Nemačka i Izrael: Jubilej u debeloj senci
12. maj 2025.
Pre šest decenija, 12. maja 1965. godine, Nemačka i Izrael su uspostavili diplomatske odnose. Bile su potrebne duže pripreme za to.
Jer, Drugi svetski rat okončan je 20 godina ranije. U obe zemlje bilo je živo sećanje na genocid koji je nacistička Nemačka počinila nad evropskim Jevrejima.
I danas, 80 godina nakon kraja rata, odnosi sa Izraelom ostaju izuzetno važni – ali i kompleksni.
Hercog u Berlinu, Štajnmajer u Izraelu
Na godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa u Berlin dolazi izraelski predsednik Isak Hercog. Zajedno s nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom posetiće memorijalni centar „Peron 17“ („Gleis 17“) na stanici Grunevald.
Sa tog koloseka je za vreme nacističkog režima oko deset hiljada10.000 Jevreja deportovano u koncentracione logore.
Hercog će se sastati s više od sto nemačkih i izraelskih tinejdžera, svestan da je antisemitizam, naročito među mladima u Nemačkoj, značajno porastao od početka rata u Pojasu Gaze pre više od godinu i po dana.
Hercog će potom, zajedno sa Štajnmajerom, otputovati u Izrael, gde će posetiti kibuc na granici s Gazom.
Merkel u Knesetu o „državnom rezonu“
Poseta se dešava u prvim danima nove nemačke vlade sa demohrišćaninom Fridrihom Mercom na čelu. Kao i svi kancelari pre njega, Merc je svestan posebnog značaja i odgovornosti Nemačke prema Izraelu.
Kada je bivša kancelarka Angela Merkel (CDU) 2008. godine posetila Izrael i govorila u parlamentu – Knesetu – upotrebila je izraz „državni rezon“ (Staatsräson) da opiše tu odgovornost.
Prema njenim rečima, to je posebna politička obaveza Nemačke da podržava egzistenciju i bezbednost Izraela.
Državni rezon kao maksima
To je politička maksima, ali ne i pravna. Ipak, kancelari posle Merkel – kao i većina pre nje – delovali su u duhu tog principa.
Uprkos kritikama izraelske ofanzive u Gazi, nemački političari uvek iznova ističu da Izrael ima pravo da se brani nakon brutalnog terorističkog napada islamističkog Hamasa 7. oktobra 2023, pri čemu Nemačka, kako naglašavaju, ostaje pouzdan saveznik Izraela.
U praksi, sprovođenje tog principa može biti veoma zahtevno: i u Nemačkoj jača kritika izraelske vojne akcije u Gazi. Od početka marta Izrael blokira isporuke pomoći u palestinske teritorije, što dovodi do gladi i smrti brojnih civila.
U prvom intervjuu kao kancelar za ARD, Fridrih Merc je rekao: „Mora biti jasno da izraelska vlada mora poštovati i međunarodno pravo, uključujući ratno pravo.“
Netanjahu na poternici
U novembru prošle godine, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje, između ostalih i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Galanta – zbog sumnje da su u Pojasu Gaze počinjeni ratni zločini.
Nemačka je jedan od osnivača tog suda i po zakonu bi morala da uhapsi Netanjahua ako bi došao u Nemačku.
Ipak, Merc je dan nakon parlamentarnih izbora, nakon telefonskog razgovora s Netanjahuom, izjavio da će kao kancelar pronaći „načine i sredstva“ da Netanjahu dođe u Nemačku, a da „ne bude uhapšen“.
Tu formulaciju Merc nije ponovio nakon što je stupio na funkciju kancelara.
Merc: Izrael da ispuni humanitarne obaveze
Umesto toga, novi kancelar je u intervjuu za ARD rekao: „Izrael ima pravo da se brani od brutalnog napada Hamasovih terorista od 7. oktobra i svega što je nakon toga usledilo.“
„Ali Izrael takođe mora ostati zemlja koja ispunjava svoje humanitarne obaveze – upravo tamo gde se ovaj užasni rat sada vodi, u Pojasu Gaze, tamo gde se nužno odvija sukob s Hamasovim teroristima.“
Spor oko naloga za hapšenje izraelskog premijera pokazuje koliko su odnosi između dve zemlje i danas kompleksni – i koliko ih određuje rat u Gazi.
Iako je bivša ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni) često putovala u Izrael od početka rata, poslednja poseta Netanjahua Berlinu dogodila se u martu 2023, kada je susreo tadašnjeg kancelara Olafa Šolca (SPD).
Nemačka i Izrael inače održavaju i tzv. međuvladine konsultacije – susrete kompletnih kabineta – kako bi naglasili posebnost bilateralnih odnosa.
Nemačka takve sastanke ima sa svega dvanaest zemalja u svetu. Poslednje konsultacije s Izraelom održane su pre više od sedam godina.