Na snazi zakoni koji zabranjuju rad institucija BiH u RS

Neočekivano brzo nakon usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srpske, zakoni kojima se zabranjuje delovanje Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), kao i primene odluka Suda i Tužilaštva Bosne i Hercegovine na teritoriji RS, stupili su na snagu. Ukaz je kasno sinoć potpisao predsednik RS Milorad Dodik, a nekoliko časova kasnije objavljeni su u Službenom glasniku tog entiteta.

„Ova četiri zakona koje je donela Narodna skupština Republike Srpske, vraćaju subjektivitet i ustavnu nadležnost RS u uslovima ugrožavanja naše ustavne nadležnosti koja je trajala gotovo 25 godina“, rekao je Dodik nakon potpisivanja ukaza, istakavši da ne postoji namera da se bilo šta zabranjuje. Svestan je, kaže, da „neprijatelji iz Sarajeva“ sada čine sve da putem Tužilaštva otvore istrage protiv rukovodstva RS. To je, dodaje, udarac na legitimne institucije RS.

„Pozivamo te razjarene donosioce odluka u Federaciji BiH da ostanu mirni, da ne šalju nikoga u Republiku Srpsku. Nemojte nam slati više ni dopise o ovim pitanjima. Nemojte ljude izlagati bilo čemu. Mi ćemo ostati uporni da izgradimo svoj subjektivitet onako kako nam je Ustav dao“, poručio je Dodik neposredno pre upućivanja zakona na objavljivanje u Službeni glasnik, zaključivši rečima, „živeo mir i živela Republika Srpska“.

Službeni glasnik Republike Srpske, u kojem su objavljeni zakoni koje je Dodik potpisao, datiran je na 5. mart 2025. godine. U odlukama, koje su propratni deo zakona, navodi se da „zakon stupa na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku“, što praktično znači da su zakoni već na snazi na teritoriji Republike Srpske.

Klub Bošnjaka ubrzao proceduru

Takav scenario delom je aminovao i Klub Bošnjaka u Veću naroda RS, koji nije, kako se očekivalo, pokrenuo pitanje zaštite vitalnog nacionalnog interesa. S obzirom na to da su procenili da će veto „ionako biti osporen pred Ustavnim sudom Republike Srpske“, odlučili su da je bolje „pustiti“ zakone kako bi Ustavni sud Bosne i Hercegovine delovao.

„S obzirom na to da su zakoni antiustavni i antidržavni, Ustavni sud BiH, kome će se obratiti ovlašćeni apelanti, jedina je instanca koja treba hitno da reaguje i privremenom merom do konačne odluke stavi te zakone van snage, kako bi zaustavili i Dodika i njegove pristalice u NSRS“, rekao je predsedavajući Klubu Bošnjaka u Veću naroda RS, Alija Tabaković, objasnivši da bi u suprotnom za isti rezultat trebalo čekati 20 dana.

Privremena mera Ustavnog suda

A apelacija Ustavnom sudu BiH već je spremna. Podnose je poslanici u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Denis Zvizdić i Kemal Ademović, zajedno sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH Denisom Bećirovićem.

„Dodikove pretnje da se rušitelji Ustava BiH i odmetnici od zakona neće odazvati pozivu Tužilaštva BiH predstavljaju žrtvovanje potlačenih poslušnika i njihovo gubitničko konfrontiranje sa zakonom u cilju njegove lične zaštite. Jer, ponovimo, sudilo se osobi koja je prekršila zakon, a nije se sudilo niti Republici Srpskoj, niti srpskom narodu“, rekao je predsedavajući Parlamenta BiH Denis Zvizdić. Dodao je da će apelacija biti upućena odmah nakon stupanja na snagu zakona.

Ustavni sud BiH ima mogućnost donošenja privremene mere do konačne odluke, ukoliko oceni da se radi o pitanju koje se odnosi na ugrožavanje ustavnog poretka, što se u ovom slučaju očekuje već za par dana. Međutim, niko osim političkih predstavnika ne usuđuje se da prognozira kako će se ta odluka sprovoditi, s obzirom na to da je zakonima čija se ocena ustavnosti traži propisano upravo neprimenjivanje odluka Ustavnog suda BiH.

Potpredsednik Republike Srpske Ćamil Duraković, zbog toga kaže da je Dodik ovim ukazom „de fakto izvršio državni udar i otcepio Republiku Srpsku od Bosne i Hercegovine“.

„Vrlo nezgodna situacija. Sada ide apelacija i odluka Ustavnog suda BiH, verovatno uz privremenu meru. Tek tada ćemo videti imamo li državu ili nemamo. Tek tada ćemo videti da li imamo međunarodnu zajednicu, koja je dužna da štiti mir i Dejtonski mirovni sporazum, da li je imamo ili nemamo“, rekao je Duraković.

Da li će stranci reagovati?

Da li BiH ima međunarodnu zajednicu ili ne u obliku o kojem Duraković govori, znaće se verovatno tokom dana, kada bi iz OHR-a trebalo ili da se oglase po tom pitanju, ili da ponište zakone kao što je to rađeno u nekim ranijim slučajevima. Ipak, s obzirom na nedavne zaključke Saveta za implementaciju mira, koji je zasedao nakon sednice skupštine RS na kojoj su sporni zakoni usvojeni, a u kojima se domaće institucije pozivaju da reše sva pitanja, teško je za očekivati neke radikalnije odluke.

Reagovao je ministar spoljnih poslova Elmedin Konaković (NiP), poručivši da je potpisivanjem ukaza Dodik „postao jedan od najvećih kriminalaca u ovoj zemlji“.

„Potpisujući taj ukaz počinio je najteže krivično delo, odnosno verifikovao ga, a počinio ga je zajedno sa (premijerom RS, prim.aut.) Radovanom Viškovićem, (predsednikom Narodne skupštine RS, prim.aut.) Nenadom Stevandićem i s još nekim ljudima. Od večeras pravosudni sistem kreće prema onima koji su, sada i definitivno, stavili potpis na državni udar“, rekao je Konaković, istakavši da odluka Ustavnog suda BiH, neće amnestirati nikoga od odgovornosti za najteža krivična dela.

Kolegijum Stranke demokratske akcije (SDA) traži od Tužilaštva i Suda BiH da odlučno reaguju na poslednji udar vlasti Republike Srpske na Dejtonski mirovni sporazum, Ustav Bosne i Hercegovine i važeće zakone te da sankcionišu odgovorne za ugrožavanje ustavnopravnog poretka Bosne i Hercegovine. Traže od OHR-a i PIK-a da reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima i obavezama i da spreče secesionističke pokušaje vlasti RS.

Zahteva se pojačano prisustvo snaga EUFOR-a na područjima RS i u Distriktu Brčko gde žive povratnici, kako bi se „prevenirala eskalacija situacije i pružio osećaj zaštite građanima koji žive u tim područjima“.

„Milorad Dodik odlučio je očito da krene na put bez povratka i da se kandiduje da zbog pokušaja državnog udara kao organizator i podstrekač protivustavnog delovanja i ugrožavanja mira bude uklonjen sa političke scene, a na kraju osuđen i lišen slobode“, naveo je drugi koalicioni partner Milorada Dodika na državnom nivou, prvi čovek SDP-a i premijer Federacije BiH Nermin Nikšić, u objavi na Fejsbuku.

Šef Kluba poslanika PDP-a u Narodnoj skupštini Igor Crnadak, upozorava da se stupnjem na snagu ovih zakona stvaraju uslovi za potencijalne sukobe. „Ovim zakonom je MUP Republike Srpske dobio obavezu, zadatak, da ne dozvoli SIPA da radi na teritoriji Republike Srpske, a SIPA ima svoj zakon koji joj nalaže da naloge tužilaštava i sudova obavlja na teritoriji Bosne i Hercegovine, što znači i Republike Srpske“, rekao je Crnadak, podsetivši da SIPA ima veliki broj ljudi u Banjaluci.

„SIPA je sa sedištem u Istočnom Sarajevu. Sa ovakvim obavezama, koje je dobio MUP RS, sa ovakvim političkim najavama, ja ne znam ko može biti miran“, upozorava Crnadak.

Vakuum do odluke Ustavnog suda

Ni stručnjaci nisu načisto kako će izgledati primena zakona u praksi, ukoliko za to bude potrebe, ali se slažu u jednom, da će do donošenja odluke Ustavnog suda BiH nastati vakuum.

„Neustavnost zakona mora da potvrdi Ustavni sud BiH i ne verujem da će do tada Tužilaštvo i policija raditi bilo šta u smislu poduzimanja nekih radnji, jer to bi zaista bilo opasno. Sasvim drugo pitanje je ako RS ne bude poštovala ni odluku Ustavnog suda BiH. U tom slučaju bojim se da bez pomoći međunarodne zajednice, naša država sa postojećom strukturom to teško može rešiti“, kaže stručnjak za pravo iz Sarajeva Nurko Pobrić.

Na potpisivanje spornih zakona nije reagovalo samo političko Sarajevo, već i opozicija u Republici Srpskoj. Veruju da se niko od zaposlenih u državnim institucijama neće povinovati tim zakonima, kojima se pored ostalog traži i povlačenja zaposlenih u pravosudnim institucijama, kao i onih u SIPA.

„Niko neće napustiti SIPA i slediti ga, ali je tužno što ljudi i narod ćute, što svi iščekuju šta će se desiti umesto da svi ustanemo, kao studenti u Srbiji, kažemo dosta je terora, straha, uvreda, bezakonja, kriminala, pljačke, ludila“, napisao je prvi čovek Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović.