NATO odlučio da poveća vojne izdatke

Pod utiskom ruske agresije na Ukrajinu i na nagovor američkog predsednika Donalda Trampa, NATO se obavezao na do sada neviđeno povećanje odbrambenih izdataka. U završnoj deklaraciji na samitu u Hagu, saveznici su se obavezali na novi cilj: ulaganje pet odsto svog bruto domaćeg proizvoda godišnje u odbranu i bezbednost najkasnije do 2035. godine – što je najviši nivo od Hladnog rata.

Prethodni cilj bio je dva procenta. Time je za sada sprečeno udaljavanje članica saveza, čega su se mnogi plašili nakon Trampove izborne pobede. Zauzvrat, za obećanje od pet odsto, saveznici sada očekuju da Tramp ne ostavi nikakvu sumnju da će Sjedinjene Države ostati posvećene pružanju pomoći prema Članu 5 Ugovora o NATO i pod njegovim vođstvom. To se odnosi i na sporazum da partner u Alijansi može da računa na podršku saveznika u slučaju napada, i da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

„Molim vas, neka se niko ne usudi da napadne NATO“

Na kasnije održanoj konferenciji za novinare, nemački kancelar Fridrih Merc je u skladu sa tim upozorio Rusiju. „Molim vas, neka se niko ne usudi da napadne NATO, bilo gde“, rekao je. Rusija nije dovoljno jaka da napadne NATO u celini, „ali jednostavno ne znamo da li će jednog dana testirati našu odbrambenu spremnost“, dodao je Merc.

„Najjači savez u istoriji“

U deklaraciji samita se navodi: „Mi, šefovi država i vlada Severnoatlantskog saveza, sastali smo se u Hagu kako bismo potvrdili našu posvećenost NATO, najjačem savezu u istoriji, i da bismo ojačali transatlantske veze.“ Naglašavaju da ostaju ujedinjeni i odlučni da zaštite milijardu građana na teritoriji Alijanse.

Tramp je u prošlosti više puta izražavao sumnje u to da li SAD i dalje stoje iza NATO-ugovora. Ove srede (25. jun) on je dogovor o njegovom cilju potrošnje na odbranu ocenio kao „ogroman“ uspeh.

Rute: Odgovornost za zajedničku bezbednost

Sporazum o odbrambenim izdacima posebno predviđa da svaka država-članica u budućnosti mora da potroši iznos od najmanje 3,5 odsto BDP kako bi „pokrila osnovne odbrambene potrebe i ispunila ciljeve NATO u pogledu sposobnosti“. Pored toga, mogu se uzeti u obzir i, na primer, rashodi za borbu protiv terorizma i vojnu infrastrukturu. To bi moglo da uključuje i investicije u železničke pruge, mostove sa kapacitetom za prevoz tenkova i proširenje luka.

Na završnoj konferenciji za novinare, generalni sekretar NATO Mark Rute pozvao je saveznike da svoje reči pretvore u dela. „Naravno, posao ovde nije završen. Ovo je samo prvi dan“, rekao je on na kraju samita. Sada moramo „zasukati rukave da bismo ovaj novi plan sproveli u delo“.

Odluke donete u Hagu značajno jačaju NATO, ocenio je Rute. „One takođe čine NATO pravednijim savezom, gde i Evropa i Kanada preuzimaju svoj deo odgovornosti za našu zajedničku bezbednost.“ Posvećeni smo, kaže generalni sekretar, obavezi uzajamne pomoći iz člana 5 Ugovora o NATO i odlučni su da ostanemo nepokolebljivi. Niko ne bi trebalo da sumnja u sposobnosti NATO, rekao je Rute, očigledno pritom misleći na ruskog predsednika Vladimira Putina.