Nemačka i dalje evakuiše ljude iz Avganistana

Čarter avion nemačke vlade sa izbeglicama iz Avganistana, sleteo je u sredu (5. marta) na aerodrom u Berlinu - po drugi put u roku od nedelju dana.

Većina tih Avganistanca je dovedena u Nemačku u okviru posebnog Programa vlade za prihvatanje posebno ugroženih ljudi iz Avganistana. Reč je o takozvanim lokalnim saradnicima, koji su radili za Bundesver ili druge nemačke institucije u Avganistanu, zatim, aktivistima za ljudska prava, novinarima, i drugima kojima preti progon pod talibanskim režimom - kao i članovima njihovih porodica.

Kako je saopštio portparol nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, u avionu koji je poleteo iz pakistanskog Islamabada bilo je 132 putnika - 72 žene i 58 muškaraca. Ukupno 57 putnika su mlađi od 18 godina, među njima sedmoro dece mlađe od dve godine.

Kako je saopšteno, među pristiglim Avganistancima je jedna osoba koja je radila za nemačke institucije sa pet članova porodice.

Kao posebno ugrožene su stigle 74 osobe: 22 osobe koje su posebno ugrožene i 52 člana njihovih porodica.

Četvoro ljudi i deset članova njihovih porodica došlo je preko „liste za zaštitu ljudskih prava", a još 38 preko programa za „premošćavanje".

Još 25 osoba, koje su takođe bile predviđene za ovaj let, u poslednjem trenutku nisu dobile mesto u avionu. Razlog za to, kako je rekao portparol, jeste što je „Savezna policija ukazala na moguće nepravilnosti u dokumentima".

Te slučajeve sada ponovo razmatraju nadležne institucije.

Još 3000 Avganistanaca čeka na proveru dokumenata

Prethodni specijalni avion nemačke vlade sa 155 ljudi iz Avganistana, stigao je u nemačku prestonicu u utorak 25. Februara - dakle dva dana posle prevremenih izbora za Bundestag.

Prema podacima vlade - više od polovine tih Avganistanaca - stiglo je u Nemačku kroz pomenuti posebni program za ugrožene ljude iz Avganistana.

Prema rečima ministarstva unutrašnjih poslova, među Avganistancima koji su tada doleteli, bilo je pet bivših saradnika nemačkih institucija sa svojim porodicama.

Prema podacima nemačkog ministarstva spoljnih poslova, od kako su talibani preuzeli vlast u Avganistanu 2021. izdato je oko 48.000 odobrenja za prijem ugroženih osoba. Njih 35.800 je do sada ušlo u Nemačku.

Svi tako pristigli Avganistanci prvo se smeštaju u prihvatne centre u Brandenburgu i Donjoj Saksoniji, a potom raspoređuju po saveznim pokrajinama prema takozvanom „Kenisgsberškom ključu" - mehanizmu koji se takođe primenjuje na tražioce azila.

Još 3.000 Avganistanca sa odobrenjem za prijem u Nemačku trenutno je u procesu provere, većinom u Pakistanu. Prema navodima savezne vlade, nove dozvole za prijem više se ne izdaju.

Kritike na račun programa vlade za prihvatanje Avganistanaca

Ministarka unutrašnjih poslova Brandenburga Katrin Lange (SPD) najavila je da ubuduće više neće prihvatati niti raspoređivati izbeglice iz programa Savezne vlade za Avganistan.

„Sada ću raskinuti ovaj sporazum", rekla je Lange u četvrtak, u intervjuu za javni servis RBB. Prihvatni centar više neće biti na raspolaganju za privremeni smeštaj u te svrhe.

„Izbor tih Avganistanaca je netransparentan, postoje ozbiljne sumnje u vezi sa sprovedenim proverama", izjavila je Lange za dpa. Takođe joj se čini čudnim da se gotovo četiri godine nakon preuzimanja vlasti od strane Talibana, još uvek evakuišu navodni saradnici Nemačke: .„Postoji mnogo otvorenih pitanja koja bi Savezna vlada trebalo da razjasni u vrlo kratkom roku."

Prethodno su i političari demohrišćanske Unije CDU i CSU, uključujući nekoliko pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova, kritikovali što Savezna vlada nije okončala program prihvatanja ljudi iz Avganistana.

Istovremeno su zahtevali veće napore kako bi se omogućile deportacije u Avganistan.

Otkako su talibani ponovo na vlasti u Avganistanu, Nemačka nema diplomatske odnose sa tom zemljom i prekinula je deportacije: jednom, uz pomoć Katara, krajem avgusta 2024deportovala  je 28 muškaraca osuđenih za krivična dela.

Nemački institut za ljudska prava zahteva nastavak programa

Međutim, Nemački institut za ljudska prava (DIMR) to vidi drugačije: „Preporučujemo da se strogo izbegavaju deportacije u Avganistan dok se situacija sa ljudskim pravima u toj zemlji fundamentalno ne promeni", piše u u saopštenju.

Ovaj nezavisni institut koji finansira Bundestag, smatra da u Nemačku ne treba dovoditi samo Avganistance koji su već dobili odobrenje za prijem - već i dalje proučavati slučajeve ljudi koji su već kontaktirani od strane nemačkih vlasti u okviru predselekcije.

„Ovi ljudi su dostavili sve dokumente i očajnički čekaju", navodi se u saopštenju DIMR.

Prema planovima bivše koalicije Socijaldemokrata, Zelenih i liberala, bilo je planirano da se program realizuje „tokom tekućeg mandata Bundestaga (najverovatnije do septembra 2025.)" - kako još uvek piše na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke.

Nemački institut za ljudska prava (DIMR) zatražio je nastavak ovog programa za Avganistan i pod novom vladom, koju ću najverovatnije činiti koalicija demohrišćana i socijaldemokrata.

20 godina rata u Avganistanu

Da podsetimo: posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. izvedenih putničkim avionima koji su poleteli iz Njujorka, predsednik SAD Džordž Buš mlađi za to je optužio Al Kaidu i talibane, i bombardovanjem Avganistana zajedno sa saveznicima pokrenuo rat protiv terorizma. Posle 10 godina, za vreme Baraka Obame, 2011. ubijen je vođa Al Kaide Osama bin Laden, ali je rat nastavljen.

Posle skoro 20 godina rata u kojem je učestvovala i Nemačka, administracija Donalda Trampa i talibani potpisali su mirovni sporazum u Dohi 29. februara 2020. - u vreme kada je svet tek počeo da saznaje da je suočen sa pandemijom korone. 

Prema tom sporazumu, SAD su se obavezale da će povući svoje trupe iz Avganistana do 1. maja 2021. Nakon što su talibani počeli iznenada da se približavaju prestonici Kabulu i proglasili pobedu 15. avgusta te godine, administracija  Džozefa Bajdenaje naredila hitno povlačenje Amerikanaca, a za njima su krenuli i ostali saveznici. Krajnji rok za evakuaciju je bio 31. avgust 2021.

Hiljadama Avganistanca koji su godinama radili za vojsku i civilne organizacije SAD i njenih saveznika - odjednom je pretila neposredna opasnost od talibana. Tokom desetak dana povlačenja zapadne vojske avionima, u inostranstvo je evakuisano ukupno više od 122.000 ljudi. Desetine hiljada Avganistanaca su potom morali kopnenim putem u susedni Pakistan, odakle su mnogi evakuisani - između ostalog i u Nemačku.