Nacističke parole na maturi – skandal u nemačkoj gimnaziji

Holger Minh, direktor Saveznog ureda za borbu protiv kriminala (BKA), vrhovne nemačke institucije za borbu protiv kriminala, više je nego jasan. „Preko godinu dana svedoci smo sve veće radikalizacije mladih u sektoru desnog ekstremizma. Okupljaju se u sve organizovanijim strukturama s ciljem izvođenja krivičnih dela“, kaže Minh u razgovoru za izdanja medijske kuće Funke.

Ta njegova ocena stiže nakon što je policija prošle nedelje širom Nemačke razbila jednu neonacističku ćeliju sa „starijim maloletnicima“ koja je izvršavala i planirala napade na smeštajne centre za izbeglice.

U isto vreme, jedan malo manje dramatičan, ali ne manje zabrinjavajući događaj pokazao je da se neonacistički svetonazori ne šire samo opskurnim rubovima društva, već da su zahvatili i građanski sloj, temelj nemačkog društva.

U gradiću Gisenu na zapadu zemlje generacija maturanata jedne gimnazije trebalo je, kao što to tradicija nalaže, da izabere slogan ovogodišnjeg maturskog slavlja. Pod tim sloganom održava se matursko veče, on stoji na transparentima i nalepnicama, a maturanti obično nose i majice na kojima je taj slogan odštampan.

Ono što je usledilo, šokiralo je mnoge. U tajnom glasanju preko internet-foruma za najuspešniji slogan pojavili su se sadržaji koji u velikoj meri koketiraju sa simbolikom tzv. Trećeg Rajha. Na primer: „Abi macht frei!“ (u slobodnom prevodu: „Matura oslobađa“). Taj predlog neukusno je poigravanje s natpisom iznad ulaza u mnoge nacističke koncentracione logore: „Arbeit macht frei“ (Rad oslobađa).

Predloga je bilo još: neki su se poigravali sa skraćenicom NSDAP (Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija), neki su se odnosili na paljenja knjiga, što su činili nacisti, a neki su se odnosili na današnjicu i trpali su sve muslimane u isti koš sa teroristima.

Forum je u međuvremenu izbrisan, a policija je pokrenula istragu zbog moguće sumnje da je počinjeno krivično delo širenja verske i nacionalne mržnje.

Nezrela provokacija ili nešto više?

Samo provokacija i ispad nekolicine nezrelih maturanata? Dečačka glupost ili možda ipak konačni dokaz koliko ekstremno desničarska uverenja sve više hvataju koren među mladima? Nacistički slogani kao maturska parola izazvali su u Nemačkoj toliko snažne reakcije, da se oglasila čak i nova ministarka obrazovanja Karin Prien (CDU). Zatražila je da posete memorijalnim centrima koncentracionih logora postanu obavezne za sve škole u Nemačkoj.

Da li je incident u Gisenu samo vrh ledenog brega? Ispred logora smrti Aušvic, u kojem su nacisti ubili više od milion ljudi, učenici devetog razreda jedne gimnazije iz saksonskog Gerlica pokazivali su nacistički pozdrav. U Elsnicu, takođe u Saksoniji, jedna nastavnica u srednjoj školi zatražila je premeštaj, jer su joj pretili ekstremni desničari. U Vizbadenu, u pokrajini Hesen, učenici su aplaudirali tokom emitovanja edukativnog filma o ubistvu miliona Jevreja.

Zbog svega toga Tina Dir uopšte nije bila iznenađena kad je čula za incident u Gisenu. Ona je zamenica direktora Demokratskog centra Hesen, koji školama, opštinama i udruženjima pomaže u borbi protiv desnog ekstremizma. „Provokacije i ekstremno desničarske izjave, poput te maturske parole, u školama su generalno u porastu, to nam sve češće javljaju“, kaže ona za DW. „To su kukasti krstovi i ekstremno desničarski grafiti, nacistički pozdravi, rasističke ili ekstremno desničarske pesme koje se pevaju na školskim ekskurzijama.“

Škole su ogledalo društva

Nemačke pokrajine ne vode statistiku krivičnih dela motiviranih desnim ekstremizmom u školama na jedinstven način koji bi dao jasniju sliku. Ali, anketa koju je sproveo list „Cajt“ među pokrajinskim ministarstvima unutrašnjih poslova pokazala je zabrinjavajuću sliku: prema tim podacima, 2024. godine broj ekstremno desničarskih incidenata porastao je za najmanje 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Da li su škole ogledalo društva u kojem takvi stavovi i provokacije postaju sve prihvatljivije? Dir zna i kako se mladi regrutuju. „Mladići se ciljano politički oblikuju kroz borilačke sportove, kako bi se pridobili za ideje o etničkoj pripadnosti i toksične ideale muškosti.“

Na društvenim mrežama upotrebljava se i mizoginija, posebno kod delom ekstremno desne stranke AfD. „Ponovno su u porastu omalovažavanje žena i povratak tradicionalnim rodnim ulogama – i jedno i drugo su elementi ekstremne desnice. Samopouzdane žene se omalovažava, kvir-osobe se omalovažavaju. Sve to ide čak i do nasilja i femicida.“

To je posebno velik izazov za nastavni kadar. Pre dve godine slučaj dvojice nastavnika iz Brandenburga koji su javno progovorili o ekstremno desničarskim incidentima u svojoj školi izazvao je veliku pažnju širom Nemačke. Nakon toga bili su izloženi žestokim napadima i na kraju su, iscrpljeni, napustili školu.

Ali, danas je reakcija nastavnika potrebnija nego ikad, jer bi u suprotnom ekstremno desničarske i rasističke provokacije mogle da postanu društveno prihvaćene, kaže Tina Dir iz Demokratskog centra Hesen.

„Ako se na ekstremno desničarske incidente ne reaguje i ako se počiniocima dozvoljava da deluju bez posledica, onda se učenicima time šalje poruka da je to normalno. Ključno je da podržimo one koji se usuđuju da se zauzmu za demokratske vrednosti i da ekstremizam imenuju kao problem.“

Holokaust sve dalji novim generacijama učenika

Štefan Dil tu temu poznaje veoma dobro i iz sopstvenog iskustva. On je predsednik Nemačkog udruženja nastavnika, a i direktor je gimnazije u bavarskom Nojzesu. Kad je reč o ekstremno desničarskim ispadima učenika, on se zalaže se za maksimalnu strogoću: pozvati policiju i podneti prijavu. Jer, državni službenici su dužni da deluju.

„Ne možemo krivična dela da guramo pod tepih i da kažemo da ćemo to da rešavamo ličnim razgovorom i to je to. Čak i ako je počinilac star samo 13 godina, mi o tome moramo da obavestimo policiju. A kad policija zatim poseti počinioca i održi mu bukvicu, to ima sasvim drugačiju težinu nego neka disciplinska mera u školi, koja svakako treba da usjedi“, kaže on za DW.

Dil podržava predlog savezne ministarke obrazovanja Prien da posete nekom od memorijalnih centara bivših koncentracionih logora postanu obavezne. Devedeset odsto škola ionako to već praktikuje. Međutim, očuvanje sećanja na Holokaust postaje sve teže i za same obrazovne ustanove, ukazuje predsednik Nemačkog udruženja nastavnika.

Prema istraživanju Konferencije o jevrejskim zahtevima (Jewish Claims Conference), oko 40 odsto ispitanih Nemaca između 18 do 29 godina nije znalo da je tokom perioda nacizma ubijeno oko šest miliona Jevreja. Svedoci tog vremena koji posećuju škole, poput nedavno preminule Margot Fridlender, uskoro više neće biti tu. A vremenska distanca postaje sve veća – učenici žive u sadašnjici, kaže Štefan Dil.

„Ekstremno desničarski incidenti u školama su u porastu, jer više ne postoji neposredna povezanost, ni preko sopstvene porodice. S jedne strane imamo učenike čiji roditelji, dede i bake, nisu imali nikakve veze s Trećim Rajhom, jer nisu ni živeli ovde. S druge, imamo one čiji su roditelji, bake i dede rođeni tek nakon završetka Drugog svetskog rata.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku