Nemačka dobila saveznu poverenicu za zaštitu životinja

Ima nade za piliće koji hramlju zato što se prebrzo i preterano tove. Ima i za krave čije su vimena podignuta toliko da njihov skelet to ne može da izdrži. A ima nade i da će doći kraj agoniji krokodila, zmija i gmizavaca koji u Nemačkoj još uvek mogu da se drže po kućama. Veterinarka Arijane Kari trebalo bi da popuni dosadašnje praznine kada je reč o onome što je Nemačka sebi postavila kao „državni cilj“ – da se pruži zaštita životinjama.

„U svom radu kao poverenica savezne vlade za zaštitu životinja vidim sjajnu priliku za unapređenje dobrobiti životinja. Koristiću se svojim znanjem veterine, ali i iskustvom u radu u odnosima s javnošću kako bih prenela više znanja o potrebama životinja. Jer, znanje štiti životinje“, rekla je Kari.

-pročitajte još: Živa bića kao igračke

Nemački kućni ljubimci, ali pre svega stoka – odnosno jedanaest miliona goveda, 26 miliona svinja i 173 miliona komada živine – sada po prvi put imaju svoju „zastupnicu“ na saveznom nivou. Do sada je devet nemačkih pokrajina imalo poverenike za zaštitu životinja, a i sama Kari je od 2017. bila zamenica takvog poverenika u pokrajini Baden-Virtembergu.

Kari će biti angažovana u okviru Saveznog ministarstva hrane i poljoprivrede, a ministar Džem Ozdemir hvali je kao „dokazanu ekspertkinju“: „Formiranjem kancelarije na saveznom nivou dodatno ćemo ojačati zaštitu životinja u Nemačkoj, strukturno i institucionalno. To pokazuje koliko je za saveznu vladu važno pitanje zaštite životinja“, kaže ministar iz redova Zelenih.

-pročitajte još: Sloboda za svinje?

Pred Kari je „mamutski zadatak“

Arijane Kari poznata je po tome što se 2018. u Baden-Virtembergu izjasnila protiv sastavljanja spiska pasa za borbe i umesto toga se zalagala za uvođenje opšte licence za držanje pasa. I ne hvali je samo njen budući šef, ministar Ozdemir, već i predsednik Nemačkog društva za zaštitu životinja Tomas Šreder. On kaže da je Kari dobar izbor, ali i dodaje da se ona suočava s „mamutskim zadatkom“.

„U načelu, uvođenje funkcije saveznog poverenika za zaštitu životinja jeste pravi korak, ali mene brinu njene nadležnosti. Ona može samo da savetuje ministra Ozdemira, ali ne može direktno da pristupi drugim ministrima.“

Šreder navodi dva primera koji pokazuju zašto je to važno. Ako se životinje transportuju u kamionskim prikolicama zbijene na dva sprata, pa leđima stalno udaraju u plafon, onda se to tiče Ministarstva saobraćaja. A ako se postavi pitanje koji su eksperimenti na životinjama prihvatljivi, a koji nisu, onda se odgovor traži u Ministarstvu nauke, kaže predsednik Nemačkog društva za zaštitu životinja.

Zaštita životinja je pitanje za sva ministarstva

Da li će ministar saobraćaja Folker Vising ili ministarka nauke Betina Štark-Vacinger, a oboje su iz redova Liberala (FDP), dozvoliti saveznoj poverenici iz Ministarstva poljoprivrede (na čijem je čelu ministar iz redova Zelenih) da utiče na njih? Šreder u to sumnja: „Ostala ministarstva nemaju nikakvu ulogu u tom zadatku i mislim da je to greška. S obzirom na to da je zaštita životinja promovisana u ’državni cilj’, to znači da sva ministarstva moraju da razmatraju to pitanje, a ne samo Ministarstvo poljoprivrede.“

Nemačka je naime 1. avgusta 2022. postala prva zemlja u Evropskoj uniji koja je zaštitu životinja postavila za „državni cilj“ – i to se navodi u članu 20a Osnovnog zakona (ustav Nemačke, prim. red), gde se naglašava: „Od sada će država štititi prirodne osnove života i životinje“.

Da se zaštita životinja u Nemačkoj shvata ozbiljno potvrđuje, između ostalog, i odluka Saveznog upravnog suda u Lajpcigu iz 2019. Tada je naime presuđeno da ekonomski interes velikih farmi nije dovoljan razlog za masovno ubijanje muških pilića – nakon čega je usledila i zabrana.

Nemačka više nije evropski prvak u zaštiti životinja

Međutim, mnoga udruženja za zaštitu životinja ukazuju da se i dve decenije od izmena zakona i dalje više govori o koristi od životinja, a premalo o njihovoj zaštiti. Odnosno, kako ukazuju, zaštita životinja i dalje se u velikoj meri zanemaruje. Tomas Šreder zato smatra da Nemačku više nije zemlja koja prednjači kada je reč o zaštiti životinja.

„Pali smo na listi zemalja po pitanju zaštiti životinja, jer svesno i decenijama imamo rupe u odgovarajućem zakonu, a da pritom niko ništa ne preduzima. Mislim da se više ne može reći da smo najbolji u Evropi.“ Predsednik Nemačkog društva za zaštitu životinja zato se zalaže za prehrambenu politiku kojoj nije cilj da postavlja izvozne rekorde: „Filozofija više ne sme da bude da svet treba da se hrani proizvodima iz Nemačke, odnosno iz Evrope“, kaže Šreder.

Kari nema mnogo vremena

Pred Arijanom Kari je dakle mnogo posla, a vremena je malo. Njen mandat se okončava sa mandatom ove vlade. Neka nova vlada bi eventualno krajem 2025. mogla i da ukine tu funkciju. Zato bi, smatra Tomas Šreder, za te dve i po godine poverenica trebalo da postigne barem sledeće:

„Moja najveća želja bi bila da svaki ministar mora svoju odluku da obrazloži u smislu zaštite životinja – bilo da se radi o transportu, istraživanju ili pravosuđu. U ovom trenutku u svakom nacrtu zakona mora se voditi računa o pitanjima rodne ravnopravnosti, odnosno o pitanjima održivosti. U budućnosti bi tako trebalo da bude i kada je reč o zaštiti životinja. I da na na kraju svakog zakona piše: U skladu je sa državnim ciljem zaštite životinja.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.