Nemačka: Motori za tenkove - umesto za vozove

Čim je Sebastijan Karl Šulte stupio na funkciju direktora fabrike motora Dojc u Kelnu - suočio se sa velikom politikom. U direktorsku fotelju je seo 13. februara 2022, a samo jedanaest dana kasnije Rusija je napala Ukrajinu. "Otada se svet, naravno, promenio", kaže danas Šulte.

Ono što je na početku njegove dužnosti izgledalo nezanimljivo – sada je stvarnost. Države-članice NATOsu se složile da će na odbranu i naoružavanje trošiti 3,5 odsto svog BDP. To Šulte vidi kao šansu za svoju firmu, jer nemački odbrambeni sektor nudi i privlačne poslovne perspektive.

Dojc d.o.o. (Deutz AG) je na glasu  kao najstariji aktivni proizvođač motora na svetu – njegov osnivač je Nikolaus August Oto po kojem su motori i dobili ime. U toj fabrici se više od 160 godina proizvode motori; u poslednje vreme uglavnom za traktore kao i poljoprivredne i građevinske mašine. Firma već decenijama radi za vojsku – ali u manjem obimu. Motori namenjeni vojsci donose dva odsto prihoda firme, ali njen direktor namerava da taj udeo u narednih pet godina poveća na pet do deset odsto.

Vojska koristi drukčije gorivo

Motori za vojsku su tehnički drukčiji od onih za civilna vozila. U armiji je rasprostranjeno korišćenje kerozinskog goriva JP-8 pa je potrebno prilagođavanje toj vrsti motora. Aleksander Has, razvojni inženjer u Dojcu, kaže: „Motori moraju biti manje osetljivi na temperature i generalno moraju biti solidije napravljeni". On dodaje da je za njega kao inženjera to izazov, ali da ga to i raduje.

No, nisu svi zaposleni u firmi širom sveta – a ima ih više od 5.000 – bili oduševljeni kada je direktor Šulte rešio da zakorači u vojni sektor. „Hoćemo li sada biti proizvođači oružja?" – zapitali su neki, kaže direktor, uz opasku da je početno nepoverenje u međuvremenu nestalo. To je verovatno i posledica činjenice da takvi poslovi jamče očuvanje radnih mesta.

Nikome nije lako

Za firmu Dojc je prošla godina bila prilično teška: posao s građevinskim mašinama uvek zavisi od globalne ekonomije. S druge strane, poslovi u odbrambenom sektoru uvek znače – dugoročne ugovore. „Ne ulazimo u ovaj posao iz očaja zato što nemamo drugu budućnost", kaže Šulte. Dojc je stekao svoje ime na svetskom tržištu, ali odbrambeni sektor je, kaže, dodatno poslovno područje kojim firma može da proširi spektar poslovanja.

U tome preduzeće iz Kelna nije usamljeno. Budući da nemačkoj automobilskoj industriji ne ide baš najbolje, mnogi proizvođači auto-delova traže nove klijente. Tako fabrika zupčanika iz Fridrihshafena ZF javlja da se njeni proizvodi sve više traže u vojnom sektoru.

„Planiramo proširenje aktivnosti", kaže portparol te firme: „Pored menjača prilagođavamo i kočnice za vojnu upotrebu". Dosad je odbrambeni sektor donosio pola procenta ukupnog prihoda. U fabrici zupčanika ne žele da daju prognoze.

Tenk nije Golf

Klaus-Hajner Rel iz Instituta nemačke privrede u Kelnu upozorava da je ukupan ekonomski potencijal sektora odbrane ograničen uprkos snažnom rastu izdataka za odbranu u Nemačkoj i drugim zemljama: „Automobilska industrija je otprilike deset puta veća od odbrambene industrije", kaže Rel. Po njegovim rečima, renesansa u proizvodnji oružja ne može potpuno da nadoknadi smanjenje porudžbina u automobilskom sektoru.

Do slične procene su došli i ekonomisti Univerziteta u Manhajmu koji su istraživali ekonomske posledice izdataka za naoružanje. Ukupna ekonomska korist je znatno manja nego kada se radi o državnim ulaganjima u obrazovanje, infrastrukturu ili staranje o deci, kako to pokazuju njihovi rezultati.

Međutim, za pojedine firme poslovanje u vojnom sektoru i te kako može da se isplati. Industrija naoružanja i vojne opreme je jedan srazmerno mali sektor privrede, kaže direktor Dojca Šulte. Ali za njegovu firmu bi to mogao da bude veoma unosan segment poslovanja.