Nemačka: A da se ipak ukine neki praznik?

U Nemačkoj se povremeno vode rasprave o praznicima: neki smatraju da bi ih trebalo biti još više, dok drugi predlažu da bi, na primer, jedan mogao biti ukinut. Samo u periodu od Velikog petka do Duhova u Nemačkoj postoji pet dana praznika koji padaju radnim danima.

Istraživanja pokazuju da mnogi poslodavci odbacuju ideju ukidanja nekog praznika. Slično razmišljaju i zaposleni: dve trećine radno aktivnih građana u Nemačkoj protivi se ukidanju praznika.

Jedino se većina penzionera izjašnjava u prilog toj ideji.

Naučnici i njihova računica

Svakoga dana kada se ne radi to državu košta milijarde evra – pokazuju proračuni Instituta za nemačku privredu iz Kelna (IW), koji je blizak poslodavcima. Prema tim proračunima, jedan dodatni radni dan mogao bi da poveća bruto domaći proizvod za čak 8,6 milijardi evra.

„To je u apsolutnim brojkama značajna cifra i mogla bi predstavljati određeno rasterećenje za državni budžet", kaže Kristof Šröder, ekspert za tržište rada iz IW Kelna.

Učinak jednog dodatnog radnog dana bio bi primetan u brojnim granama: u industriji, ali i u pojedinim sektorima usluga, dodatni radni dan mogao bi da ima pozitivan efekat.

„Najveći efekat vidieo bi se u građevinskoj industriji", kaže Šröder.

Poslodavci (i u građevini) protiv ukidanja praznika

Zar ne bi, s obzirom na ovakve podatke, privreda trebalo da se zalaže za ukidanje jednog praznika?Ne, kaže, na primer, Tomas Rajman. On vodi građevinsku firmu ALEA AG u petoj generaciji; u njegovom preduzeću za visoko i niskogradnju zaposleno je ukupno 88 radnika.

„Sigurno je tačno da produktivnost raste kada se ukine jedan praznik. Ali pitanje je da li se to zaista pozitivno odražava ili time samo demotivišem zaposlene", kaže ovaj preduzetnik. On se čak plaši da bi ukidanjem praznika radnici možda bili skloniji da nadoknade slobodno vreme bolovanjem.

Markus Mihel, vlasnik kompanije Meyer-Haake GmbH, smatra da bi neke druge mere bile mnogo korisnije za podsticanje privrede. On proizvodi medicinske uređaje za domaće i međunarodno tržište – sve „Made in Germany". Ono što njemu, kao i mnogim drugim preduzetnicima, najviše otežava rad jeste stalno kolebanje i mnoštvo birokratskih prepreka.

„Mislim da bi pravi način da se poveća BDP bio da se stvori osećaj sigurnosti – jasna struktura na koju se može dugoročno osloniti", naglašava on. Preduzećima, kaže, treba dati podsticaj da ulažu i šire proizvodnju. „Isto važi i za poslodavce i za zaposlene: ako imate radnike koji se osećaju sigurno i koji su motivisani, oni će rado i predano raditi."

Slično razmišlja i Luc Vajler, čija firma „Klimasfalt" uglavnom posluje u oblasti izgradnje puteva. Iako ima pune ruke posla, ne veruje da bi dodatni radni dan imao smisla za njegovu firmu:

„Mi uvek računamo s 220 radnih dana. U poslednje vreme taj broj je pao na 215, jer su dani bolovanja porasli za pet dana."

Ako bi sada jedan praznik bio ukinut, situacija se, po njegovom mišljenju, ne bi poboljšala: „To je naporan posao i potrebno je vreme za oporavak." Osim toga, naglašava: „Sindikati će taj dan ponovo uzeti nazad – bilo kroz novac, bilo kroz radno vreme. Ne verujem da će to nešto doneti."

Sindikati žele još praznika

Stav sindikata o ukidanju praznika je, u stvari, veoma jasan – i ide čak u potpuno suprotnom pravcu:

„Nije tajna da bismo rado uveli još jedan dodatni praznik", kaže Mihael Rudolf iz Nemačke konfederacije sindikata za pokrajine Hesen i Tiringija. Kao mogućnost pominje, recimo, praznik povodom Dana žena ili Dan oslobođenja od fašizma.

Rudolf naglašava da zaposlenima nije potrebno manje, već više vremena za odmor. Zato rasprave o ukidanju praznika nailaze na nerazumevanje: „To ljuti zaposlene. Zato smo jasno protiv pooštravanja radnih uslova ili ukidanja praznika."

Bavarska 14 dana, Hesen 10 dana

Ali u pitanju nije samo rasprava o mogućem ukidanju jednog državnog praznika – već i nejednaka raspodela praznika, koja u nekim pokrajinama izaziva negodovanje. Tako u Bavarskoj ima čak 14 dana praznika – najviše u celoj Nemačkoj, dok ih u Hesenu ih ima samo deset.

Razlog za to leži u činjenici da je u većini nemačkih pokrajina praznik ili Dan reformacije 31. oktobra ili Svi sveti 1. novembra. Samo u Hesenu i Berlinu oba dana su radna, a prodavnice ostaju otvorene. Međutim,u Berlinu je već nekoliko godina Dan žena praznik.