često su čak i preuveličani, navodi se.

Savet za štampu osudio je izveštaj iz tri razloga: zbog kršenja novinarske tačnosti, zabrane diskriminacije i nepoštovanja pretpostavke nevinosti.

Zbog ograničenih resursa, Centar za izveštavanje i informisanje o anticiganizmu žali što još uvek ne sprovodi sistematsko praćenje medija. „Uprkos tome, pažljivo pratimo diskurs i razvoj događaja u medijskom izveštavanju“, navodi Centar.

Preporuke za političare

Izveštaj MIA-e, u svom trećem godišnjem pregledu, takođe uključuje preporuke za delovanje. Činjenica da još uvek postoji savezni poverenik za anticiganizam bila je dovedena u pitanje jer je u koalicionom sporazumu nove savezne vlade izostalo opredeljenje za to.

Sada MIA međutim može da odahne i apeluje na političare da ojačaju kancelariju odgovarajućim resursima i osobljem.

Prve reči novog poverenika za anticiganizam verovatno će probuditi nadu u sintijskoj i romskoj zajednici: „Gde god se dogodi diskriminacija, mora joj se jasno i odlučno suprotstaviti – i od strane države i društva“, naglašava Mihael Brand.

On dodaje: „Važno mi je da se više fokusiram i na brojne pozitivne primere suživota većinskog društva i manjine.“