Nagrada DW za slobodu govora gruzijskoj aktivistkinji

„Pod okriljem Sovjetskog Saveza nismo imali pravo glasa i zavisili smo od totalitarnog sistema. Ali u demokratskoj državi svi građani moraju da drže vlast pod kontrolom kako bi sačuvali svoju slobodu. Mediji imaju posebnu odgovornost da obezbede podelu vlasti“, rekla je za DW Tamar Kincurašvili (55) iz Gruzije koja je 20 godina radila kao novinarka u toj zemlji.

Danas je direktorka nevladine organizacije „Fondacija za razvoj medija“ u Tbilisiju. U sve represivnijoj Gruziji, njen rad postaje sve teži.

Za njen angažman, DW joj dodeljuje ovogodišnju nagradu za slobodu govora. DW dodeljuje ovu nagradu od 2015. novinarima i aktivistima za ljudska prava kako bi skrenula pažnju na ograničenu slobodu štampe i zabrinjavajuće stanje ljudskih prava u mnogim delovima sveta.

Generalni direktor DW Peter Limburg rekao je da Kincurašvili dobija nagradu za svoju ključnu posvećenost borbi protiv dezinformacija u Gruziji. „Njeni napori u suzbijanju domaće i međunarodne propagande nezamenljivi su za slobodu štampe i izražavanja, kao i za poverenje u slobodne medije", rekao je Limburg. „Zemlja se trenutno nalazi na raskrsnici: parlament bez aktivne opozicije, zamrznut proces pristupanja Evropskoj uniji i novi autoritarni zakoni o medijima, koje već poznajemo iz Rusije.“

Nevladine organizacije u Gruziji i zakon o „stranim agentima“

Tamar Kincurašvili se danas u Gruziji oseća ugroženijom nego ikada ranije. „Vlada svakog dana pokušava da izmisli nešto novo kako bi nas omela u našem radu“, kaže ona.

Prošle godine, vladajuća partija Gruzijski san, koja se smatra proruskom i koja je na vlasti od 2012. usvojila je takozvani zakon o transparentnosti stranog uticaja: mediji i nevladine organizacije koje se najmanje 20 odsto finansiraju iz inostranstva moraju se zvanično registrovati kao „strani agenti“.

Ako to ne učine, za sada im preti novčana kazna, a nakon izmene zakona čak i zatvorska kazna. Zakon bi ubuduće trebalo da se odnosi i na fizička lica. Nedavno usvojen zakon predviđa i da se ubuduće strane donacije moraju odobravati od strane vlade.

Tada su hiljade ljudi izašle na ulice protestujući protiv zakona. Odluka vlade u novembru prošle godine da zamrzne proces pristupanja EU, dodatno je podgrejala proteste. Samo godinu dana ranije, zemlji je dodeljen status kandidata za članstvo. Do danas se redovno održavaju demonstracije protiv autoritarnog kursa vlade. Vlada je proteklih meseci, između ostalog, ograničila slobodu izražavanja i okupljanja.

Napadi, pretnje i uvrede - direktno protiv Kincurašvili

Nevladina organizacija koju vodi Kincurašvili u potpunosti se finansira iz inostranstva.

Ipak, ona odbija da se registruje, i kaže: „Cilj novog zakona jeste da se podrije poverenje u naš rad. A pouzdane informacije su neophodne da bi se donosile ispravne odluke. Tako funkcioniše demokratija.“

Zajedno sa drugim NVO, Kincurašvili je podnela tužbu Evropskom sudu za ljudska prava protiv zakona o „stranim agentima“.

Direktni pritisak na Kincurašvili takođe raste. Maskirane osobe više puta su unakazile ulaz u njene kancelarije – i tom prilikom nju i njene kolege nazivali „pseudo-liberalnim fašistima“. „Pored toga, ljudi su nas zvali i vređali, čak i usred noći. Zvali su i moju porodicu, mog muža i moju ćerku“, priča Kincurašvili.

Karijera: Od reporterke, preko direktorke državne TV, do NVO

Tamar Kincurašvili je rođena 1970. u Chaltubou, na zapadu Gruzije, u porodici srednje klase. Studirala je novinarstvo u Tbilisiju.

U to vreme došlo je do raspada Sovjetskog Saveza: Gruzija je aprila 1991. proglasila nezavisnost. A ubrao je izbio građanski rat. Regioni Abhazija i Južna Osetija proglasili su se nezavisnim republikama. Rusija je, kao jedna od retkih zemalja, priznala njihovu nezavisnost 2008. i tamo stacionirala hiljade svojih vojnika.

Za prvi nezavisni list u zemlji, „Droni“ počela je da radi 1994. kao reporterka, da bi kasnije postala zamenica glavnog urednika.

U okviru jednog programa stipendija, stažirala je u zapadnim medijima, između ostalog u novinskoj agenciji Rojters u Londonu i listu Deseret News u Solt Lejk Sitiju, u SAD. „Tako sam naučila kako se radi nezavisno novinarstvo – jer mi u Gruziji tada nismo imali iskustva s tim“, priseća se ona.

Kasnije je postala i generalna direktorka državne televizije Gruzije GPB.

Međutim, od 2014. u potpunosti se posvetila borbi za pouzdane informacije i slobodu medija. „U početku nije bilo potrebe za proverom činjenica – mediji su obavljali svoj posao", kaže ona. „Ali zahvaljujući novim tehnologijama, svaki građanin može širiti informacije – zbog toga svako od nas mora znati kako da razlikuje činjenice od lažnih vesti. Kontrolisati informacije znači imati moć, a danas moćne institucije, vlade, autokrate i kompanije pokušavaju da manipulišu javnim mnjenjem.“

Više od 300 ljudi već je učestvovalo na njenim radionicama o slobodi medija, borbi protiv dezinformacija i govora mržnje – i to i u okviru „Laboratorije za otkrivanje mitova“ (Myth Detector Labs), osnovane 2017. zajedno sa DW Akademijom.

Pored toga, Kincurašvili je privatna docentkinja za medijsku etiku i metode propagande na Ilijinom univerzitetu u Tbilisiju.

DW-nagrada kao podstrek

Međunarodna podrška za nju je važnija nego ikada. Kincurašvili je nedavno učestvovala u šestomesečnom programu stipendija u Francuskoj, što joj je omogućilo da razmeni ideje sa aktivistima za ljudska prava iz celog sveta.

I nagrada DW pruža joj podršku, kaže ona: „Ona nam daje osećaj da nismo sami u borbi protiv ove represivne vlade. I šalje poruku da je naš rad važan – za našu zemlju, za bolje, demokratsko društvo u Gruziji.“