Nemačka dobila još 500 superbogataša

Superbogatašima se smatraju osobe čije finansijsko bogatstvo premašuje 100 miliona dolara. U roku od godinu dana, broj takvih ljudi u Nemačkoj porastao je za 500, dok je ukupna vrednost njihovog bogatstva u tom periodu skočila za 16 procenata. Ovakav rast objašnjava se pre svega velikim dobicima na međunarodnim finansijskim tržištima.

Skoro trećina finansijskog bogatstva Nemačke u rukama 3.900 ljudi

Prema najnovijem izveštaju „Global Wealth Report 2025“ koji je objavila konsultantska kuća Boston Consulting Group (BCG), pomenutih 3.900 superbogataša – koji se u stručnoj terminologiji vode kao „Ultra High Net Worth Individuals“ (UHNWI) – raspolaže ukupno sa oko tri biliona dolara. To čini približno 27 odsto celokupnog finansijskog bogatstva u Nemačkoj.

Ukupna bruto imovina nemačkih domaćinstava iznosi 22,9 biliona dolara, od čega se 11,1 bilion odnosi na finansijsku imovinu kao što su bankovni depoziti, hartije od vrednosti, penzioni fondovi i gotovina. Preostalih 11,8 biliona dolara uloženo je u nekretnine i druge materijalne vrednosti.

Nemačka treća u svetu po broju superbogataša

Na globalnom nivou, Nemačka je po broju superbogataša na trećem mestu – iza Sjedinjenih Američkih Država (33.000) i Kine (9.200). Povećava se i broj dolarskih milionera: trenutno ih je u Nemačkoj 678.000, što je 65.000 više nego prethodne godine.

Međutim, rast bogatstva nije ravnomerno raspoređen. „Što je niže mesto u hijerarhiji bogatstva, to je manji rast“, navodi BCG. Od rasta tržišta daleko više su profitirali superbogataši i milioneri nego domaćinstva sa skromnijim imovinskim stanjem.

Humanitarna organizacija Oksfam, međutim, oštro kritikuje sve veću koncentraciju bogatstva. U svom izveštaju iz januara 2025. godine upozorava da milijarderi i milijarderke u Nemačkoj u neuobičajeno velikoj meri bogatstvo duguju nasledstvu – čak 71 procenat njihovog bogatstva nije stečeno radom, već je nasleđeno. Za poređenje, globalni prosek iznosi 36 procenata.

Finansijsko bogatstvo naročito snažno poraslo

Prema „Globalnom izveštaju o bogatstvu“, globalna neto imovina iznosila je prošle godine 512 biliona dolara, što predstavlja rast od 4,4 odsto. Taj rast je primetno usporen u poređenju sa prosečnom stopom rasta od 5,3 procenta u prethodne četiri godine. Konsultanti objašnjavaju da su valutne fluktuacije i inflacija umanjile prinose, dok su geopolitičke tenzije unele dodatnu nesigurnost.

U zavisnosti od klase imovine, razlike su bile značajne. Tako je globalno finansijsko bogatstvo poraslo za 8,1 procenat, pre svega zahvaljujući snažnom zamahu na svetskim berzama. Nasuprot tome, realna imovina (poput nekretnina i materijalnih dobara) opala je za 0,4 odsto, dok su obaveze (dugovi) porasle za 0,2 procenta, što je dodatno usporilo ukupni rast neto imovine.

Autori BCG studije predviđaju da će globalno finansijsko bogatstvo do 2029. godine rasti po prosečnoj godišnjoj stopi od oko šest procenata. Najveći rast se očekuje u azijsko-pacifičkom regionu, gde bi finansijska imovina mogla rasti i do devet procenata godišnje, znatno brže nego u Severnoj Americi (četiri procenta) ili Zapadnoj Evropi (pet procenata).