Nakon napada Izraela na Iran – pozivi na uzdržanost

Nemački kancelar Fridrih Merc jutros je telefonom razgovarao s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. U izjavi nemačke vlade nije pojašnjeno da li je poziv bio pre izraelskog napada na Iran. Magazin Špigel piše da su Netanjahu i Merc razgovarali jutros oko 2:30 po nemačkom vremenu – neposredno pre početka izraelskih napada.

Merc je, nakon razgovora, pozvao na sastanak bezbednosnog kabineta nemačke vlade. „Razgovarali smo o situaciji na osnovu informacija koje su nam bile dostupne“, naveo je kancelar.

„Ponovo potvrđujemo da Izrael ima pravo da brani svoje postojanje i bezbednost svojih građana“, rekao je Merc, ali je istovremeno pozvao „obe strane da se uzdrže od koraka koji bi mogli da dovedu do dalje eskalacije i destabilizacije čitavog regiona“. Nemačka je, naveo je kancelar, spremna da utiče na sukobljene strane koristeći sva dostupna diplomatska sredstva.

Ministar Vadeful: Solidarnost s Izraelom

S obzirom na najnoviji razvoj događaja, nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful razmatra mogućnost skraćivanje svoje posete Bliskom istoku. Nastavak njegovog putovanja u Izrael i Jordan trenutno se čini isključenim, rekao je Vadeful u Kairu. Nemačka vlada će i dalje, kako je rekao, u znak solidarnosti podržavati Izrael u njegovom pravu na samoodbranu. Pri tome će se, rekao je nemački ministar, i s Izraelom voditi razgovori o „okviru međunarodnog prava unutar kojeg deluje“.

Centralni savet Jevreja u Nemačkoj podržava napad Izraela na Iran. „Na osnovu svega što znamo, napad je čin osiguranja opstanka Izraela“, rekao je predsednik Centralnog saveta Jozef Šuster. „Nemačka vlada mora čvrsto da staji uz Izrael u ovoj situaciji“, naglasio je. Prema njegovim rečima Iran vuče konce i stoji iza terora i pretnji Izraelu. „Vlada u Teheranu podržala je napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023, baš kao što je podržala i Hute u Jemenu“, rekao je Šuster.

Strah od dodatne destabilizacije regiona

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je na odmazdu nakon izraelskog napada na Iran. Evropa poziva „sve strane da pokažu najveću moguću uzdržanost, odmah deeskaliraju situaciju i uzdrže se od odmazde“, napisala je Fon der Lajen na platformi Bluesky. Diplomatsko rešenje, kako je navela, sada „hitnije nego ikad“ u cilju „stabilnosti regiona i globalne bezbednosti“.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je duboku zabrinutost zbog izraelskih napada i pozvao obe strane na uzdržanost. „Generalni sekretar poziva obe strane na maksimalnu uzdržanost i izbegavanje, po svaku cenu, eskalacije sukoba. To bi bio razvoj događaja koji region teško može sebi da priušti“, preneo je Guterešov portparol.

Saudijska Arabija osudila je izraelski napad kao kršenje iranskog suvereniteta i bezbednosti, te kršenje međunarodnog prava. Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati dali su slične izjave. Oman, koji deluje kao posrednik u pregovorima između SAD i Irana o nuklearnom sporazumu, upozorio je da izraelski napad potkopava bezbednost i stabilnost regiona, i ugrožava mogućnost diplomatskog rešenja.

Jordanske oružane snage, prema navodima tamošnjih državnih medija, presreću iranske dronove i rakete. Sirene su se oglasile u glavnom gradu Amanu dok su iranske rakete letele prema Izraelu. Visoki vojni zvaničnik rekao je državnoj novinskoj agenciji da vojne procene ukazuju na to da će rakete i dronovi verovatno sleteti na jordansku teritoriju, uključujući i naseljena područja. Jordan neće tolerisati nikakvo kršenje svog vazdušnog prostora, rekao je vojni zvaničnik.

Turska je osudila izraelski napad na Iran. Izrael mora odmah da zaustavi svoju agresiju, jer bi ona mogla da dovede do još većeg sukoba, saopštilo je tursko Ministarstvo spoljnih poslova. Kako se navodi, napad pokazuje da Izrael ne želi da reši problem diplomatskim putem.

Izraelski napad na Iran osudila je i Rusija, označivši ga kao „eskalaciju“. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je, prema pisanju ruske novinske agencije Interfaks, da su zabrinuti zbog trenutnog razvoja događaja.

Kina je takođe izrazila duboku zabrinutost zbog, kako navodi Peking, ozbiljnih posledica koje bi izraelski napad na Iran mogao da ima. Iznenadna eskalacija ne služi interesima nijedne strane, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu.

Burne reakcije na berzama

Izraelski napad na Iran doveo je do reakcija na berzama širom sveta. Nemački berzanski indeks DAX započeo je dan sa značajnim gubicima. Nakon početka rada berze, on je pao za 1,5 odsto, na 23.411 bodova.

Berzanski stručnjaci govore o „sveobuhvatnom kretanju ka izbegavanja rizika“ na finansijskim tržištima: ulagači beže od rizičnih ulaganja poput deonica i posežu za bezbednim utočištima poput zlata, švajcarskog franka ili dolara.

„Investitori se moraju suočiti s mogućnošću dva rata i paralelnog trgovinskog rata, i moraju ponovo da procene rizike“, prokomentarisao je analitičar Johen Štancl iz brokerske kuće CMC Markets.

Cene deonica na berzama već su i u prethodnim danima pokazale kakve su posledice zbog rastućih geopolitičkih napetosti. Međutim, ova najnovija eskalacija na Bliskom istoku iznenadila je mnoge ulagače, što pokazuje i burna reakcija berze.

Cene nafte rastu, Hormuški moreuz u fokusu

Ulagači reaguju na eskalaciju na Bliskom istoku masovnim preraspodelama, i to ne samo na berzama, već i na tržištima roba i deviza. Cena nafte porasla je za 13 odsto, a severnomorska nafta Brent trenutno se prodaje po ceni od 74,02 dolara po barelu (159 litara), što je rast od 6,7 procenata.

Ulagači na tržištu nafte u cenu uračunavaju zabrinutost zbog snabdevanja, jer će iranski izvoz nafte verovatno biti obustavljen na neko vreme. Ulagači se takođe usredsređuju na Hormuški moreuz, koji povezuje Persijski zaliv s Arapskim morem.

Iran je u prošlosti nekoliko puta pretio blokadom tog moreuza, na primer, kao odgovor na sankcije ili napade. Hormuški moreuz igra ključnu ulogu u cenama nafte, s obzirom na to da kroz njega svakodnevno prolazi otprilike 20 odsto svetske nafte.