Da li Nemačka ima previše studenata?

Aleksandra Žil (25) još jednom baca pogled na tabelu, pa zatvara svoj laptop. Radi u radi u kadrovskoj službi firme Erlenbah, koja proizvodi mašine za obradu ekspandirane pene koja se koristi u industriji ambalaže, automobila, građevine…

„Poznajem ovu firmu već mnogo godina. Prvo radno iskustvo sam stekla još tokom školovanja kroz sezonske poslove. I zato mi je posle mature bilo jasno: neću da studiram, nego ću da se školujem za konkretno zanimanje", kaže ona.

U firmi Erlenbah najpre je završila školovanje za industrijsku komercijalistkinju, zatim se dodatno kvalifikovala kao kadrovska referentkinja, a potom je završila i osnovne studije iz oblasti menadžmenta ljudskih resursa, vanredno putem daljinskog studija.

„To je bila svesna odluka – protiv univerziteta. Posle škole mi je bilo dosta teorije. Htela sam konačno nešto praktično da naučim i da radim."

U njenom krugu prijatelja mnogi su krenuli na studije. Delom je bilo i nerazumevanja zbog njene odluke.

„U društvu postoji izvestan pritisak da se posle mature automatski upiše fakultet. Po mom mišljenju, studije su precenjene, a stručno obrazovanje potcenjeno", smatra Žil.

„Univerzitet mi je bio previše neorganizovan. Mnogi upišu nešto, a ni posle mnogo semestara ne znaju čime žele da se bave. Svoju odluku, u svakom slučaju, nikada nisam zažalila."

Dobre plate i u dualnom sistemu

Holger Benc je direktor Privredne i industrijske komore u Koblencu i zadužen je za stručno obrazovanje i usavršavanje. Kod njega se informisala i Aleksandra Žil.

„Uprkos teškoj privrednoj situaciji, u našem regionu i dalje postoji velika potražnja za stručno obrazovanje", objašnjava Benc. „Naš cilj je da se obratimo upravo mladima sa završenom gimnazijom i zainteresujemo ih za stručno obrazovanje", kaže on i navodi da ima više od 130 zanimanja „u ponudi".

U pokrajini Rajnland-Pfalc već tri godine zaredom ima više mladih na prvoj godini stručnog obrazovanja nego studenata na prvoj godini fakulteta.

„Odlučujuće je to što nakon trogodišnjeg obrazovanja mogu da se steknu dodatne kvalifikacije. Nivo diploma u okviru višeg stručnog obrazovanja odgovara nivou bačelor ili master studija na univerzitetu – često i kada je reč o visini plate", ističe Benc.

Benc predviđa da će se borba za stručnu radnu snagu dodatno zaoštriti. „U narednim godinama će u Rajnland-Pfalcu svake godine nedostajati oko 50.000 kvalifikovanih radnika. Sličan je trend i na nivou cele Nemačke."

Reforme za bolji imidž

Jonas Henrih ima precizne podatke o nemačkom tržištu stručnog obrazovanja. U Institutu za privredna istraživanja ifo u Minhenu, on je stručni savetnik zadužen za makroekonomiju i ankete. Redovno šalje upitnike kadrovskim službama širom Nemačke.

„Postoji volja da se mladima omogući stručna obuka i obrazovanje. Prema našem poslednjem istraživanju, to želi 85 odsto firmi. Ali skoro dve trećine – tačnije 61 procenat – ima problem da pronađe kandidate", objašnjava Henrih.

Pritisak je postao toliko jak da velika većina preduzeća zbog toga traži reformu stručnog obrazovanja.

„Preduzeća žele modernije stručne škole i nastavne planove. Uglavnom se radi o tome da stručno obrazovanje dobije bolji imidž", kaže istraživač iz ifo instituta. Tako bi, na primer, nastavne teme trebalo prilagoditi zahtevima savremenog radnog sveta.

Pored toga, stručne škole i firme koje nude stručno obrazovanje moraju bliže da sarađuju.

„Ta saradnja bi mogla doprineti da se premosti jaz između teorije i prakse", navodi Henrih. Što je firma manja, to je teže doći do mladih, dodaje on. „Više od polovine malih firmi ne može da pronađe mlade ljude za obuku", objašnjava Henrih. A stručno obrazovanje igra ključnu ulogu za stabilnost tržišta rada, jer su mladi na stručnoj obuci budućnost nemačke privrede.

Stručna radna snaga biće sve traženija

Ahim Derks već decenijama analizira tržište stručnog obrazovanja i rada, kao i njihovu međusobnu zavisnost. On je zamenik glavnog direktora Nemačke industrijske i privredne komore (DIHK) u Berlinu.

„Demografski razvoj predstavlja ogroman izazov za naše firme. Sledeće godine ćemo imati svega oko 750.000 maturanata, što je oko 200.000 manje nego pre 20 godina", kaže Derks.

Po njegovom mišljenju, previše mladih ljudi posle škole ide na univerzitet.

„Ranije je dualno obrazovanje zaista imalo prednost. Još 1992. skoro dvostruko više mladih je započinjalo stručno obrazovanje nego studije na univerzitetu. Ogroman porast broja studenata poslednjih godina pre svega se objašnjava time što sve više đaka stiče univerzitetsku spremu, odnosno imaju maturu."

I Ahim Derks, poput Aleksandre Žil, smatra da bi za mnoge mlade ljude neki drugi put bio bolji.

„Otprilike svaki četvrti student koji upiše osnovne studije u Nemačkoj napusti fakultet bez diplome. To je više od 100.000 mladih godišnje, koji bi verovatno mnogo bolje prošli da su se odlučili za dualno obrazovanje."

Na pomolu zaokret?

No, Derks trenutno primećuje promenu trenda. Procenat gimnazijalaca među onima koji započinju stručnu obuku ponovo raste.

„Prošle godine bilo je oko 490.000 brucoša i oko 487.000 početnika u stručnom obrazovanju u firmama. Dakle, broj studenata i pripravnika u dualnom sistemu je skoro izjednačen. Pored toga, postoji i više od 150.000 mladih koji se odlučuju za obrazovanje u zdravstvu, nezi i socijalnim zanimanjima."

Ipak, prema podacima DIHK, prošle godine ostalo je nepopunjeno oko 70.000 mesta za stručno obrazovanje.

„Nedostatak kvalifikovane radne snage nije samo ozbiljan problem za preduzeća, već i za privredni razvoj cele zemlje", upozorava Derks. „Upravo s obzirom na megatrendove poput digitalizacije, veštačke inteligencije i klimatske politike, Nemačka je upućena na kvalifikovanu, stručnu radnu snagu."