Nada za ugrožene Avganistance
2. septembar 2025.
Nekoliko avganistanskih porodica, ukupno 45 osoba, stiglo je ovog ponedeljka (1. septembar) avionom iz pakistanskog glavnog grada Islamabada u Hanover.
Nemačka vlada je u maju obustavila program prihvata posebno ugroženih Avganistanki i Avganistanaca, a to što je sada ipak bio dozvoljen dolazak tih porodica, rezultat je sudske tužbe. Oni su u Nemačkoj podneli tužbu i – dobili za pravo.
Omogućavanje dolaska avganistanskih izbeglica iz Pakistana postalo je posebno hitno nakon što su pakistanske vlasti počele s njihovom deportacijom u Avganistan.
Mukotrpni proces dobijanja vize
Brojne pogođene osobe su pred talibanima pobegle u Pakistan, gde već godinama čekaju na nemačke vize – poput avganistanske porodice koju je DW tamo upoznao. Iz bezbednosnih razloga njihov identitet nećemo otkrivati.
Šarif (ime je promenjeno) živi sa svojom porodicom u Islamabadu, u stalnom strahu od hapšenja i deportacije u Avganistan. Policijske racije u smeštajima avganistanskih izbeglica prisilile su njegovu porodicu da više puta menja lokaciju.
Pre nego što su talibani preuzeli vlast 2021. godine, Šarif je radio u Avganistanu. Kada su islamisti zauzeli Kabul, on i njegova porodica pobegli su u Pakistan.
On je među najranjivijim osobama koje progone talibani – lokalno osoblje koje je radilo za Bundesver ili nemačke organizacije u toj zemlji, aktivisti za ljudska prava i novinari. Vlada u Berlinu obećala je tim ljudima prihvat u Nemačkoj, kako bi bili na sigurnom.
Šarifov zahtev za odlazak u Nemačku je odobren, ali proces se mučno odugovlačio. „Ovde se suočavamo s mnogim problemima, a najveći je pretnja deportacijom“, kaže Šarif. „Policija svakog dana pretražuje smeštaj i odvodi sve koje pronađe. Ako nas vrate u Avganistan, siguran sam da ću tamo biti ubijen.“
Život u strahu od deportacije
Više od 2.000 Avganistanaca trenutno čeka u Pakistanu da otputuje u Nemačku. Međutim, pakistanska policija u međuvremenu je uhapsila stotine tih ljudi i deportovala ih u Avganistan. Iako trenutno nema deportacija i dalje je nejasno šta će se dogoditi do kraja ovog meseca. Pakistan je naime najavio dalje deportacije tokom ovog septembra. Više od milion Avganistanaca koji se nalaze u toj zemlji time bi moglo da bude pogođeno.
Stalna pretnja teško opterećuje Šarifovu porodicu. Njegova deca ne smeju da idu u školu iz straha da će biti otkrivena, a njegova supruga – i sama dobro obrazovana – nema priliku da radi.
„Kad smo stigli ovamo, nadali smo se da će naša deca moći nešto da nauče i da će izgraditi budućnost za sebe. Ali već je izgubljena čitava jedna godina“, kaže njegova supruga Ališba (to joj nije pravo ime).
Ona pokušava da školuje svoju decu kod kuće: „Ali moja najveća želja je da nam se konačno dozvoli putovanje u Nemačku.“ Samo tamo mogu da nastave školovanje, kaže nam. „Nikada više ne želim da se vratim u Avganistan. Tamo bi nas ubili, a budućnost naše dece bila bi uništena.“
Prijem ugroženih Avganistanaca usporen je nakon što je nova nemačka vlada odlučila da sprovodi bezbednosne provere u svakom pojedinačnom slučaju. Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) odbacio je optužbu da vlada pokušava da dobije na vremenu s programom prijema Avganistanaca. U razgovoru za DW rekao je: „Avganistancima kojima je Savezna Republika Nemačka pravno obavezujućim sudskim nalozima obavezna da izda vize i dozvoli dolazak u zemlju, dopustiće se ulazak u Nemačku.“
Sudovi prisiljavaju nemačku vladu na delovanje
Ovaj najnoviji dolazak prvih porodica u Nemačku rezultat je odluka nemačkih upravnih sudova koji od Saveznog ministarstva spoljnih poslova zahtevaju izdavanje već obećanih viza – u suprotnom se preti naplatom novčanih kazni. Sudije su pojasnile da je Nemačka pravno obavezna da sprovodi ono što je obećala.
„U Pakistanu se pojedinci nalaze u različitim fazama postupka za izlazak iz te zemlje. Postupci provere trenutno se nastavljaju“, objavilo je Savezno ministarstvo spoljnih poslova 26. avgusta. „Osoblje nadležnih tela nalazi se na licu mesta kako bi nastavilo postupke prihvata.“
Organizacije za zaštitu ljudskih prava poput Amnesti internešenala, Karitasa ili Reportera bez granica nedavno su izvršile ogroman pritisak na nemačku vladu da konačno deluje. Za mnoge od pogođenih to je pitanje preživljavanja: po povratku u Avganistan suočavaju se s progonom, zatvorom ili čak smrću.