NATO mora da motri na Zapadni Balkan

Poseta generalnog sekretara NATO Marka Rutea Kosovu i Bosni i Hercegovini dolazi usred rastućih transatlantskih tenzija. Zamrznuti sukobi u regionu Zapadnog Balkana prete da ponovo eskaliraju.

Bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg redovno je upozoravao na opasnost od zamrznutih sukoba u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Sada njegov naslednik Mark Rute prvi put posećuje ove dve zemlje otkako je preuzeo dužnost u oktobru 2024. godine.

U ponedeljak (10. mart) prvo će otputovati u Sarajevo, a sutradan u Prištinu.

Poseta se odvija u atmosferi transatlantskog raskola, koji predstavlja izazov bez presedana za evropski bezbednosni poredak – ne samo na Zapadnom Balkanu, čija nedovršena transformacija i integracija u EU predstavljaju neuralgičnu tačku kontinenta.

Na Kosovu snage Kfora obezbeđuju mir i granice od završetka rata 1999. godine. Međunarodne mirovne snage takođe su raspoređene u Bosni i Hercegovini od Dejtonskog sporazuma, a od 2004. predvodi ih EU.

Više od dve decenije nakon završetka rata, povlačenje evropskih vojnika nije na vidiku – naprotiv.

Od početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, region je ponovo u centru pažnje, posebno jer je bezbednosna situacija dodatno pogoršana zbog geopolitičkih promena poslednjih godina.

Napeta bezbednosna situacija

Od Dejtona, BiH je podeljena na dva entiteta, koji imaju široku autonomiju, ali zajednički upravljaju na državnom nivou. Republika Srpska pod predsednikom Miloradom Dodikom, koji godinama vodi militantnu nacionalističku politiku, teži otcepljenju od BiH – potez koji je oštro kritikovan u međunarodnoj javnosti.

Dodik je pod američkim sankcijama, a prvostepenom presudom Suda BiH u februaru je osuđen na zatvorsku kaznu i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija. On ne priznaje presudu i u tome ga podržavaju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban.

Dodik takođe održava dobre odnose sa Kremljom. Devetog januara ove godine, kao i svake godine, u Banjaluci je održana parada policijskih snaga Republike Srpske, uz učešće Srbije i Rusije.

Time se obeležava dan kada je 1992. godine proglašena Republika Srpska – tadašnja nelegalna secesija bila je jedna od prekretnica na putu ka ratu u BiH. Vrhovni sud BiH zabranio je obeležavanje 9. januara kao zvaničnog praznika.

Tenzije na Kosovu

Na Kosovu, vlada u Prištini od 2021. godine sprovodi politiku uvođenja jedinstvenih nacionalnih simbola i institucija.

Ova bivša srpska pokrajina, većinski naseljena Albancima, proglasila je nezavisnost od Srbije 2008. godine, što Beograd do danas nije priznao. Zbog toga su ključne javne institucije, poput obrazovanja i zdravstva, naročito na pretežno srpskom severu, i dalje pod upravom Beograda.

Tamo su se koristili srpski dokumenti i dinar, umesto evra, koji je zvanična valuta na Kosovu.

Kada je vlada premijera Albina Kurtija počela da suzbija ovu praksu, na severu Kosova su izbili protesti i blokade, koje su podržavali radikalni nacionalisti iz Srbije i zvanični Beograd.

Tokom 2022. godine, gotovo svi srpski poslanici i državni službenici u policiji i pravosuđu podneli su ostavke, a lokalni izbori u opštinama na severu bojkotovani su dva puta zaredom. EU je 2023. godine donela političke i ekonomske mere protiv Kurtijeve vlade.

U septembru 2023. godine izveden je teroristički napad srpskih militanata u blizini manastira Banjska na severu Kosova, pri čemu su ubijeni jedan kosovski policajac i trojica napadača.

Kao rezultat toga, prisustvo kosovskih snaga bezbednosti na severu je značajno povećano, postavljeni su kontrolni punktovi, dok je uvoz robe iz Srbije zaustavljen.

Zbog svih ovih događaja, međuetnički odnosi su pogoršani više nego ikada u prethodnim godinama. Vučić i Kurti međusobno se optužuju, dok istovremeno blokiraju dijalog između dve zemlje pod okriljem EU.

Strah od povlačenja američkih trupa

Pored ovih tenzija, Brisel strahuje od mogućeg povlačenja Sjedinjenih Država iz Evrope, uključujući i njihov kontingent od oko 600 vojnika u Kforu. Iako su evropske države od jugoslovenskih ratova preuzele sve važniju ulogu u regionalnoj stabilnosti, one su uvek zavisile od američke podrške.

Iako Rute tvrdi da ne vidi razloge za brigu, ovaj scenario ne može se isključiti s obzirom na sve oštriju retoriku nove američke administracije pod predsednikom Donaldom Trampom. Pored toga, lokalni nacionalisti poput Dodika osećaju se ohrabrenima Trampovim stilom rukovođenja i nadaju se njegovoj podršci.

Na primer, prva Trampova administracija je 2018. godine podržala planove za razmenu teritorija između Kosova i Srbije, koji su predviđali zamenu područja na Kosovu pretežno naseljenih Srbima za delove Srbije u kojima dominiraju Albanci.

Zvaničnici američke vlade i Trampovi bliski saradnici, poput specijalnog izaslanika Ričarda Grenela, kritikuju Kurtija i traže oslobađanje bivšeg predsednika Hašima Tačija, kojeg je pred Specijalnim sudom Kosova u Hagu optužio isti tužilac koji je kasnije bio specijalni istražitelj u SAD za slučajeve protiv samog Trampa.

Zamenica sekretara za medije Pentagona, Kingsli Vilson, nedavno je na mreži X napisala: „Make Kosovo Serbia again“ („Učinite Kosovo ponovo Srbijom“).

Dok je NATO fokusiran na sukobe u ove dve zemlje, BiH i Kosovo su istovremeno ključni za buduću evropsku bezbednosnu arhitekturu i NATO.

Stoga su međunarodne misije u ovim državama odgovorne i za obuku lokalnih snaga bezbednosti. Obe zemlje imaju diplomatske misije pri NATO u Briselu i teže da se pridruže vojnom savezu.

Međutim, Kosovo – čije stanovništvo velikom većinom podržava ovaj cilj – još uvek nije priznato od strane četiri članice NATO.

U Bosni i Hercegovini, vlasti Republike Srpske blokiraju članstvo u NATO. Isto važi i za prorusku vladu u Srbiji, dok su ostale zemlje Zapadnog Balkana – Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija – već članice NATO.

Ruteova poseta jasan je signal da NATO pomno prati region i da njegova stabilnost ostaje visoki prioritet za Evropu i njene partnere.

*Frauke Zebas je gostujuća istraživačica pri briselskoj kancelariji nemačke Fondacije za nauku i politiku. Posebno se bavi politikom proširenja EU i Zapadnim Balkanom.