Nemačka bi da se suoči s greškama tokom pandemije korone

Suočavanje s pandemijom korone je „otvoreno gradilište“, rekla je Berbel Bas, neposredno pre kraja svog mandata na mestu predsednice Bundestaga. Ta političarka socijaldemokrata (SPD) u međuvremenu je imenovana za ministarku rada u novoj nemačkoj vladi koju predvodi demohrišćanski političar (CDU) Fridrih Merc.

Na 112. strani koalicionog sporazuma demohrišćana i socijaldemokrata nalazi se rečenica koja bi Berbel Bas mogla da se dopadne: „Sveobuhvatno ćemo ispitati pandemiju korona-virusa u okviru istražne komisije, posebno kako bismo izvukli pouke za buduće pandemijske događaje.“

Dva cilja istražne komisije

Tokom mandata prethodne vlade u kojoj su bili SPD, Zeleni i liberali (FDP) o tome nije mogao da bude postignut dogovor. Opoziciona Levica uzalud je u oktobru 2024. podnosila predlog o osnivanju istražne komisije Bundestaga u kojem je formulisala dva cilja:

„Prvo, izgubljeno poverenje treba povratiti kroz ozbiljnu reviziju. Drugo, to bi trebalo da pruži uvide i preporuke za delovanje koji će nam pomoći da dođemo do proaktivnijeg, mudrijeg i efikasnijeg odgovora na ovu pandemiju, ali i u slučaju da se takva pandemijska situacija ponovi.“

Virusolog u nemačkom Bundestagu

Ovaj sadašnji drugi pokušaj da se formira istražna komisija ima za cilj da nadoknadi propušteno. Još uvek se ne zna kada bi ona mogla da počne s radom, ali stručnjaci su već spremni. Među njima je Hendrik Štrek, jedan od vodećih nemačkih virusologa koji je postao poznat tokom pandemije. Na izborima za Bundestag u februaru ove godine, on je na listi CDU osvojio direktan mandat u Bonu.

Štrek ima 47 godina, član je Odbora za zdravlje nemačkog parlamenta, a savezna vlada imenovala ga je i za komesara zaduženog za pitanja zavisnosti i droga. On koronu i njene posledice sagledava iz različitih perspektiva: naučne, medicinske i političke. Smatra da je istraga pandemije „apsolutno neophodna“. To je bila „najveća kriza od Drugog svetskog rata“, ocenio je Štrek u intervjuu za Dojče vele.

Nada se da će kao poslanik u Bundestagu uspeti da pronađe odgovore na pitanja koja su, po njegovom mišljenju, do sada bila nedovoljno ispitana. Na primer: kako funkcionišu naučni saveti vlade u krizi poput one koju je izazvala pandemija korone? „To je područje napetosti između nauke, politike i javnosti“, ocenjuje virusolog na osnovu sopstvenog iskustva.

„Doživela sam pandemiju radeći u hitnoj pomoći“

Poslanica opozicione Levice Stela Merendino, koja je takođe članica Odbora za zdravlje Bundestaga, slaže se da se bez istražne komisije ne mogu izvući nikakve lekcije za budućnost. Ta političarka je po profesiji medicinska sestra, a u izjavi za DW naglašava: „Doživela sam pandemiju radeći u hitnoj pomoći. Gledala sam ljude kako umiru sami, jer im više nismo dozvoljavali da vide svoje voljene.“

Merendino kritikuje to što su mnogi ljudi ostali sami tokom pandemije: sa svojim ekonomskim brigama, brigom o deci, svojom usamljenošću ili preopterećenošću. „To je podstaklo bes i nepoverenje koje traje i danas“, kaže ona. Ipak veruje da je moguće da se te otvorene rane zaleče: „Ne moramo da ubeđujemo sve, ali moramo da saslušamo one koji su za to otvoreni. A kao političari moramo da imamo hrabrosti da priznamo greške.“

Merendino pre svega očekuje veću podršku države i društva za ljude koji i dalje pate od posledica korone. „Znam medicinske sestre koje više ne mogu da rade zbog produženog kovida. Mnoge se bore za priznanje, za finansijsku sigurnost. I to u zdravstvenom sistemu koji je ionako preopterećen.“

Ublažiti podele u društvu

I poslanik demohrišćana Hendrik Štrek smatra da nedostaje dublji pogled na emocionalne posledice pandemije. Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer bar je pokušao da to učini. Tokom pandemije, ali i nakon nje, sastajao se s pogođenima iz svih društvenih slojeva kako bi s njima razgovarao. Štrek misli da je potrebno uraditi još više, na premer formirati građanski savet na čelu kojeg bi bio predsednik Štajnmajer. „Takvo nešto bi bilo od pomoći“, kaže.

Primeri iz drugih zemalja takođe bi mogli da pomognu u procesu suočavanja sa pandemijskom prošlošću, kaže Štrek. „Kao naučniku, važno mi je da pogledam različite rezultate.“ Na primer, veoma pažljivo je čitao izveštaje iz Engleske. „Možda je od zemlje do zemlje variralo to kako su određene mere funkcionisale“, oprezno kaže virusolog iz Bona.

„Više podataka i više analiza pomoći će nam da dobijemo tačniju sliku“, zaključuje Henrik Štrek. Uveren je da bi to pomoglo i da se ublaže podele u društvu.