„Državni rezon“ ili „prisilna solidarnost“?

Bezbednost Izraela deo je nemačkog „državnog rezona“. Tako je to formulisala još bivša kancelarka Angela Merkel.

Osnovna ideja je da Nemačka, zbog masovnog ubijanja Jevreja u vreme nacizma, ima posebnu odgovornost za bezbednost Izraela.

Taj „državni rezon“ potvrdio je i prošli kancelar Olaf Šolc, nakon što je radikalno-islamistički Hamas u oktobru 2023. počinio masakr u Izraelu.

Ali sve oštrije delovanje Izraela u Pojasu Gaze, kao odmazda za napad Hamasa, otežava Saveznoj vladi u Berlinu da zauzme jasan stav.

Kancelar Fridrih Merc rekao je pre nekoliko dana: „Iskreno govoreći, više ne razumem – sa kojim ciljem izraelska vojska radi u Pojasu Gaze ono što radi.“

Dovođenje civilnog stanovništva u stanje takve patnje više se ne može opravdati borbom protiv terorizma Hamasa, rekao je.

Ipak, posledica nema. Na primer, nemačke isporuke oružja Izraelu se nastavljaju.

Strah od nove eskalacije

Izrael opravdava napade na Iran „neposrednom i egzistencijalnom pretnjom“ iz Irana. Ministar odbrane Izrael Kac, govorio je o „preventivnom udaru“. Iran je navodno bio na korak do razvoja atomske bombe.

Vlada u Berlinu deli zabrinutost Izraela. U saopštenju za medije, kancelar Fridrih Merc je, jutro nakon napada, ponovio „da Izrael ima pravo da brani svoje postojanje i bezbednost svojih građana“.

On je telefonom razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

U saopštenju dalje stoji: „Savezna vlada već godinama izražava zabrinutost zbog veoma naprednog iranskog nuklearnog programa. (...) Taj nuklearni program krši odredbe Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja i predstavlja ozbiljnu pretnju za ceo region, a posebno za državu Izrael.“ Cilj mora ostati „da Iran ne razvije nuklearno oružje“.

Evropa kao kibicer

Reakcija nemačke Vlade bila je očekivana, kaže Hans-Jakob Šindler, stručnjak za Bliski istok iz međunarodne organizacije „Counter Extremism Project“.

Nemačka u sukobu na Bliskom istoku igra tek sporednu ulogu, kaže on. „Naravno da bi mogla da se ponudi kao posrednik. Ali sada su odlučujući direktni pregovori SAD sa Irancima“, navodi Šindler u razgovoru za DW.

„Pregovarački format iz prošlosti, dakle Nemačka, Francuska, Velika Britanija i SAD sa Irancima, više nije deo te formule. Evropljani su, nažalost, u ovom sukobu sada više kibiceri nego akteri.“

Šindler ne veruje da će trenutna eskalacija nešto promeniti u osnovnim smernicama nemačke politike prema Izraelu.

„Mi nismo neka druga zemlja, mi smo Nemačka sa istorijom Holokausta. Zbog toga ne postoji nikakav drugi moralni ili etički izbor osim da se pokaže solidarnost sa Izraelom.“

To, međutim, ne znači da se automatski mora odobravati svaka pojedinačna operacija izraelske vojske i svaka odluka izraelske vlade, dodaje Šindler. „Nova savezna vlada bila je mnogo spremnija da kritikuje nego prethodna.“

Nema „prisilne solidarnosti“?

Zbog delovanja izraelske vojske u Gazi u poslednje vreme su se pojačale kritičke izjave na račun Netanjahuove vlade, i to čak unutar nemačke vladajuće koalicije sastavljene od konzervativnih Demohrišćana i Socijaldemokrata.

Neki članovi vlade izgleda strahuju da bi Izrael mogao da ih instrumentalizuje. „Nećemo dozvoliti da nas Izrael stavlja pod pritisak“, rekao je ministar spoljnih poslova Johan Vadeful krajem maja.

„Nećemo dozvoliti da budemo dovedeni u poziciju da budemo prisiljeni na solidarnost. Takva forma solidarnosti neće moći da postoji.“

O iranskom osvetničkom napadu na Izrael, Vadeful je rekao tokom posete Kairu: „Neselektivni iranski napad na izraelsku državnu teritoriju najoštrije osuđujemo“, rekao je političar CDU.

Ministar spoljnih poslova Izraela Gideon Saar informisao ga je po početku napada.

Dokle seže pravo na samoodbranu?

Nakon izraelskog napada, socijaldemokratski političar zadužen za spoljnu politiku Rolf Micenih rekao je za radio Dojčlandfunk da Izrael ima pravo na samoodbranu. Ali da je to pravo vezano za neposrednu opasnost i egzistencijalnu pretnju.

Da li je Izrael mogao da se pozove na to pravo, svakako će se razmatrati u Savetu bezbednosti UN. Micenih je naglasio opasnost iranskog nuklearnog programa. „Teheran je uvek nastavljao dalje, neodgovorno“, rekao je.

Postavlja se pitanje da li je izraelski napad bio legitiman prema međunarodnom pravu.

Stručnjaci za međunarodno pravo ukazuju na to da je preventivni napad dozvoljen samo ako je pretnja neposredna i ne može se drugačije sprečiti.

„To nije samoodbrana, već napad koji krši međunarodno pravo“, kaže Jan van Aken, predsednik stranke Levice, u razgovoru za DW.

„Naravno da države smeju da se brane od napada. Ali ovde akutno predstojao napad nuklearnim oružjem. Naprotiv: pošto su međunarodni kontrolori prisutni u Iranu, zna se da Iran uopšte nema visoko obogaćen uranijum od 90 odsto“, što bi bilo potrebno za bombu, kaže Van Aken.

Napadom su kontrole ukinute. Zbog toga će Iran sada brže moći da izgradi bombu „nego da smo se dalje oslanjali na pametnu diplomatiju“, dodaje on.

Nemačka ima „posebnu odgovornost za Izrael, za pravo Izraela na postojanje i za njegovu bezbednost. To nikada neće prestati“, dodaje ovaj političar.

„Ali to nas ne sme sprečiti da kritikujemo ratovanje koje krši međunarodno pravo – bilo u Gazi ili protiv Irana – i da preduzmemo odgovarajuće korake, poput priznanja države Palestine ili obustave isporuka oružja.“

Bezbednost jevrejskih objekata u Nemačkoj

U međuvremenu, neki političari u eskalaciji između Izraela i Irana vide i opasnosti po bezbednost u Nemačkoj.

Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint (bavarska CSU) najavio je, u dogovoru sa ministrima unutrašnjih poslova pokrajina, pojačane mere bezbednosti za zaštitu jevrejskih i izraelskih institucija u Nemačkoj.

Time će se biti spremno u slučaju da se iz bliskoistočne situacije razvije potencijalna bezbednosna pretnja u Nemačkoj.

Ministarstvo spoljnih poslova Izraela saopštilo je da će zatvoriti sve konzulate i ambasade te zemlje širom sveta.